Морао би се присјетити својих похвала Андрији Мандићу, за кога је говорио да му је за све неизмјерно захвалан. Како не би био, када му је Андрија уступио своје мјесто на посланичкој листи, на молбу људи из наше Цркве, а код ректорке Универзитета Црне Горе, Радмиле Војводић, гдје је обитавао, могао је једино да шета неку њену нову торбу. За разлику од Андрије, она много није држала до СПЦ, али јесте Здравко до ње.
Док је због другара из Уре и Демократа издао Демократски фронт, и због којих је жртвовао владу стабилне парламентарне већине, успут вријеђајући оне који су га увели у политику, пристојно обукли и пред камере поставили, на крају биједног понашања, покушава још држати слово другима.
Толико се распојасао, да на енглеској катедри говори о моралу у политици, иако је класични примјер неморалног човјека. Ако он може држати лекције о моралу, онда и Мило Ђукановић може одржати једно предавање о борби против организованог криминала и корупције.
Чак је своје задње жврљотине из растакајућег кабинета послао и медијима Брана Мићуновића, све до задњег белведерског уточишта, Градске телевизије. Такав напад на некога, као што је он кидисао на свог политичког оца, Андрију Мандића, није виђен у медијској историји Црне Горе.
Напомене ради, пошто сам учесник и свједок сваког детаља изборне кампање 2020. године, много познатији од њега је био др Ратко Митровић, министар у техничком мандату. Читава кампања коалиције „За будућност Црне Горе“ је прошла у упознавању чланова ДФ са анонимним професором који носи име Здравко Кривокапић. Људи су га мијешали са возачем аутобуса Мердовићем, коме су се обраћали „господине Кривокапићу“, а он се бранио да то није, али се ипак истрајало до велике побједе.
Све су прилике да млађи чланови Кривокапићеве екипе, пишући му саопштења, намјерно истурају Здравка у први ред, како би га изложили рафалима истине из његове прошлости и тако преузели главну улогу из другог плана. Према томе, боље му је да престане са овим бламирањем. Нека покаже минимум достојанства и цивилизовано оде у заслужену пензију.
Извор: Борба