Кандидаткиња за посланицу народне листе „За будућност Црне Горе“ и потпредсједница Нове српске демократије, Симонида Кордић, говорила је на тему односа Црне Горе са земљама у региону, европским интеграцијама, односима са САД, Русијом…
Односи Црне Горе са земљама у региону кроз призму политичко-економских консеквенци?
Нема те државе на свету која може да живи и опстаје сама или да има миран и стабилан развој ако нема добре односе са суседима. Спољна политика није низ неких истанчаних, сложених односа који се дешавају ван оквира у којем народ живи и о којима он – народ слуша само на вестима. Напротив, то је низ мера, активности, комуникација које на најнепосреднији начин утичу на то како сви ми живимо. Наша привреда је природно увезана са државама из окружења. То је делом логична последица географске близине, али и чињенице да су наше економије изашле из истог – југословенског шињела и да су, посебно велики системи попут електропривреде и водопривреде грађени као део јединственог система који покрива наше непосредно регионално окружење.
С друге стране наша примарна тржишта за највећи део домећег производа су бивше југословенске републике. То је посебно битно када говоримо о туризму, који у овом тренутку чини преко 25 одсто БДП-а Црне Горе. Око две трећине гостију долази управо из региона, то јест Србије и Босне и Херцеговине, што значи да трећина државних прихода зависи управо од тога каква нам је спољна политика према тим државама. Јасно је онда какве катастрофалне последице има политички авантуризам актуелног режима, који зарад креирања подела на унутрашњем плану, активно руинира спољнополитичке односе са суседним државама и тако уништава и домаћу економију.
Односи са Србијом?
Драстичан пример претходно поменутог су односи са Србијом, које режим ДПС, нажалост више користи као полигон за “пумпање политичких мишића” него као значајан простор за јачање домаће економије, или рецимо образовног и здравственог система. Затварање границе према Србији у време туристичке сезоне крахирало је нашу основну привредну грану, смањивши приходе у туризму за 98 %. Као разлог за ту драконску и за опстанак грађана Црне Горе погубну меру наведена је одбрана од ширења корона вируса. Но те мере нису спасиле Црну Гору да не дође на црвену листу пандемијом најугроженијих земаља у свету. Јасно је да је оваква игра са животима грађана искључиво политички мотивисана и то оном политиком која већ деценијама живи на поделама и плашењем “мечке решетом” призивајући непостојеће пошасти, док је за то време једина константа константно осиромашивање грађана и државе која је сада остала практично без трећин прихода. Каква год да је страначка или лична идеологија било којег од политичара који се нађу на позицијама власти, наша је обавеза да обезбедимо миран и безбедан развој земље и свих грађана и да искористимо све потенцијале који нам се за то пружају.
Наша најкраћа веза са централном Европом и индутријски развијеним земљама ЕУ је путним повезивањем са Србијом , а преко ње са Мађарском, Аустријом… Ми морамо завршити аутопут, али не као што је до сад рађено са “заборављањем” петљи и прилаза, тако да имамо најскупљу грађевину “од нигде до никуд” већ у сарадњи са партнерима из Србије , чији је једнаки интерес да се савременим путем повежу са луком Бар, и кинеским инвеститором. Уз реализацију тог пројекта и ревитализацију и осавремењивање железнице отворићемо најбржу везу за транспорт роба из средње Европе до Медитерана. То је и начин да се кроз добру регионалну сарадњу покрене целокупна привреда у Црној Гори и обезбеди равномеран развој севера и југа земље.
Европске интеграције?
Приступање ЕУ је најбоља спољнополитичка “понуда” коју у овом тренутку имамо. Црна Гора свакако треба да реализује улазак у Европску унију и испуни услове који су постављени у преговарачким поглављима. Да се разумемо, реч је о условима који су свакако од користи, чак пресудне важности да Црна Гора има бољу будућност у било ком контексту. Решавање питања корупције, независност судства и тужилаштва, гарантовање основних права грађана, управо су вредности за које се боримо и без којих нема стабилног напретка државе. Али управо зато што су то и услови око којих нема погађања са ЕУ, актуелни рржим није могао и никада неће моћи да уведе Црну Гору у ЕУ. Осам година трају преговори овог режима око уласка у ЕУ, а није се стигло ни до пола. Само да подсетим да је суседна Хрватска за осам година, почела преговоре, отворила и затворила сва поглавља и примљена је у ЕУ.
Актуелни режим напросто не може да испуни услове из преговарачких поглавља, посебно оне из поглавља 23 и 24 који се тичу искорењивања корупције и независности судства и тужилаштва, те основних људских права, јер би на тај начин исекао грану на којој седи. И зато ми данас имамо отворена 33 поглавља, а затворена само 3. И зато је за коначан улазак у ЕУ потребна власт која није оптерећена корупцијом и криминалом те којој не смета независно судство и тужилаштво. Скоро да је непотребно указати на економску важност повезивања са највећим привредама у Европи.
Наравно, наша земља је мала и ми не можемо бити равоправни конкуренти на том тржишту, али ослоњени на та тржишта и те привреде можемо обезбедити себи стабилан раст који неће бити базиран само на туризму. Тај избор ДПС-а да се концентрише само на туризам који је најосетљивија привредна грана, што се управо сада и види у празним плажама и пустим хотелима, уместо да повеже – изоловао је Црну Гору од других потенцијалних могућности. Нама је важна физичка веза са богатим тржиштима ЕУ, путна и железничка, која ће омогућити проток роба и капитала кроз Црну Гору, а уз то и ојачати туристичку инфраструктуру и на југу, али и на северу земље.
Односи Црне Горе и Русије, због политике ДПС-а, прошли су кроз разне фазе, шта је перспектива будућих односа?
Ми морамо да погледамо у огледало, видимо где смо и колики смо и да се протегнемо колики нам је губер. Пре свега треба да се бавимо собом и сопственим проблемима , а да не решавамо светске односе кад за то немамо ни потенцијала нити вајде. Русија је велика земља, значајан међународни фактор и ми са њом морамо да имамо најбоље могуће односе. Не заборавимо да је сваки 4 евро у оптицају у Црној Гори руског порекла. Имамо одговорност према својим грађанима да не угрожавамо њихову егзистенцију нити међународни статус државе тако што ћемо се инатити са великим силама.
Санкције које је овај режим увео према Русији директно су штетне за Црну Гору и морају бити укунуте. Границе Црне Горе затворене су за туристе из Русије иако они чине са туристима из региона 72% свих посетилаца. То је прави пример слугањског односа режима према замишљеним партнерима са запада чије “жеље” он антиципира, иако он никада нису биле изречене нити је ишта слично од Црне Горе тражено. Тај удворучки и инфериоран однос довео је до тога да је режиму једино важно да се додвори некоме, при том потпуно погрешно читајући спољно политичке односе између великих сила.
Ми видимо да су се односи САД и Русије значајно променили у последње четири године. Председник САД Трамп говори о Русији као партнерској земљи, Немачка која је енергетским системом и спољном трговином везана за Русију, пази да не угрози своје интересе, а досадашња власт је нашла за сходно да Црну Гору лагано ослободи од петине својих прихода да би доказала свој елитизам. Није народ случајно рекао “где се коњи ртају ту магарци страдају”. Ми морамо спознати сопствене интерсе и то треба да нам буде оријентир у успостављању добрих веза са свима.
Какве ће односе будућа власт у Црној Гори имати са Сједињеним Државама, колико то зависи од званичног Вашингтона а колико од званичне Подгорице?
Слично као са Русијом, наши односи са САД треба да буду што је могуће бољи. Наше привредне везе са САД нису значајне и можда постоји постор да се оне ојачају. Опет не можемо седети и чекати да нас неко открије. Сједињене Државе су велика сила која има своје интересе и приоритете и свакако се не бави Црном Гором на дневној бази. Ми треба да сагледамо сопствене интересе и направимо демократски амбијент који ће пружити правну сигурност и политичку стабилност и који ће бити занимљив потенцијалним и наравно легитимним инвеститорима.
Нико озбиљан неће да инвестира у земљу у којој се крше људска права и којој је судство и тужилаштво заробљено, а систем корумпиран. Уз то је у односима са САД режим направио још једну фаталну и у међународним односима неопростиву грешку. Изигравајући тигра наш мачак је одлучио да се умеша у унутрашња питања САД и чак утиче на изборни процес, улажући, како се наводи два милиона евра у предизборну кампању Хилари Клинтон. Јасно је какву штету такви потези наносе Црној Гори која треба да се бори за своје место на међународној сцени са много јачима и богатијима од себе. Такве авантуре зарад пумпања личног ега су недопустиве и за државу ужасно штетне. Ми не можемо и не треба себе да доведемо у ситуацију да будемо у антагонистичким односима са доминантним факторима међународне политике, нити за то има потребе. Ово је лепа земља са великим потенцијалима и изванредним људима, ми само треба да то спознамо и искористимо у интересу свих нас.
Ин4С, 28.08.2020.