Одлука аустријског канцелара Себастијана Курца да поднесе оставку због скандала који је везан за корупцију је примјер моралног и политички одговорног чина једног државника који, за сада, можемо видјети само у високо развијеним демократским државама.
Такав чин од актуелног црногорског предсједника Мила Ђукановића, који својим свакодневним наступима показује да није предсједник свих грађана, тешко да можемо очекивати, иако је у својој 30 година дугој владавини више пута било повода да поднесе ставку.
Последњи примјер је афера „Пандора“ гдје је доказано да је крио имовину иза компликоване мреже повезаних компанија и гдје би у свакој уређеној држави то значило оставку, док са друге стране он у томе не види ништа спорно. Све и да говори истину, што наравно не вјерујем, поставља се питање зашто Ђукановић није пријавио надлежним црногорским институцијама власништво у компанији коју је основао у иностранству, а на шта га обавезује закон. Сама чињеница да је кршио домаће законе које по Уставу он потписује била би довољна да поднесе оставку. Нажалост, Ђукановић нема ту врсту одговорности.
Када први човјек државе, који је уједно и предсједник најјаче опозиционе партије овако поступа, није тешко закључити и да ће његове страначке колеге слиједити његов примјер.
Зато је за сада једини пут у борби против корупције, које је дубоко захватила бројне институције државе, да дођемо до независног Тужилаштва, као и да се реконструише постојећа Влада која ће у свом пуном четворогодишњем мандату радити на стварању претпоставки да Црна Гора постане истински демократска држава у којој ће све институције бити професионалне, ослобођене од корупције и у којима ће се одговорно радити у користи свих грађана. Уз то, и гдје ће сви јавни функционери за своје поступке одговарати пред јавношћу, укључујући и подношење оставки за било коју врсту скандала.