Данас се традиционална Црна Гора стиди због тога што је министру спољних послова Русије, Сергеју Лаврову, забрањен прелет његовог авиона преко Црне Горе. Дакле, влада ЦГ није дозволила да преко наше земље прелети авион министра Лаврова, иако би тај лет трајао свега неколико минута.
Опет се види колико су поједине структуре унутар ове власти спремне да иду ниско у свом служењу, колико су спремни да се повију пред онима за које они процијене да им могу бити корисни, независно од тога што са тим одлукама крше међународно право.
Данас је ова држава доживјела срамоту коју ће бити тешко исправити и надамо се да ће макар генерације које су пред нама успјети да отклоне ову грешку и једнако поштују све међународно признате државе, и на западу и на истоку.
Сјеверна Македонија, Бугарска или нека друга земља, које се не размахују витештвом, чојством и јунаштвом, можда су могле себи дозволити једну овакву одлуку, али не и малена Црна Гора чија је прошлост са православном Русијом нераскидиво везана.
Ову одлуку није донио народ Црне Горе, који никада не би ни помислио да спречава природну и корисну сарадњу држава Србије и Русије. Тај састанак се требао одржати у Београду и сигурно би његови резултати могли помоћи окончању сукоба у Украјини, јер је увијек боље разговарати и тражити мирна решења него ратовати.
Русија је почетком 18. вијека у вријеме Петра Великог створила и очувала Црну Гору и својом несебичном помоћи отргла је од Отоманске окупације, а Србија нам је била најближи историјски савезник са којом смо нераскидиво везани.
У Србији и Црној Гори живи исти народ и зато нам је веома увредљиво када неко покушава ситним и поквареним потезима повриједити оне који су нам у прошлости били најближи, а који су нам и те како важни за нашу будућност.
У политици, као и у животу, односи морају почивати на кодексу части и моралним вриједностима, а ово је примјер како се губи образ, како се иде против себе и властите будућности.
30. августа 2020. смо мислили да је прошло вријеме понижавања традиционалне Црне Горе, али са том шибицарском политиком Мила Ђукановића наставио је и Здравко Кривокапић и његов министар Ђорђе Радуловић, а као што видимо и нова влада која почива на идеологији Ранка Кривокапића, а коју ревносно спроводи Дритан Абазовић.