ДФ и његови посланици Милан Кнежевић и Милутин Ђукановић намјерно нису жељели да реагују на неистинита и удбашка саопштења организоване криминалне групе из ДПС- а у којима су означени као организатори и учесници у инциденту покушаја паљења црногорске заставе у Кнез Михајловој улици. Ипак, након новог АНБ уратка који је потписао син Јеврема Брковића, извјесни Балша, који наводно ради у једном наводно опозиционом медију, принуђени смо да овим путем и њему и свима другима који дијеле његов и ДПС-ов став из пуних уста саопштимо да су ЛАЖОВИ. Лаж је да су Милан Кнежевић и Милутин Ђукановић на било који начин организовали, подстицали или учестовали у покушају паљења црногорске заставе. Лаж је да нисмо осудили овај изоловани инцидент. Управо се Милан Кнежевић 03.01. на питање новинара портала Актуелно, у своје и име ДФ, јасно оградио и осудио поменути инцидент: https://www.aktuelno.me/politika/knezevic-se-ogradio-od-pokusaja-paljenja-zastave-cg-niti-sam-ucestvovao-niti-podrzavam-ovaj-incident/
Истог дана, гостујући у телевизији Центар, Кнежевић је поновио став ДФ-а о инциденту с црногорском заставом: https://youtu.be/03NMsnJbbg8
Дан касније, 04.01. гостујући у дневнику ТВ Прва, на питање новинара, Милан Кнежевић је јасно осудио покушај паљења заставе. А исто је урадио и 05.01. у емисији Хит твит коју је видјело 1.260.000 гледалаца. Једино извјесни Балша Брковић и режимски медији нису ни чули ни видјели да Милан Кнежевић и Милутин Ђукановић, не само што нису учествовали у инциденту, већ га и не подржавају. Као што нису видјели црногорску тробојку из 1905, и као што нису чули да су Делије са разгласа пуштале “Ој свијетла мајска зоро”, “Онамо, онамо”, носећи београдским улицама портрете Његоша и краља Николе.
Кад се неко декларише као грађаниста, и саопшти да му је важнија држава од демократије, тај је себе изопштио из било које озбиљне расправе о било ком друштвено значајном догађају, и пристао је да му правда, истина и слободна народна воља могу бити ефемерни у односу на неке самозване прокламоване "више" циљеве и интересе.
Виши интерес је био независна Црна Гора, па признање Косова, па санкције Русији, па улазак у НАТО, а све против слободне народне воље.
Против народне воље виши интерес је био и увођење црногорског језика као службеног у односу на већински српски језик, увођење пожутјелог Алај барјака у односу на тробојку, фрустрирајуће незаступљености Срба у државним органима и на крају Закон о слободи вјероисповјести за који актуелни режим саопштава да је најважнији догађај послије референдума.
Већ виђено од граџаниста који се лажно представљају као опозиционари- када су у питању српски народ и Црква, када треба ударити на ДФ, дозвољено је све, а то ,,све" навођено мржњом и фашизмом враћа их у природно окружење, у "топло" крило Мила Ђукановића.
У духу породичне традиције, ове нешто новије, Брковић се, наравно, потпомаже и подупире неистанама из кухиње тајне полиције на рачун ДФ и покушава да им да књижевну црту. И сад је већ дискутабилно да ли се поводом текста који је наводно одбрана заставе а стварно излив мржње према Србима, СПЦ и ДФ, обратити Брковићу или онима из АНБ који му суфлирају и који су једини видјели посланике ДФ у акцији покушаја паљења заставе ЦГ, иако су исти послије завршене шетње продужили до традиционалних мјеста у којима се окупљају "црногорци" и нијесу присуствовали самом догађају који је повод за колумну. И то је једина истина, иако би служба и њихова агентура међу граџанистима радо ,,утуриле" и монтирале неку ракету или ватромет у руке Милана Кнежевића и Милутина Ђукановића. Уосталом, какве везе има ова креатура са било којом државном заставом, кад се више пута декларисао као мрзитељ традиционалне Црне Горе и њених вриједности, а изјаснио као анархиста, а такви заставе и државе сматрају благо речено непожељним и непотребним. Нијесу у политици непознати случајеви шизофреније, али, као што је Брковић лажни и самопрокламовани анархиста, јер никад ништа у том правцу није урадио осим на причи, тако је у случају овога текста лажни патриота, а у ствари, у реалности је очигледно само оно што треба режиму и служби. Може му се признати да се по бруталним лажима и мржњи већ извјесно кандидовао у први ред оних који су пуштени са режимског ланца на мрске Србе, СПЦ и ДФ. Макар међу ,,спавачима", односно онима који су се, до изгласавања Закона против СПЦ, рачунали у опозицију.
ИН4С, 11.01.2020.