У времену када се Црна Гора суочава са озбиљним изазовима и када је власт показала да није дорасла оваквим проблемима и да је деценијама урушавала здравствени систем, ваља истаћи оне који су нам у овим тренуцима притекли у помоћ.
Зато је важно захвалити се свима, од ЕУ, Турске, до наших традиционалних пријатеља Србије, Русије и Кине.
Међутим, умјесто израза захвалности свима, предсједник Црне Горе се одлучио да се само захвали Турској и њеном предсједнику Ердогану. Може се претпоставити због чега му је Турска, која је пет вјекова Балкан држала под окупацијом, важнија од осталих, а није небитно да се подсјетимо на неке детаље из прошлости.
Наиме, 1997. године, када се наслућивало да Мило Ђукановић сигурним кораком иде путем издаје традиционалне Црне Горе, а посебно када је било јасно кога је одабрао за савезнике, православни народ му је, широм Црне Горе, скандирао ,,Мило Турчине''.
Тиме су грађани врло прецизно показали шта мисле о његовој политици у односу на основне вриједности на којима је настала ова држава.
Двадесет три године касније, ситуација је иста, само што се више Ђукановић, за разлику од те 1997. године, не крије и не љути на ова скандирања, него се поноси што је и рођачки повезан са Ердогановим народом.
Срам га било! Битанга издајничка! Зашто није овако говорио и захваљивао се 1997. године. Зато, након свега, ми из Нове српске демократије данас поново можемо само да му поручимо: Мило Турчине! А он зна наставак.