Делегација Одбора за људска права и слободе Скупштине Црне Горе, на челу са предсједником одбора Јованом Вучуровићем, данас је посјетила Центар за прихват у Спужу.
Имајући у виду да Црна Гора последњих неколико година биљежи значајан пораст броја миграната и представља транзитну зону на путу ка државама чланицама Европске уније, посјета је била добра прилика да се представници одбора, надлежних државних органа, међународних организација са сједиштем у Црној Гори и невладиног сектора упознају са поступањем према странцима који траже међународну заштиту смјештеним у Центру за прихват, условима који су им обезбијеђени и активностима које се предузимају на плану заштите њихових људских права.
Вучуровић је казао да Одбор, у склопу надзорне улоге, посвећује посебну пажњу овој предметној области и да се бави разматрањем положаја расељених и интерно расељених лица.
Он је подсјетио да су мигранти овдје најчешће у транзиту и да су узроци миграција најчешће геополитичка дешавања, али присутна су и економско-миграторна кретања.
Он је подсјетио и да је забиљежен озбиљнији конфликт миграната са локалним становништвом, када је Заштитник људских права и слобода на терену дјеловао као медијатор.
Вучуровић се овом приликом интересовао да ли су последњих мјесеци током транзита или боравка ових лица у Црној Гори забиљежена кривична дјела, да ли су та лица угрожавала безбједност грађана Црне Горе, али и да ли су они били жртве криминалних активности посебно у погледу трговине људима.
Такође, упитао је да ли ова лица са дозволом или без дозволе могу да напуштају Центар за прихват и да ли се прати њихово кретање када напусте Центар, да ли међу њима могу бити лица која су осумњичена за тероризам у државама из којих потичу. Интересовало га је да ли надлежни органи и службе Црне Горе имају координацију са страним службама како би се евентуално откриле такве особе.
Предсједник Одбора је закључио да је ова тема последњих мјесеци ишчезла из фокуса интересовања јавности, али је добро да се испрати стање у овој области.
Ирена Ракочевић, начелница Дирекције за прихват странаца који траже међународну заштиту је саопштила да је ово мјесто на коме су се окупили индикатори поштовања људских права у пракси.
,,Људска права странаца који траже међународну заштиту су специфична због ситуационе и унутрашње рањивости, јер им је одузета слобода избора мјеста боравка. На путу од земље поријекла до Црне Горе често се сусријећу са изазовима, попут трговине људима, тако да се дешава да упадну у ланац извршења кривичних дјела", казала је Ракочевић.
Посебно је нагласила да је Црна Гора у потпуности усагласила нормативни оквир са европским и међународним стандардима у овој области ратификацијом Конвенције о избјеглицама са Додатним протоколима.
Она је истакла да је Европски суд за људска права прије недјељу дана дао мишљење због којег ће се мијењати Европска регулатива којим је истакнуто да се административни притвор примјењује крајње изузетно, уз максимално поштовање принципа правичности и сразмјерности.
Нагласила је да Црна Гора није имала велике изазове у том погледу иако је 2019. године у Центру у Спужу и Алтернативном смјештају на Конику било око 8.000 лица, а донесена су само два рјешења о административном притвору. Од почетка ове године у Центру у Спужу и Божају било је око 2.500 лица.
Мирослав Зековић, в.д. генералног директора Директората за управне послове, држављанство и странце у Министарству унутрашњих послова је саопштио да је Црна Гора прихватила међународно-правне обавезе у овој области и истакао да је 2017. године донешен Закон о међународној и привременој заштити странаца који је у потпуности усклађен са европским законодавством.
Закон је добио и позитивно мишљење Европске комисије, што је значајан корак у европским интеграцијама Црне Горе.
Састанку су присуствовали и чланица Одбора за људска права и слободе, Јелена Божовић, као и замјеница Заштитника људских права и слобода Црне Горе Снежана Арменко, в.д. директорица Директората за социјално старање и дјечју заштиту у Министарству финансија и социјалног старања Марија Стајовић, секретарка Министарства просвјете, науке, културе и спорта Јована Остојић, начелница Дирекције за антидискриминационе политике у Министарству правде, људских и мањинских права Мирјана Влаховић-Андријашевић, савјетница за владавину права и европске интеграције у Делегацији Европске уније Фредерике Вуншман, програмска менаџерка за демократију и људска права у Делегацији Европске уније у Црној Гори Младенка Тешић, координатор социјалне политике у Представништву УНИЦЕФ-а у Црној Гори Данило Смоловић, сарадница у Представништву УНХЦР-а у Црној Гори Дарка Минић, представница Црвеног крста Црне Горе Јелена Дубак и представник НВО „Грађанска алијанса“ Павле Ћупић.