Да би се објективно сагледала пословна 2021. година потребно је узети у обзир неколико околности које су учиниле да ово буде прилично тешка и неизвјесна година, али ће на крају, захваљујући новом пословодству и одговорним понашањем, пословни резултати бити изнад очекивања.
СТАРИ МЕНАЏМЕНТ НЕДОМАЋИНСКИ ПОСЛОВАО
Прво, треба имати у виду да је током првог квартала године ту био стари менаџмент који је крајње тенденциозно и недомаћински располагао средствима о чему говори и податак да су већ тада потрошени износи за поједине ставке пројектоване буџетом на годишњем нивоу. Да будем конкретнији, претходно руководство је у прва три мјесеца продало 540 ГWх електричне енергије, а није куповало мањкове за други и трећи квартал. И не само то, бивше руководство у посљедња три мјесеца прошле године и прва три мјесеца ове године имало је енергетски суфицит од 788 ГWх и разним опструкцијама покушавали су да одложе свој неминовни одлазак, односно своју смјену, како би потрошили све резерве и суштински фингирали позитивно пословање, а компанију довели у ситуацију да од априла закључно са августом мора да увезе преко 500 ГWх. Све је то рађено у намјери да се угрози стабилност и Компаније и цијелог енергетског сектора.
С друге стране, ми за осам мјесеци руковођења Компанијом, чак, седам мјесеци биљежимо дефицит електричне енергије, јер други и трећи квартал године, па и добар дио четвртог протекао је у знаку суше, која је у великој мјери смањила учинке наших хидроенергетских објеката, због чега смо били принуђени да потрошимо додатних 15 милиона евра за увоз недостајуће енергије
ДРАМАТИЧАН СКОК ЦИЈЕНА ЕНЕРГИЈЕ НА БЕРЗАМА
Да невоља буде већа, на енергетском тржишту и за нас референтним берзама дошло је до драматичног скока цијена енергије, које су у нашем региону у појединим тренуцима премашивале и 250 €/МWх, а и даље су прилично високе и не показују тренд смањења. Треба ли подсјећати да је енергетска ситуација у Европи и даље драматична и да су многи, за разлику од нас, посегли за рестрикцијама и повећањем цијена. Не треба заборавити ни прилично отежане услове рада због пандемије коронавируса.
Међутим, када се све узме у обзир не могу бити незадовољан. И у таквој ситуацији, успјели смо да сачувамо стабилност компаније, запослени и грађани нијесу осјетили терет кризе. Шта више, огромним напорима успјели смо да обезбиједимо и одржимо попуст за редовне платише од 12,5 одсто и да максимално изађемо у сусрет купцима који имају дуговања. Уз све то, обезбијеђено је нормално функционисање електро-енергетског система. Томе су, морам рећи, у највећој мјери допринијели запослени у ТЕ „Пљевља“ који све вријеме успијевају да одрже максималну погонску спремност термо блока захваљујући којем смо успијевали да донекле „испегламо“ велику разлику између изузетно високе набавне и, да кажем, прилично скромне цијене по којој испоручујемо енергију нашим купцима.
НОВИ МЕНАЏМЕНТ И ПОКРЕТАЊЕ ВАЖНИХ ПРОЈЕКАТА
Да невоља буде већа, на енергетском тржишту и за нас референтним берзама дошло је до драматичног скока цијена енергије, које су у нашем региону у појединим тренуцима премашивале и 250 €/МWх, а и даље су прилично високе и не показују тренд смањења. Треба ли подсјећати да је енергетска ситуација у Европи и даље драматична и да су многи, за разлику од нас, посегли за рестрикцијама и повећањем цијена. Не треба заборавити ни прилично отежане услове рада због пандемије коронавируса. Међутим, када се све узме у обзир не могу бити незадовољан. И у таквој ситуацији, успјели смо да сачувамо стабилност компаније, запослени и грађани нијесу осјетили терет кризе. Шта више, успјели смо да обезбиједимо и наставимо и у 2022. години са попустом за редовне платише од 13 одсто, и да максимално изађемо у сусрет купцима који имају дуговања. Такође морам подсјетити да смо уплатили у буџет 30 милиона евра и тако у значајној мјери помогли све грађане. Уз све то, обезбијеђено је нормално функционисање електро-енергетског система. Томе су, морам рећи, у највећој мјери допринијели запослени у Руднику угља и ТЕ „Пљевља“ који све вријеме успијевају да одрже максималну погонску спремност термо блока захваљујући којем смо успијевали да донекле „испегламо“ велику разлику између изузетно високе набавне и, да кажем, прилично скромне цијене по којој испоручујемо енергију нашим купцима.
Дакле, када се све узме у обзир, као и чињеница да смо покренули читав низ важних пројеката у области обновљиве енергије, међу којима бих посебно истакао пројекат „Солари 3000+“ за домаћинстава и „Солари 500+“ за правна и физичка лица, власнике малих погона и сличних пословних објеката, морам рећи да 2021. годину, генерално, можемо посматрати као успјешну и бити задовољни учинцима, јер знам колико је било тешко и да су постигнути резултати у границама могућег. Да одем и корак даље, сигуран сам да ћемо, и поред свих тешкоћа које нијесу ни мале и ни мало наивне, пословну годину, ипак, завршити са већом добити него што је била претходна.
Свакако да ће се неповољна кретања на енергетском тржишту, у неком проценту, одразити и на наш инвестициони потенцијал, али сам исто тако сигуран да ћемо, уз добру организацију и одређене уштеде у равни интерне економије, успјети да реализујемо првенствено инвестициони план за наредну годину. Као што знате, у више наврата смо истицали да нам већ током првог квартала 2022. слиједи почетак реализације пројекта „Солари“ на терену и да очекујемо да ћемо до краја тог дијела године успјети да инсталирамо прве фотонапонске панеле на кровове индивидуалних стамбених објеката.
ВЈЕТРОЕЛЕКТРАНА ГВОЗД
Такође, по уговору који смо недавно потписали, почетак изградње ВЕ „Гвозд“ треба очекивати током првог дијела наредне године.
Морам рећи да се наше амбиције, када су у питању и један и други пројекат, нијесу промијениле. Поред тога, на столу имамо и још један број пројеката за изградњу зелених извора енергије, а нијесмо заборавили ни пројекат еколошке реконструкције ТЕ „Пљевља“ који није само ствар избора, него пријеке потребе у шта смо се, понављам, могли увјерити и током ове године у којој је Термоелектрана одиграла пресудну улогу у одржавању стабилности система. Тако да, без обзира на све, са оптимизмом гледам у будућност, а сигуран сам да би, и поред свих тешкоћа, приходи ЕПЦГ били знатно већи да не морамо да поштујемо врло штетне уговоре које нам је у насљеђе оставило претходно руководство Компаније. Да закључим, настављамо да градимо велику и снажну компанију.
СОЛАРИ 3000+ И СОЛАРИ 500+
У том смислу, у сарадњи са ЕКО фондом, покренули смо пројекат „Солари 3000+ и Солари 500+“ који представља први значајан корак у процесу енергетске транзиције.
Податак да се, у овом тренутку, око 7000 грађана већ пријавило за инсталацију соларног система на својим стамбеним објектима, али и значајан број власника пословних објеката и малих погона, који у овом пројекту такође виде шансу, охрабрује нас да смо на правом путу и да ће се врло брзо потврдити сви бенефити пројекта „Солари 3000+ и 500+“. Искрен да будем не знам шта би могло било кога који испуњава понуђене услове опредијелити да се не пријави и не учествује у овом пројекту. Поред све логистике и сигурности коју ЕПЦГ пружа и субвенције од 20 одсто коју обезбјеђује ЕКО фонд, а која знатно појефтињује читав посао, ту је и низ других повољности. Поновићу, додијељена средства за инсталацију соларног система, корисник ће враћати у мјесечним ануитетима који су мањи или су на нивоу његовог мјесечног рачуна, послије враћања додијељених средстава Електропривреди, корисник добија прилику да бесплатно обезбјеђује електричну енергију за потребе свог домаћинства или привредног субјекта, а евентуални вишак продаје ЕПЦГ по цијени која ће бити важећа у том тренутку, што ће значајно растеретити трошкове кућног или буџета фирме, затим с обзиром на то да се ради о извору зелене енергије ту су и све предности у области очувања животне средине, као и још пуно тога. Зато користим и ову прилику да позовем све који испуњавају услове да се пријаве за пројекат „Солари“. Сигуран сам да ће се сви они који то учине врло брзо увјерити у све предности овог, комотно могу рећи, пројекта будућности.
ЕПЦГ СОЛАР- ГРАДЊА
У том смислу, у сарадњи са ЕКО фондом, покренули смо пројекат „Солари 3000+ и Солари 500+“ који представља први значајан корак у процесу енергетске транзиције.
Податак да се, у овом тренутку, око 8000 грађана већ пријавило за инсталацију соларног система на својим стамбеним објектима, али и значајан број власника пословних објеката и малих погона, који у овом пројекту такође виде шансу, охрабрује нас да смо на правом путу и да ће се врло брзо потврдити сви бенефити пројекта „Солари 3000+ и 500+“. Искрен да будем не знам шта би могло било кога који испуњава понуђене услове опредијелити да се не пријави и не учествује у овом пројекту. Поред све логистике и сигурности коју ЕПЦГ пружа и субвенције од 20 одсто коју обезбјеђује ЕКО фонд, а која знатно појефтињује читав посао, ту је и низ других повољности. Поновићу, додијељена средства за инсталацију соларног система, корисник ће враћати у мјесечним ануитетима који су мањи или су на нивоу његовог мјесечног рачуна, послије враћања додијељених средстава Електропривреди, корисник добија прилику да бесплатно обезбјеђује електричну енергију за потребе свог домаћинства или привредног субјекта, а евентуални вишак продаје ЕПЦГ по цијени која ће бити важећа у том тренутку, што ће значајно растеретити трошкове кућног или буџета фирме, затим с обзиром на то да се ради о извору зелене енергије ту су и све предности у области очувања животне средине, као и још пуно тога. Зато користим и ову прилику да позовем све који испуњавају услове да се пријаве за пројекат „Солари“. Сигуран сам да ће се сви они који то учине врло брзо увјерити у све предности овог, комотно могу рећи, пројекта будућности.
Подсјетио бих да смо фирму „ЕПЦГ – Солар градња“ основали смо у намјери да на одговоран и квалитетан начин испратимо реализацију пројекта „Солари“, почев од саме уградње фотонапонских система до њиховог одржавања у току гарантног периода, а и касније с обзиром на то да је то најједноставније рјешење и за самог корисника. Мишљења сам да смо тиме урадили добар посао, а чињеница да смо у овако тешком времену, створили услове за запошљавање и до 500 младих људи говори о озбиљности са којом смо приступили реализацији Пројекта, али и о друштвеној одговорности ЕПЦГ да помогне заједници у којој дуже од вијека ради и успјешно послује. Иако ће многи прокоментарисати да ће трошкови нове фирме са толиким бројем запослених бити само додатни трошак за нашу компанију, сигуран сам да то неће бити тако.
Напротив, сматрам да ће се у годинама које су пред нама показати да „ЕПЦГ – Солар градња“ итекако има своје мјесто у оквиру тзв. ЕПЦГ групе и да ће се добит те компаније, која неће бити мала, преливати на укупни профит и самим тим значајно повећати издвајања енергетског сектора која се, по основу пореза, приреза и разних других накнада, сливају у државну касу. У то не треба сумњати.
С друге стране, у сваком послу, увијек има и невјерних Тома који сумњају у крајњи исход и унапријед траже разлоге неуспјеха. Тако је и формирање кћерке компаније „ЕПЦГ – Солар градња“ у којој ће бити отоворено и до 500 нових радних мјеста наишло на неразумијевање и страх појединих да ће се тај потез наводно негатино одразити на пословање матичне компаније, Електропривреде Црне Горе. Но, мјеста за било какву стрепњу нема. Подсјетио бих да смо фирму „ЕПЦГ – Солар градња“ основали у намјери да на одговоран и квалитетан начин испратимо реализацију пројекта „Солари“, почев од саме уградње фотонапонских система до њиховог одржавања у току гарантног периода, а и касније с обзиром на то да је то најједноставније рјешење и за самог корисника. Мишљења сам да смо тиме урадили добар посао, а чињеница да смо у овако тешком времену, створили услове за запошљавање и до 500 младих људи говори о озбиљности са којом смо приступили реализацији Пројекта, али и о друштвеној одговорности ЕПЦГ да помогне заједници у којој дуже од вијека ради и успјешно послује. Иако ће многи прокоментарисати да ће трошкови нове фирме са толиким бројем запослених бити само додатни трошак за нашу компанију, сигуран сам да то неће бити тако.
Напротив, сматрам да ће се у годинама које су пред нама показати да „ЕПЦГ – Солар градња“ итекако има своје мјесто у оквиру тзв. ЕПЦГ групе и да ће се добит те компаније, која неће бити мала, преливати на укупни профит и самим тим значајно повећати издвајања енергетског сектора која се, по основу пореза, приреза и разних других накнада, сливају у државну касу. У то не треба сумњати.
НОВИ ИНВЕСТИЦИОНИ ПРОЈЕКТИ
Одбор директора недавно је поднио иницијативу за реализацију још неколико пројеката из области обновљиве енергије, односно изградњу нових зелених извора. Такви пројекти представљају наше инвестиционе приоритете и због потреба и захтјева које треба испунити на путу енергетске транзиције, али и због огромног потенцијала са којим Црна Гора располаже у области обновљивих извора енергије. Немамо право да у том смислу будемо инертни и не учинимо ништа да искористимо оно што је, такорећи, богомдано. Управо због тога, Одбор директора, недавно је усвојио одлуке које претпостављају стварање потребних услова за покретање неколико инвестиционих пројеката. Ради се, заиста, о примамљивим пројектима који ће, очекујем, у осјетној мјери, такође, допринијети развоју производних капацитета ЕПЦГ. Одлуке су се односиле на пројекат коришћења сливног подручја ријеке Грачанице у Ливеровићима, изградњу СЕ „Брана Слано“ и СЕ „Брана Вртац“, затим ту је пројекат соларне електране на обали Крупачког језера и плутајуће СЕ на Сланом језеру те више соларних капацитета на подручју Вилуса и Бањана. Такође, заинтересовани смо за изградњу малих хидроелектрана на Сланом језеру и мХЕ „Рошца“ на Зети, између мХЕ „Глава Зете“ и мХЕ „Слап Зете“, као и валоризацију водног потенцијала Билећког језера у оном дијелу који припада Црној Гори. Наставићемо и са улагањима у оквиру пројекта „Солари“ који ће бити проширен на знатно већи број корисника.
Покренули смо и пројекат изградње вјетропарка „Гвозд“, гдје смо са реномираном аустријском компанијом Ивицом Холдинг Гмбх потписали Уговор о акционарском учешћу у новооснованој компанији Греен Гвозд, тако да би изградња тог енергетског објекта требало да почне током првог полугођа наредне године. Ради се о заиста квалитетном пројекту, с обзиром на то да ће нова вјетроелектрана располагати инсталисаном снагом од око 50 МW, а сва истраживања и анализе које су узете у обзир приликом израде техничке документације говоре у прилог томе да се ради о јако исплативом пројекту. Ту је и пројекат будуће ХЕ „Комарница“, која би требало да се гради на профилу „Лонци“ на истоименој ријеци. При крају је израда техничке документације и полако, али сигурно, стварају се услови за почетак успјешне реализације и овог објекта, који ће располагати инсталисаном снагом од око 170 МW и неће имати никакве негативне утицаје по биодиверзитет на том подручју. У сваком случају, ништа не препуштамо случају и са пуно пажње и одговорности приступамо реализацији и ових, али и свих осталих инвестиционих пројеката.
Недавно смо поново на дневни ред ставили питање енергетске валоризације воде Билећког језера и могућности изградње нове ХЕ у Боки Которској, с обзиром на то да је више од 40 одсто сливног подручја те акумулације, као и добар дио њене запремине на црногорској страни. То питање, подсјетићу, било је и једна од тема мојих састанака са представницима Електропривреде Републике Српске (ЕПЕС), али и српским чланом Предсједништва БиХ Милорадом Додиком и мој утисак је да и са њихове стране постоји велико интересовање за заједничку валоризацију воде Билећког језера. Управо то је и разлог што смо са ЕПРС и потписали Писмо о намјерама. Формирали смо и Радно тијело са задатком да покрене иницијативу према Републици Српској и Хрватској у вези са валоризацијом 20 одсто водног потенцијала Билећког језера те да анализа могућности изградње ХЕ „Бока“ (ХЕ „Суторина“) у сарадњи са Електропривредом Републике Српске са којом би, у том случају, формирали заједничко предузеће.
Поред овог питања разматрали смо и питање заједничке валоризације и пројеката на водама Дринског слива.
На крају рекао бих да је пред нама година пуна изазова, али вјерујем да ћемо успјети да валоризујемо све што смо планирали. Усудио бих се, чак, прогнозирати да ће ЕПЦГ, уколико не буде неких непредвидивих догађаја, већ у првом кварталу 2022. потврдити да је локомотива привредног развоја Црне Горе.