пише: Дејан Ђуровић, члан Предсједништва Нове српске демократије
Слобода је стигла… Чекали смо је дуго,предуго,али она је најзад стигла… И нико и ништа нам је не може одузети.
Слобода је посебно слатка онима који су се за њу мукотрпно, дуго и истрајно борили,који су се за њу жртвовали.
Демократски фронт основан је прије скоро десет година у циљу ослобођења Црне Горе од једне тиранске,криминалне,антисрпске и антицрногорске власти. Биле су то дуге и тешке године прогона, хапшења, забрана, протеста, барикада…
Године пендрека, затвора, сузавца, намјештених суђења…
Данас, када је та борба завршена никоме више и јаче није стало од Демократског фронта да се народна воља исказана на изборима 30. августа ове године реализује и формира Влада и демонтира један систем који је држао у ропству Црну Гору и нене грађане тридесет година. Ипак, Демократски фронт је дубоко свјестан своје одговорности пред историјским догађајима којима присуствујемо и пред народом који тај политички савез представља.
Српски народ у Црној Гори, иако свјестан да је државотворни и историјски народ на овом простору, никада није тражио већа права него што имају други народи такође присутни у Црној Гори. Међутим, бивши режим је безмало више од двадесет година дискриминисао и прогонио тај народ. Једино што је, у таквим условима, српски народ тражио је једнакост и могућност одлучивања у сопственој држави.
Сада када полако крећу преговори око формирања нове Владе, који ће трајати тачно онолико колико и треба да трају преговори између озбиљних политичких партнера и који ће бити тешки онолико колико је то нормално у свим развијеним демократским земљама, српски народ осјећа да је дошао тренутак да се поново врати у центар политичких збивања у својој отаџбини Црној Гори преко својих изабраних представника оличених у Демократском фронту и коалицији За будућност Црне Горе.
Црној Гори су потребне промјене и Црној Гори је потребно помирење. Нема и не може бити истинских промјена и помирења у нашем друштву, ако се читавом једном народу ( у овом случају српском) ускрати право да учествује у власти и одлучује, заједно са другима о судбини своје земље. Бивши режим се трудио двадесет година да то чини. Такозвани Закон о слободи вјероисповјести био је само један од инструмената да се тај народ понизи. Општенародне литије које су мјесецима организоване и у којој су учествовали сви, али прије свега Срби са својом браћом Црногорцима, имале су за циљ повлачење тог срамотног антицрквеног закона.
Али то није био једини циљ литија и “литијаша”, радило се о општенародном “устанку” против свеукупне неправде и дискриминације читаве Црне Горе, али посебно српског народа. Ово је резултирало стварањем коалиције За будућност Црне Горе која је освојила 27 мандата на прошлим изборима и тако постала најача снага у оквиру нове, побједничке већине која ће чинити нову власт у Црној Гори.
Ако ту чињеницу имамо у виду, онда схватамо колико су легитимни захтјеви да изабрани представници Срба из коалиције За будућност Црне Горе учествују пуноправно и у складу са бројем освојених мандата у будућој Влади Црне Горе.
Српски народ је дуго, деценијама чекао промјене и жртвовао много тога да би до тих промјена дошло. И онда, када се то десило, већ на старту, српски народ је позван да потпише споразум по којем неће тражити повлачење признања неправедне и противправне “независности “Косова”, споразум по коме неће захтијевати да Црна Гора изађе из Нато пакта и споразум по коме неће тражити измјену садашњих неаутентичних симбола Црне Горе. Иако је то за њих болно, Срби су као побједници ових избора, пружили руку и пристали на ове захтјеве, жртвујући тако опет своје личне интересе у корист заједничког циља-промјена и помирења у Црној Гори.
Међутим, није се мастило на том Споразуму ни осушило, а Србима су испостављени нови захтјеви у виду тога да њихови лидери, односно лидери Демократског фронта и коалиције За бољу будућност не могу бити чланови нове Владе, па да и они са нижег нивоа којима то буде дозвољено прођу “филтер” најслабијег од три чиниоца нове власти.
Наравно, нема сумње да су намјере свих конституената часне и да се ради заједничкој бризи да се нова Влада што прије формира. Треба нагласити да то нико не доводи у питање, само желимо да принцип правичности буде испоштован. Како год да се преговори заврше Демократски фронт и коалиција За бољу будућност ће у Скупштини гласати за нову Владу ЦГ.
Треба, међутим, напоменути да су неки захтјеви који се ових дана „бочно“ шаљу према Фронту неправедни и некоректни.
Српски народ у Црној Гори није недоношче, није “неозбиљан” и превише је тога претурио преко главе свих ових деценија да би му неко дуго сањану, а сада остварену побједу узео и претворио у нечију туђу. Стално присутни страхови и фрустрације једног мањег дијела црногорске јавности од српског фактора морају се најзад завршити. Срби су ту, има их у броју у којем их има и неће нигдје отићи, нити постати нешто друго од онога што су.
Они не желе да “покоре” Црну Гору, нису то хтјели ни у старом режиму, па то не желе ни сада, али се и не стиде тога што су Срби. То морају знати сви који ће са нама бити дио будуће власти. Једино се са равноправним учешћем свих народа и грађана може градити ново праведније друштво у овој земљи.
А то се прије свега може постићи безусловним и праведним учешћем свих политичких представника побједничких листа у новој Влади Црне Горе.
Борба, 02.10.2020.