Тако нам је у аманет остало да ту срамоту и љагу, која је нанијета Његошу, краљу Николи, нашим прецима, што прије сперемо са лица Црне Горе, која је кроз вјекове и очувала Косовски завјет. Кад ту неправду исправимо, то ће бити она, прва велика побједа која ће нас окупити око идеје слободе и слоге, од Пећи до Бања Луке, од Будве до Суботице.
Јер, "ова је драма почела на Косову..."
Иво Андрић, загледан у Црну Гору Његошевог доба, каже:
,,Црна Гора и свет који је избегао у њена брда били су квинтесенција тога косовског мистерија. Све што се у тим брдима рађало, долазило је на свет са рефлексом косовске крви у погледу."
То је и онај рефлекс са Вучјег дола, Фундине, Мојковца, бокељских и херцеговачких устанака, Брегалнице, Цера, Кајмакчалана, Кошара...свуда гдје је српска душа која... И онај Гаврилов видовдански огањ у Сарајеву.
Координате су исцртане, пут је пред нама.
Ова драма ће се и завршити на Косову... Догодине у Призрену.