Данас се навршава 23. годишњица агресије НАТО на Савезну Републику Југославију, која је почела 24. марта 1999. године, а трајала је 78 дана.
Нападом на суверену државу, која бранећи свој суверенитет и уставни поредак није угрозила, нити покушала да угрози, територијални интегритет и суверенитет других држава, НАТО је изашао ван граница својих ингеренција, обесмишљавајући основни циљ и сврху свог даљег постојања.
Зато је наша обавеза и дужност да поштујемо оне који су били часни и храбри, и који нису жалили властите животе у одбрани своје породице, народа и државе.
Ако немамо поштовања према њиховој жртви, онда ћемо стати на страну оних других који су наводили НАТО бомбе на СРЈ. Тим поступком би се показали недостојни великих и славних предака који су кроз вјекове полагали своје животе за бољу у праведнију Црну Гору.
Зато се данас већинска Црна Гора са пијететом сјећа настрадалих у Мурину, Милице Ракић, Пеђе Леовца, хероја са Кошара и Паштрика.
За све ове године, од појединих званичника се могло чути да изражавају жаљење због колатералих жртава, али не и извињење, јер се „интервенција“ Алијансе и даље карактерише као оправдана.
Ми никада нећемо оправдати НАТО агресију и нашу убијену дјецу и порушену земљу.