Сваки избор на функцију или у звање који долази са оне стране која је препозната као српска и православна се проблематизује и спори не би ли се тако оспорило право читавог једног народа на постојање у овој земљи.
Др Никола Маројевић или отац Никола је био крив већ у мајчиној утроби, од тада сеже његова кривица и питање које ових дана себи и јавности постављају многи је како се уопште дрзнуо да се роди. Како се уопште Срби усуђују да буду рођени. Ако хоће да се рађају нека то раде негдје друго али не овдје. То је задња мисао оних којима је проблем што је један доктор наука свештеник и мишљења су да би га то морало дисквалификовати за сваку другу функцију у грађанском животу.
Таквима смета само наше присуство у било каквом јавном простору јер су неколико пута у прошлости мислили да су над нама спровели "коначно решење". Како су се сада ти које смо већ неколико пута "ријешили за сва времена" опет појавили и никли као печурке у нашој дивној земљи, питају се они. Како имају право да дирају у нашу савјест и да је нагризају а тако је лијеп био хоризонт без те њихове вертикале. Они самом појавом и кад не носе мантије цртају нам крст пред очима. Како се усуђују да стоје и то нам раде - чују се вапаји из њихове подсвијести.
А онда кад не знају више шта ће називају нас фашистима. Не зато што су они антифашисти већ зато што мисле да им је то карта да са нама раде оно што су поједини комунисти радили на Зиданом мосту. Они нас тако називају не зато што мисле да смо ми заиста фашисти већ само зато да некако призову ситуацију у којој би нас без последица све побили. А почетак пута ка тој ситуацији може да буде и повлачење одлуке Владе да др Никола Маројевић буде члан УО Универзитета Црне Горе, ако се подлегне притиску који се ствара ових дана.