Изражавам у своје име и у име чланова Нове српске демократије и Демократског фронта саучешће Светом архијерејском сабору, читавом српском народу и вјерницима наше Српске православне цркве поводом упокојења Његове светости Патријарха српског Господина Иринеја.
Као вијест о губитку најближег, примио сам глас да је велики духовник и подвижник, непоколебљиви бранич вјере православне, брижни пастир и предводник, велики човјек и Србин, Патријарх српски, Иринеј, одложио своје претешко овоземаљско бреме и похрлио у сусрет Ономе коме је посветио читав свој живот.
Била је част привилегија ходати људским и духовним правцем који је он трасирао. Његов благослов и потпора у тренутку када се чинило да је све потонуло и изгубљено били су нам подстрек за одлучан отпор прогону и понижавању Српске православне цркве у Црној Гори.
Често оспораван од оних којима је сметала његова саборност, он је, благосиљајући своје непријатеље, без одмора и умора радио на учвршћивању јединства Цркве и одбрани националног и духовног идентитета и јединства српског народа. Бдио је над највећом раном српског народа овога вијека - Косовом, ни за тренутак не заборављајући ни све остале српске духовне енклаве од Аустралије, Африке и обје Америке. Историја ће забиљежити да је за његовог живота завршена највећа српска богомоља - Храм Светога Саве.
"Нема веће жртве него да ко живот свој положи за ближње своје" - ове свете ријечи посвједочио је својим примјером наш патријарх Иринеј, који је јутрос уснуо у Господу. Он је добро знао да ће долазећи на сахрану нашег блаженопочившег митрополита Амфилохија, ризиковати свој овоземаљски живот.
Али он је био један од оних људи који су истински вјеровали у живот вјечни и код њих та врста страха од губитка овоземаљског живота није постојала јер су се они одавно опредијелили за Царство небеско.
У ове дане великих губитака и велике туге српског народа, аманети и благослови двојице великих пастира обавезују на још веће јединство и снажнији отпор покушајима да се обезвриједи допринос који је српски народ дао успостављању и историјском трајању Црне Горе и да се изгура на маргину политичке сцене.
Била је велика част лично познавати Његову светост патријарха српског Господина Иринеја а још виша привилегија бити под његовим благословом у одсудним борбама које смо водили за опстанак нашег народа и Цркве у Црној Гори крајем прошле и у читавој овој години.
Вјечнаја памјат нашем патријарху и слава му и хвала за све!