Као што смо и упозоравали, унутар владе ЦГ постоје јаке екстремистичке антисрпске и суштински антицрногорске структуре. Осим познатих пунктова са којих се пласира мржња према Србима и СПЦ, у само неколико мјесеци ,,славу” Ранка и Рашка је потамнила министарка културе Маса Влаовић.
Особа потпуно непозната јавности, и у култури и јавном животу, без било каквих резултата на функцији која јој је неким чудом запала, постала је препозната једино по фашизму и тјерању Срба из министарства културе.
У само неколико дана, са најважнијих позиција смијењени су људи који су најбољи у својим областима и који су остварили значајне резултате, међу којима су и Јован Маркуш, Радисав Јеврић, Илија Лалошевић, Александра Божовић, Младен Загарчанин, Андрија Радуловић, Милорад Дурутовић…
Међутим, резултати нису оно сто вреднује Влаовићка, њој је једино важно да нема Срба, што је у складу са идеологијом Секуле Дрљевића и њеног стварног шефа Мила Ђукановића.
Овакви потези говоре да је 30. августа тешко искомпромитована велика народна побједа, јер није дошло до демонтаже бившег режима и сламања монтенегринских пунктова, а све због неодлучности и кукавичлука бившег премијера и његових експерата.
Умјесто тога, и умјесто да се посебно на пољу културе десе промјене које би помогле да се Црна Гора врати својој традиционалној културној вертикали, на мјестима одлучивања су поново мрзитељи и фанатици.
Влаовићка је овим потезом, као и недавним избором Националног савјета за културу у коме такође преовлађују познати екстремисти, себе представила као обичног шовинисту. Њено дјеловање је додатно опасније због тога што она има потребу да се, због тога што није из ЦГ, доказује овдашњим фашистима.