“Силоване ђевојке су размажене мамине и татине ћерке”, рече у Скупштини посланица Вуксановић-Станковић да је изјавио Славен Радуновић…Рече, а не трепну. Да је то тачно, Славен Радуновић више не би међу народ излазио.
За разлику од грантопрежа из пар НВО, који су моју изјаву злонамјерно тумачили, што нисам ни желио да коментаришем, посланица Вуксановић-Станковић ЗНА шта сам рекао и у којем контексту, јер је била присутна на сједници. Зато није тамо овако ни реаговала, већ сад кад јој се учинило да се овај наратив “примио”.
Ради шире јавности, поновићу да се расправљало о пооштравању казни за извшиоце кривичних дјела силовања и педофилије, што је наишло на једногласну подршку одбора. Група посланица предожила је као једну од мјера и хемијску кастрацију, на шта сам реаговао, износећи чињеницу да би за прихватање тако ригорозних мјера морали да имамо апсолутно повјерење у тужиоце и судове, што није случај. Зато сам навео познати случај у којем је један починилац двоструког убиства, проузрокованог тешким породичним и емотивним проблемима, експресно осуђен на 40 година затвора, јер је висока функционерка из правосуђа била лично заинтересована. Тако сам навео и могућност злоупотребе, у смислу ЛАЖНОГ пријављивања силовања од стране неке размажене, а емотивно повријеђене кћерке коју је момак напустио, а која је научила да јој “све може бити”, па да тај младић буде не само неправедно проглашен силоватељем, већ и хемијски кастриран. Сматрао сам и сматрам да се прије увођења тако драконских мјера мора обезбиједити владавина права и апсолутно повјерење у одлуке судова.
Пошто колегиница Драгиња ЗНА да је ово тачно, а у шта се може увјерити ко год одгледа ту сједницу Одбора за политички систем, очекујем њено извињење.