Посјета сјеверу Црне Горе требало је да буде приоритет Премијеру Здравку Кривоакпићу и потпредсједнику владе Дритану Абазовићу, министру економског развоја Јакову Милатовићу министру финансија и социјалног старања Милојку Спајићу.
Они су посјетили општину Тузи као прву општину одакле је кренула влада у прву званичну посјету. Након тога услиједила је посјета општини Улцињ одакле су најављена економска улагања, инфраструктурни пројекти, економски развој, решавање бројних проблема који оптерећују грађане Улциња. Ма какви били проблеми у овим општинама, не могу бити већи и озбиљнији од било које општине на сјеверу ЦГ што показују и званични подаци, казала је Јелена Божовић, посланица Нове српске демократије
Општине на сјеверу уништавају се деценијама, почев од затварања десетина фабрика као што су Фабрика целулозе, фабрика коже ,,Полимка”, Фабрика обуће, вунарски комбинат, ,,Горњи ибар” Рожаје, фабрике у Мојковцу, Колашину и многе друге. У овим фабрикама радило је десетине хиљада људи који су остали без посла, а те последице осјећају се и данас. Из тих разлога становништво се непрестано одсељава према Подгорици и јужнијим крајевима Црне Горе у које се улагало несразмјерно више него на сјевер, те су тако сиромаштво и неразвијеност постали синоними за регију која има највише ресурса. Тако данас у сјеверној регији која чини 52,8 посто територије ЦГ живи око 1/3 укупног становништва. Многи су се нажалост одселили из Црне Горе без жеље да се више икад врате, а међу таквима је велики број младих образованих људи које ,,терен није препознавао“, наводи Божовић
У циљу смањења регионалних неједнакости и заустављања негативног демографског тренда неопходна су већа финансијска улагања, отварања нових радних мјеста, улагање у инфраструктуру, адекватно водоснабдијевање, улагање у област здравствене заштитите, културе, спорта, а посебно инвестиције у област образовања, отварање нових студијских програма и самим тим бољу доступност и квалитет образовних институција.
Улагање у потенцијале који су важни за адекватну валоризацију природних и других љепота сјевера уз очување шума, ријека језера и природе сјевера. Улагање у сточарство и пољопривреду, сеоски, планински и зимски туризам као једну од грана које је могуће развити на сјеверу до сада није на адекватан начин валоризовано јер је изостала континуирана подршка без јасне визије за будућност. Бројни пројекти министарства пољопривреде подразумијевали су комплексну документацију тако да је било веома тешко доћи до средстава, опреме и слично која је нуђена кроз бројне, прије свега европске фондове. Приликом улагања у поједине области недостајале су озбиљне студије оправданости којима би се одредила просторна, еколошка, друштвена, финансијска, тржишна и економска оправданост инвестиције за изабрано решење у које се намјерава улагати, казала је Божовић и додала:
„Иако су бивша Влада и надлежно министарство истицали ова улагања као добре примјере, без континуиране подршке и међусекторске сарадње на пропаст су били осуђени бројни појекти за развој воћарства, отварање мљекара и други видови пољопривреде. ,,Пројекат вијека”, ауто пут Бар-Бољаре највећа је инвестиција која је требала да повеже југ и сјевер, али и највећа превара чију реализацију грађани сјевера неће ускоро дочекати. У вријеме док се чекало на ауто пут вриједан 1.6 милијарди еура, општине Беране, Бијело Поље, Андријевица, Петњица, Плав, Гусиње и Рожаје остале су без локалног превоза, као И многа села на територији ових општина те је локално становништво препуштено само себи, а оваква ситуација довела је у питање опстанак неких школа у селу Лубнице, Шекулар, Калудра, Штитари.“
Како се Влада опредијелила на привремено финансирање до марта 2021. са програмом базираним на економском развоју посебан обзир треба имати према сјеверу имајући у виду кризу због пандемије коронавируса која додатно погађа већ осиромашено становништво, стоји у саопштењу посланице Нове српске демократије, Јелене Божовић.
Ин4С, 18.12.2020.