Као и тада, и у многим искушењима прије тога, и данас је улог највећи - слобода. А тада нема компромиса, већ се морају мобилисати и окупити сви који слободу цијене изнад свега, чији су преци прославили Црну Гору, Брда, Боку, Стару Херцеговину и исцртали границу између издаје и предаје, између части и продаје. Нико нема право да изостане из ове борбе, рефлектори историје су уперени у нашу генерацију исто као на оне који су устали против Турака, Аустроугарске, Њемачке, НДХ...
Као и јула 1941, непријатељ је готово исти, нацистичка идеологија Секуле Дрљевића која пријети да сруши све што јесте Црна Гора, која под именом ДПС-а грађанима жели да издају представи као врховну вриједност. Као што је Секула Дрљевић био слуга и агентура Анта Павелића и крвавог усташког режима, тако је данас Мило Ђукановић слуга албанских терориста и криминалаца.
Захваљујући таквој политици, Црна Гора је по први пут у историји у лошим односима са својим историјским савезницима, са онима са којима је кроз вјекове дијелила добро и зло.
Морамо Црној Гори вратити све оно што је покушао да јој отме Монтенегро. Да одбранимо светиње, њену духовну, културну и националну вертикалу и да кренемо у њену духовну, моралну и економску обнову.
Наша историја не почиње од 12. јула 1941. нити од 21. маја 2006, она је немањићка и петровићка, она је и Косово и Кошаре, и Граховац и Мојковац. Морамо растјерати монтенегринску маглу, да би се пробудила Црна Гора.