Данас присуствујемо координисаном спровођењу одавно планираних активности једног великог, глобалног притиска на православље. Са најзваничнијих мјеста из Црне Горе, већ годинама уназад, трају вербални напади на Русију али и на Србију, каже у интервјуу за ИН4С потпредсједник Скупштине Црне Горе и потпредсједник Нове српске демократије, Страхиња Булајић.
У разговору за ИН4С Булајић је прокоментарисао тренутну политичку ситуацију у Црној Гори и нагласио да експеримент назван „експертска“ Влада, није успио.
„Увјерен сам да Црна Гора коначно мора да добије јаку и стабилну Владу, која ће у свом мандату предложити нужне законе, спровести неопходне реформе и свести организовани криминал и корупцију на минимум“, оцјењује Булајић.
ИН4С: Како објашњавате чињеницу да је лидер ДПС и предсједник Црне Горе Мило Ђукановић, последњих мјесеци интензивирао вербалне нападе на Русију, директно је оптужујући да се умијешала у догађаје у региону?
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ: Са најзваничнијих мјеста из Црне Горе, већ годинама уназад, трају вербални напади на Русију. Почело је недуго након референдума о рушењу Државне заједнице Србија и Црна Гора, иако је Русија међу првим земљама признала резултате таквог изјашњавања. Активни и отворено непријатељски вербални напади трају последњих неколико година, односно од угуравања Црне Горе у НАТО без референдума и мимо несумњиво већинске воље њених грађана.
Не ради се ни о каквом мијешању неке посебне државе, осим ових, већ традиционалних, свима знаних земаља тзв. „развијене демократије“, чији је основни спољнополитички модус процеденди – обавезно мијешање у унутрашње ствари других држава. Поготово малих држава које не могу да пруже јачи отпор тим хегемонима. А зашто се апострофира баш Русија? Врло је једноставно – у току је општи напад на православље, а без Русије тешко да може бити и православља.
ИН4С: Чему толики страх од Русије и Руса код Ђукановића?
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ: Ако се питање односи на страх као повод за поменуте вербалне нападе, морам да кажем да не вјерујем да се ради о неком рационалном страху баш од Руса, као могућем поводу. Ипак, прије вјерујем да се ради о страху, као потпуно нормалној емоцији, али од друге стране, због преузете обавезе. Не искључујући и друге поводе, мислим да се ипак ради само о пуком морању.
ИН4С: Велику подршку дао му је хрватски колега Милановић, који је такође сагласан да Русија, а уједно и Србија негативно утичу на Балкан, те да распирују подјеле и враћање Балкана у 90-те године. Како бисте оцијенили такву оркестрирану хајку?
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ: Најприје, ко је и због чега изазавао тзв. 90-те године, које се искључиво српском народу беспризорно товаре на леђа? Русија? Србија? Не, наравно. Да ли је можда тада српском народу опет пријетио погром и могућност геноцида, а све то координисано из страних центара моћи? Пад Берлинског зида и чувени урлик Збигњева Бжежинског „Комунизам је готов, на реду је православље“, означио је почетак тих већ сада чувених „деведесетих“.
Касније је то још додатно поткријепљено изјавом шведске дипломатске ведете Карла Билта – „Православље је опасније од исламског фундаментализма и због тога представља највећу опасност за западну цивилизацију“. Да ли, можда, у овом случају можемо да констатујемо фашизам на дјелу? Али, ваљда би требало да знамо и будемо елементарно поштени и да нам свима буде јасно и ко се тим позивима прикључио са ових простора, чисто да се више не врши замјена теза.
И данас присуствујемо координисаном спровођењу одавно планираних активности једног великог, глобалног притиска на православље. Дакле, у питању је процес. Тај притисак, који се спроводи, очигледан је, како у земљама бившег Совјетског Савеза, тако и балканским земљама. Ради се о сличним, можда и идентичним сценаријима и сви имају заједнички циљ – цијепање, односно разбијање, друштава у тим земљама, по сваку цијену.
Како се, у ствари, одвија процес притиска на православне вјернике у тим земљама? Рекох већ, а то и дешавања потврђују да постоје скоро идентични, ако не и исти процеси, као на примјер: стварање псеудорелигиозне организације, отимање имовине од канонске Православне цркве на било који начин и наравно, као круна на све, обавезна екстремизација и напади на вјернике који хоће да остану вјерни истинском православљу.
ИН4С; Вјерујем да нам је свима свјежа прича из Украјине и шта се дешава са канонском Украјинском православном црквом Московског патријархата и тамошњом расколничком црквом, затим у Бугарској, покушаји у Бјелорусији итд. Да ли треба говорити шта се дешава деценијама уназад са Српском православном црквом и ударима на њу? О тзв. Босанској православној цркви, о Црногорској православној цркви, о Македонској православној цркви, о Косовској православној цркви, о успостављању Хрватске православне цркве из времена геноцидне НДХ …?
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ: Сјетимо се, такви су удари вршени и кад је језик у питању. Из српског, као једног од најстаријих језика, настајали су, а свједоци смо да и дан данас настају разноразни лингвистички непостојећи језици. Имајући у виду историјски контекст, историјско искуство народа коме припадам, за мене није никакво чудо што се чују такви гласови из нашег комшилука. Али, такође са историјског аспекта, невјероватно је понашање Црне Горе.
Дакле, кад се говори о руском православљу или српском светосављу, и свему што то са собом носи по природи ствари, врло је могуће да тамо код њих, али и даље на запад, евидентно постоји изражен психо-историјски проблем који никако не умију да превазиђу.
ИН4С: Догађаји на Цетињу, приликом устоличења митрополитита Јоаникија, показали су да је Црна Гора још увијек подијељена земља, те да смо још увијек далеко од демократије. Може ли се то превазићи у догледно вријеме?
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ: Црна Гора јесте подијељена земља, али сам увјерен да та подијељеност и није толико дубока. Подијељеност се форсира углавном од рецидива претходне власти и дио народа се, једноставно, злоупотребљава. Истина, сви они идеолошки експерименти који су вршени над народом од стране нове власти непосредно након Другог свјетског рата, оставили су поприличан траг, а током последњих 20-ак година у Црној Гори доживљавају кулминацију, иако се ради о невјероватним идеолошким нелогичностима.
Данас, на жалост, живимо последице тога. Новоцрногорски идентитет, који је тада формиран, а који народ зове и „монтенегрински“, мислим да, генерално, није превише распрострањен у народу. По мојој процјени можда неких десетак посто и чини ми се да је сконцентрисан, превасходно, у оном дијелу који је чинио и био кључни експонент претходне власти. Дакле, у таквом невјероватно нелогичном идеолошком композиту. Са тих позиција се владало уз помоћ мањинских народа, а по диктату страних центара моћи над несумњивом православном већином.
Ти страни центри моћи, то није никаква тајна, посебну пажњу посвећују цијепању православног свијета. Предвођени САД-ом, заиста искрено желе да прекину везе између држава које, на одређен начин, православље уједињује. Мислим да запад, свјесно или несвјесно, али демонстрира ужасну хендикепираност, због тога што није у стању да препозна заједничке духовне вриједности које уједињују људе. То је и један од разлога због чега Запад глобализам схвата као монопол на оквир идеја, али и вјеровања помоћу којих тумачимо свијет и све оно што се у њему дешава. Али, немам баш никакву сумњу, православни свијет има довољно снаге и одољеће свим притисцима ма одакле долазили, без обзира на сву могућу домаћу помоћ. Православна двомиленијумска традиција не може се баш тако лако уништити.
ИН4С: Грађани који су 30. августа смијенили режим ДПС-а, с правом су огорчени, што су виновници корупције и криминала и даље на слободи. Ко би требало да сноси одговорност због тога?
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ: Опште позната ствар је да, по Уставу, Влада води унутрашњу и спољну политику. Сходно томе, за све добро што се деси из дјелокруга извршне власти похвале иду Влади, али и обратно, за све лоше ствари, Влада је прва адреса за критику. Истина је да код већинског дијела народа, оног који је својим гласовима омогућио промјену власти, постоји велико незадовољство у многим сегментима рада Владе, па и у овом.
За очекивати је да ће Влада у најскорије вријеме коначно донијети од раније најављене законске акте, попут Закона о поријеклу имовине, Закона о лустрацији и друге, који ће несумњиво имати велики значај у борби против организованог криминала, незаконитог богаћења, подмићивања и многих других незаконитих финансијских и коруптивних послова.
Међутим, истини за вољу, и до сада је било законског простора да надлежни органи дјелују у том правцу, али изгледа да је недостајала политичка воља, односно, недостајала је одлука да се отпочне са увођењем реда у том сегменту. И потпуно је јасно зашто су грађани огорчени због тога. Управо такво стање и такве појаве најтемељитије изједају неко друштво.
ИН4С: Тужилачки савјет би ускоро требало да буде приоритет у раду Другог јесењег засиједања Скупштине Црне Горе. Да ли ће измјене Тужилачког савјета помоћи у рјешавању политичке кризе која, чини се, предуго траје?
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ: Тужилачки савјет има јасно прецизиране надлежности прописане Уставом, али тим надлежностима свакако не припада рјешавање политичких криза у земљи. Али, ако ме питате да ли Тужилачки савјет избором Врховног државног тужиоца и избором руководстава државних тужилаштава и државних тужилаца, у оваквом актуелном политичком тренутку у Црној Гори, може да допринесе превазилажењу евидентне кризе, онда је одговор потврдан.
Прије свега, мислим на допринос Савјета у избору професионалних, неутралних, политички необојених, неподмитљивих и надасве стручних кадрова. Кадрова којима је сопствена савјест веома важан животни сегмент.
ИН4С: Све чешће се помиње идеја о реконструкцији Владе, За сада, из ГП УРА су изричити – Влада мора остати експертска. Може ли се наћи компромисно рјешење?
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ: Све чланице парламентарне већине су сагласне да је нужна реконструкција 42. Владе, јер је овакво стање неодрживо. Мислим да су разлози за такав став јасни свима и да их не треба посебно анализирати. Морам да нагласим да експеримент назван „експертска“ Влада, по мом скромном мишљењу, није успио. Уосталом, веома је упитно шта је то експертска Влада или ко је „експерт“ у Црној Гори, али да не улазимо у детаљније анализе.
По правилу, тзв. експертска Влада формира се само онда када политичари не желе да уђу у Владу, односно када не желе да преузму одговорност за одређене одлуке, а што приликом формирања ове Владе није био случај. Чак напротив. Увјерен сам да Црна Гора коначно мора да добије јаку и стабилну Владу, која ће у свом мандату предложити нужне законе, спровести неопходне реформе и свести организовани криминал и корупцију на минимум.
Веома је важно да се дође до договора који ће задовољити све, и ДФ, и ДЦГ, и УРА-у, и СНП … јер је то једини гарант да овај Сазив и Влада, коју конституише ова већина, одради мандат који нам је повјерио народ 30-ог августа. Најгоре што се може да деси, а мислим да то нико не жели, је да преговори почну језиком уцјена. Уколико би се тако нешто десило, увјерен сам да би то био пут који води у ћорсокак. Алтернатива непостизању договора је, по мом мишљењу, да се поново обратимо народу чија ће воља бити коначна.
ИН4С: Да ли су досадашњи министри оправдали Ваша очекивања, али и очекивања грађана када је у питању напредак Црне Горе?
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ: Има пуно људи који су очекивали много више. Мало је простора за анализу „постигнутог“. Кратко речено … уз одређене мање изузетке, одговор је – не. Али полажем наде у реконструисану Владу. Надам се да се више никад неће поновити протјеривање било ког министра уз помоћ претходне власти. Такође, надам се да ће се потписати Темељни уговор са Црквом и да ће је заштити од сваке врсте насртаја на Њу.
Надам се да се никад више неће поновити покушај укидања, Уставом загарантоване, слободе говора као што је то случај са тзв. резолуцијом о Сребреници. Надам се да се никад више неће поновити протјеривање било ког амбасадора, а камоли државе Србије. Надам се да ће се усвојити од раније најављени закони о поријеклу имовине, лустрацији … Надам се да се лажна држава Косово неће опет признавати по трећи или четврти пут. Надам се да се неће опет „пооштравати“ санкције Русији, него да ће се тражити модуси за успостављање и нормализовање односа са том супердржавом која има пресудан планетарни значај итд итд.
ИН4С: Да ли Влада мора више радити на побољшању сарадње и односа са Републиком Србијом?
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ: Односи Црне Горе и Србије ни из близу нијесу онакви какви би требало да буду. Имам утисак да Влада, али ни само Министарство иностраних послова не схватају суштину тих односа. Али, ако ипак то схватају па не предузимају ништа, онда је проблем много већи него што изгледа.
Познато је да је у протекле двије и по деценије власт у Црној Гори водила ову земљу путем којим никад прије у својој историји није ишла. Та Црна Гора се одрицала од себе саме. Бјежала је од своје суштине. Као и сви који су дали свој глас и ја сам очекивао да је томе дошао крај. Очекивао сам да ће се градити пријатељски односи са свима, а у региону најприје са најзначајнијим, економски најснажнијим, најперспективнијим и нама најближим. Природно, мислим на Србију.
Међутим, после низ најблаже речено, по мом мишљењу несувислих изјава министра иностраних послова, изречених и у Скупштини, а које су се тицале начина и правца вођења спољне политике, једноставно, то више није било могуће. И не само кад је у питању Србија, а посебно питање Косова и Метохије, што је за најмање сваког трећег грађанина Црне Горе најзначајније политичко, идентитетско, вјерско, па и егзистенцијално питање.
Наравно, ту су и многе друге спољнополитичке „бравуре“ ове Владе и ресорног министарства уперене, у првом реду, према Русији и Бјелорусији. Имајући све ово у виду, на тај начин су, хтјели или не, вољно или невољно, на спољнополитичком плану ускочили у воз опште антиправославне кампање.
Да ли ће предстојећа реконструкција Владе носити и капацитет могућег подизања међудржавних односа са Републиком Србијом, а на опште задовољство и просперитет свих грађана – остаје да се види. Надам се да хоће.