Умјесто званичног извињења градоначелника Цетиња због каменовања српске дјеце, Никола Ђурашковић наставља антисрпски слалом. Упорни Ђурашковић нам неуморно објашњава како је нормално нападати православну омладину, жене, старе и свештенике СПЦ. И још покушава критиковати оне који га питају зашто нико од представника власти није реаговао на ова непочинства локалних криминалаца.
Зашто ћути Цетиње када се нападну српска дјеца која пјевају своје пјесме и никог не угрожавају? То је кључно питање које тражи повратну реакцију. Тада би се добио и одговор због чега се исказује солидарност владајућих цетињских кругова са насилницима.
Срамота је за све њих, а који наглашавају да је Цетиње престоница, што сматрају да су мржња и нетрпељивост добре особине и да је све дозвољено када је у питању све српско. Догађаји какве смо гледали на Цетињу у претходном периоду говоре о томе да се тај крај значајно разликује од већинске Црне Горе која поштује све грађане, вјере и нације.
Када се недавно десио инцидент у Беранама и Пљевљима и под окриљем мрака исписивани шовинистички натписи против припадника бошњачког народа, све политичке структуре и грађани су јавно осудили те срамне нападе. Касније је откривено да је то рађено у организацији бившег режима. Та мјеста су показала да имају више европског и савременог духа него „престоница”.
Нас не би ништа изненадило од цетињске камариле, укључујући и то да у моменту "патриотског заноса" затраже референдум о одвајању од других крајева ове земље.
Он свакако има разлога за забринутост јер ће на крају од „вриједности” брањених на Аџића кривини остати само још једно сјећање на тај коловрат.