Демократски фронт са дубоким жаљењем констатује да специјални правни савјетници на које се позива Мило Ђукановић нису ни Борис Бастијанчић, ни Миго Стијеповић, ни Зоран Пажин, већ Ђорђе Блажић, некадашњи стипендиста Владе Совјетског Савеза гдје је разрађивао колективне уговоре о раду у праву СССР.
Домаћој правној мисли дао је огроман допринос у остваривању права на стан радника у удруженом раду и инспекцијским пословима у праву СРЈ. У самој Црној Гори највише се бавио Граве осигурањем, а медијски понекад и уставном материјом. Нажалост, вјечити кандидат за предсједника Црне Црне Ђорђе Блажић се претворио у трбухозборца Мила Ђукановића, промовишући уставно насиље кроз јавно охрабривање предсједника државе да указом распусти Скупштину.
Умјесто да несуђени предсједник Ђорђе Блажић констатује оно што види читава Црна Гора, да је Мило Ђукановић згазио Устав, игноришући парламентарну већину која је предложила Миодрага Лекића за мандатара, он још од септембра у улози ДПС-овог шегрта дезавуише црногорску јавност и неутемељеним ставовима озбиљно доводи у питање чак и кредибилитет породичног факултета на коме је декан.
Зато смо дужни да агенту Граве осигурања Ђорђу Блажићу још једном појаснимо да Мило Ђукановић нема право да указом распусти Скупштину у којој је дефинисана већина, јер би на тај начин Црну Гору увео у хаос са несагледивим последицама. Зашто и за чији рачун Ђорђе Блажић ово ради баш у времену када је Црној Гори потребна извршна власт, мир, толеранција и дијалог - није тешко закључити.
Због чега жели да нас уведе у кризу кроз коју ових дана пролази Перу, гдје је неки правни експерт попут Блажића убиједио предсједника Перуа, извјесног Педра Кастиља, да уђе у сукоб са скупштином те државе? Тај неодговорни политичар је због покушаја изазивања хаоса и злоупотребе Устава одмах ухапшен, а парламент Перуа је након тог неуставног чина изгласао његов опозив.
Вјерујемо да Мило Ђукановић, без обзира на савјете Ђорђа Блажића, неће ући у сличну вануставну авантуру и да ће отпочети разговоре с парламентарном већином, како би кроз дијалог дошли до нових чланова Уставног суда, новог изборног законодавства, избора Врховног државног тужиоца….