Начин на који је разбијена заједничка држава, спрега ДПС и мафије у том сепаратистичком пројекту, у циљу стварања приватног посједа Мила Ђукановића, прогон српског народа, цркве, нашег идентитета, дискриминација приликом запошљавања, пљачка, корупција…све су то резултати стварања независне Црне Горе, казао је у интервјуу за ИН4С, посланик Демократског фронта (ДФ) Јован Јоле Вучуровић.
Шта представља 21. мај и ко, шта и због чега слави овај датум?
Будимо искрени, за нас који смо подржавали и гласали за опстанак заједничке државе, 21. мај 2006. године је само ружна успомена, један од најтежих догађаја. Мислим да сви они који су заокружили НЕ на референдуму имају и данас тај осјећај неправде, да су брутално покрадени, да им је заједничку државу отела једна криминална клика. Наравно, поштовање за све оне који су искрено жељели независну ЦГ, сматрајући да она треба да буде демократска држава свих њених грађана, али се то није десило. Такође, морам да поменем и разне политичке конвертите, који данас славе 21. мај, а били су у Блоку за заједничку државу, али то нека објасне својим гласачима који су трпјели све и свашта у ових 15 година откада је Црна Гора постала независна.
Начин на који је разбијена заједничка држава, спрега ДПС и мафије у том сепаратистичком пројекту, у циљу стварања приватног посједа Мила Ђукановића, прогон српског народа, цркве, нашег идентитета, дискриминација приликом запошљавања, пљачка, корупција…све су то резултати стварања независне Црне Горе. Знам и доста оних других који су подржали независност, а који су тешко разочарани резултатима и дешавањима у Црној Гори након 2006.
Зато нека се нико не чуди што више од пола Црне Горе, након свега, не слави 21. мај.
Гдје је Црна Гора сада, 15 година од покраденог референдума? Приватна или независна држава?
Након побједе 30. августа зауставили смо тај процес да се Црна Гора заокружи као приватна, антисрпска држава, али су свуда видљиви трагови пљачке и уништавања који су спроводили Мило Ђукановић, прва фамилија и њихова криминална хоботница, уз подршку заробљеног судства, тужилаштва и полиције. Покушали су, након разбијања СРЈ да спроведу апартхејд, да створе услове за брутални прогон нашег народа из ЦГ, пријетили тракторима, паљењем цркви наше СПЦ, итд. Нису успјели да сломе дух нашег народа, да сломе оне који су слиједили дух својих предака који су се кроз историју борили за ослобођење и уједињење.
Бивши, криминални режим је помислио да је срушио отпор и идеју, али смо скупили снагу, и након бројних протеста и величанствених литија, вратили смо се 30. августа да политику Секуле Дрљевића и дух НДХ отјерамо са власти. Једном ријечју – они за које се мислило да су поражени 2006. побједнички су се вратили 2020. То је тај несаломиви, побједнички дух српског народа и изворне Црне Горе, који нису успјели срушити ни много јачи, а камоли милогорци и монтенегрини покушавајући да пласирају лажну историју, лажну цркву, лажни језик…Наравно, чека нас велики посао да довршимо тај повратак Црне Горе себи и свом историјском идентитету, и ту не смије бити калкулација, какве се могу примијетити у дјеловању актуелне владе. Уосталом, ми Срби из ЦГ, Брда, Боке, Старе Херцеговине, ми смо интегрални дио великог српског народа.
Како је текао пут Црне Горе од 21. маја 2006. до 21. маја 2021. године?
То је период уништавања Црне Горе, њене привреде, економије, енормног задуживања, срозавања моралних и традиционалних вриједности, а све у циљу да се створи тај приватни феуд у коме ће се са презрењем говорити о историјској Црној Гори. Конкретно, отворено је промовисана идеја да све у Црној Гори, да читава њена историја почиње од 21. маја 2006. јер монтенегрински екстремисти знају да како дубље иду у историју само наилазе на њене српске темеље, културу, духовност. Данас су, додуше, од те политике бившег режима остале ове ауто колоне лажних комита, што довољно говори о озбиљности идеје политике ДПС и сателита.
Такође, Црна Гора је након 2006. дебело ушла у диктатуру, па смо видјели и какву је голготу прошао ДФ, на који начин су, у партијске сврхе коришћени СДТ, ВДТ и друге корумпиране слуге Мила Ђукановића и његове камариле.
Тај монтирани државни удар је и једно од главних обиљежја лудила које је захватило бивши режим, и доказ да се Ђукановић поистовјетио са државом и да је кроз злоупотребу те сулуде идеју о угрожености државе бии спреман на физичко угрожавање политичких противника. Намјерили су се, међутим, на ДФ, на најтврђи орах, који је издржао све и после свих подметања, хапшења, прогона, вратио се као побједник 30. августа. Спреман сам да устврдим да је ДФ најсвјетлији примјер борбе за слободну ЦГ у ових петнаест година мрака.
Шта чека Црну Гору и у ком смјеру иде њена унутрашња и спољна политика?
И даље, и поред промјена, Црна Гора води политику која није у складу са њеном традицијом, већ се добрим дијелом ради о наставку пројеката ДПС-а у спољној политици, економији, на унутрашњем плану, идентитетским питањима. Свједоци смо, такође, да је актуелна влада под јаким утицајем појединих амбасада, медијских концерна, да се у добром дијелу наставља антисрпска политика, што је било и евидентно у оним споразумима Кривокапић-Бечић-Абазовић. Као да неко жели да минимизира и поништи резултате избора од 30. августа, што ДФ неће дозволити. Влада има избор да се договара са онима који су је бирали или да преузме одговорност за неке друге процесе.
Такође, не може Црна Гора, ако је Црна Гора, да призна лажну државу Косово, да забија нож у леђа Србији, да протјерује амбасадора Србије, да заводи санкције Русији, да јој партнери буди они који никада нису били наши пријатеље и савезници…
У коначном, можда и резиме ових година може бити последња порука Мила Ђукановића о томе да амбасадори ЦГ не могу бити они који су били за заједничку државу. Ето то је политика фашизма, коју смо срећом поразили 30. августа, али која ће бити коначна када и Мила Ђукановића отјерамо у политичку прошлост, да одахне ова држава и крене путем демократије.
Ин4С, 22.05.2021.