Пала је безакона власт, а ускоро за њом је и безакон изгубио своју дискриминаторску суштину. Са 41 гласом посланика скупштинске већине усвојене су, између осталог, измјене и допуне Закона о слободи вјероисповијести. Поклич „Не дамо светиње“, који се проламао Црном Гором и регионом, од прије пар дана прерастао је у исказ истинске среће и поноса – „Одбранили смо светиње“. Одбранили смо Устав Црне Горе, право и правду, обезбиједили да сви људи и свака вјерска заједница буду РАВНОПРАВНИ.
Стога смо и одлучили да за први дан у Новој години читаоцима ИН4С-а поклонимо интервју са Марком Ковачевићем, послаником ДФ-а који је имао част да, на сваки начин, учествује у овој историјској побједи, али и човјеком од кога Никшићани, са правом, очекују да да огроман допринос „да освјежи“ и у граду под Требјесом.
Као дио парламентарне већине, на историјском скупштинском засиједању, својим гласом дали сте допринос усвајању измјена Закона о слободи вјероисповијести. Као Никшићанин, слободан грађанин и вјерник, били сте дио величанствених литија и заједничких молитви на Тргу слободе. Реците нам шта за Вас и Ваше суграђане, који су раме уз раме са Вама у Крсном ходу бранили светиње, значи „архивирање“ овог Закона?
Значи испуњење завјета да ћемо одбранити светиње, достизање циља који није само у томе што смо добили у формалном смислу оно за шта смо се као грађани и вјерници залагали. Добили смо и нове себе, једно преображење народа у оно што он истински треба да буде.
Слике и снимци са литија и почетака наше борбе за одбрану светиња остаће увијек као свједочанство тога какви можемо да будемо и самим тим ће нас подстицати да будемо такви увијек када је то неопходно. Нећу бити скроман и рећи ћу да осјећам понос због тога што сам био дио те величанствене борбе и као вјерник и као политичар и заиста је она ноћ у којој смо изгласали измјене и допуне Закона који је дискриминисао нашу помјесну Цркву била посебно емотивна и цијели тај дан је био поновно проживљавање читаве те борбе на неком микро плану.
Прошле године у исто вријеме био сам са многим другима хапшен јер смо кренули у одбрану наше Цркве а после само годину дана срамни Закон је оборен у својим дискриминаторским одредбама према нашој Цркви. Осјетили смо како је то кад се испуни правда. А она је, како је то Свети Петар Цетињски говорио, а свештенство наше Цркве узело то за почетни мотив одбране светиња, у имену Божијем. Тог смо се имена држали и тим смо именом побиједили. И колико то име не будемо заборавили толико ћемо остати снажни и за будућа времена.
Да ли сматрате да ће се овај догађај и слога коју је нова власт показала овим поводом – рефлектовати и на изборе у Никшићу?
Рефлектоваће се на читав вијек који је пред нама па самим тим и на изборе у Никшићу. Никшић је продуховљен, обновљен у том смислу, а то је одличан темељ и за сваку другу обнову и надоградњу која је потребна нашем граду. Изродила се једна нова генерација која је спремна да најбоље и најпродуктивније године свога живота уложи у свој град а не да бјежи из њега. Видимо да су се неки Никшићани у позним годинама своје каријере у Никшић вратили тек када су негдје друго остали без свих бенефиција и власти. То је природно, зов завичаја се увијек јави у човјеку, али Никшић треба да воде људи којима је он прва а не резервна опција.
Никшић је свима познат и као град Светог Василија. Можете ли, у пар ријечи, читаоцима ИН4С-а објаснити ту тако видљиву, дубоку и искрену љубав и везу становника града под Требјесом и њиховог небеског заштитника?
Попово поље је ближе неким другим градовима али је Свети Василије, који је тамо рођен ипак најближи Никшићу. То је духовно сродство по избору између Никшићана и Светог Василија. Наравно, више је потребан он нама него ми њему који обитава у слави Божијој. Али ето рачунамо, слаби и грешни, на њега увијек као на брзог помоћника у невољи, а он нам враћа тако што нас не заборавља чак ни онда када ми заборавимо њега. Он је прва и најважнија веза сваког Никшићанина са Богом и вјером. Он је наш укућанин.
Поражени режим и њихове присталице, пак, све своје „надање“ улажу на – Милутина Симовића. Да ли избор Симовића за градоначелника сматрате мудрим потезом Мила Ђукановића и ДПС-а, или дијелите став дијела јавности да је овим чином ДПС додатно отежао свој ионако незавидан положај и показао да у својим редовима нема неко ново лице које би могло да изнесе терет избора?
Симовић се вратио у Никшић тек када је ДПС изгубио власт на државном нивоу. До тада Никшић није био предмет интересовања садашњег предсједника општине. Његов претходник је био предсједник општине а живио је у Подгорици. Сада када су изгубили све друго Никшић им је постао важан.
„Лако ми је бити добар кад ми ништа друго не преостаје“ – каже академик Душко Ковачевић у једном свом дјелу. Док год је Симовићу и осталима из врха ДПС-а преостајало било шта друго Никшић није био њихов избор. Симовић је показао у мају да он не разумије значај који Свети Василије има за наш град и након литије коју је повео народ учествовао је као предсједник НКТ-а у хапшењу владике Јоаникија и никшићког свештенства. Видимо да је наградио и полицијске службенике који су главни виновници хапшења владике и свештенства, као и бројних учесника литија.
ДПС са Симовићем покушава да сачува базу и политички опстане у Никшићу и Црној Гори. Они знају да не могу побједити.
Откуд одједном потреба за новим радним мјестима у Општини, Музеју, Захумљу, Водоводу…? Да ли је ријеч о стварним потребама, или о новом покушају „изборног инжењеринга“?
То је потреба да се ситуација по том питању отежа новој власти која ће доћи у марту а да се одређени број ДПС гласова, којих је све мање, задржи на тој страни. Па ипак имаћемо рјешење и за то. Ми не желимо да било коме ускратимо простор и могућности већ само да их отворимо и за оне који их до сада нису имали. Желимо да створимо амбијент у ком ће бити потребан толики број радних мјеста да ће он надилазити капацитете било које странке а задовољавати потребе грађана Никшића. У таквом амбијенту сви имају шансу а политичка подобност постаје неважна категорија све и када би је неко тражио а ми то нећемо радити.
Претпостављамо да сте већ, на неки начин, отпочели са „теренским“ радом и испипавањем пулса грађана? Постоји ли тај „чаробни штапић“ који би -7000 могао претворити у било какав плус за ДПС?
Постоји чаробни штапић који ће тај минус ДПС-а да повећа. Зове се оловка и он је у рукама грађана Никшића, који ће у марту гласати за будућност свог града, а не за ДПС прошлост која га је довела на маргине. Према садашњем пулсу грађана разлика ће бити још већа него 30. августа.
Имате ли неку поруку за читаоце ИН4С-а?
Читаоцима вашег портала желим прије свега срећан наступајући Божић и сваку личну и породичну срећу. Желим да им честитам на томе што се њихов слободни дух прелио на читаву Црну Гору и што се њихов број у односу на претходне године повећао. Нека их у години која слиједи буде још више.
Ин4С, 01.01.2021.