Након уручења српске официрске сабље и војне спомен медаље Андрији Мандићу, командиру Лаке самоходне артиљеријске батерије 30/2 и војне спомен медаље његовом замјенику Данилу Лековићу, због ратних заслуга у вријеме напада НАТО на СРЈ 1999. године, које им је уручио Министар одбране Србије Александар Вулин, први који су им честитали били су: Државни секретар у Министарству одбране Александар Живковић, помоћник министра за политику одбране Милан Ранковић, Ректор Универзитета одбране генерал-потпуковник Горан Радовановић, Начелник инспектората одбране генерал-мајор Миле Јелић, Замјеник начелника Здружене оперативне команде Генералштаба ВС генерал-мајор Илија Тодоров- ратни командант херојске 63. падобранске бригаде, Шеф кабинета министра одбране бригадни генерал Синиша Кресовић, Начелник Управе за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије бригадни генерал Саво Иришкић, Замјеник команданта Ратног ваздухопловства и ПВО бригадни генерал Жељко Билић, Начелник управе за односе са јавношћу МО пуковник Михаило Зоговић, Начелник Управе за традицију, Начелник Одјељења за Цивилно-војну сарадњу Генералштаба Војске Србије пуковник Драган Месаровић.
Честитке је упутио и командант Копнене војске Србије генерал потпуковник Милосав Симовић а генерал пуковник Владимир Лазаревић, прослављени командант Приштинског корпуса, некадашње Војске Југославије у честитки је навео: Имам посебну жељу да честитам Андрији Мандићу, мом драгом пријатељу, одликовање које му је уручила држава Србија. У нападу НАТО на СРЈ погинули су или су рањени најбољи синови наше Отаџбине којима и овом приликом исказујем велико поштовање и захвалност команданта који је имао ту част да их предводи у тој историјској бици на Косову и Метохији.
У честитки пуковника Љубинка Ђурковића, команданта одбране на Кошарама истиче се следеће: У времену, када је републичко руководство Црне Горе било на страни агресора, масовни одзив грађана Црне Горе на позив Отаџбине, Ваша и друга дејства по авијацији Нато-а, нас, који смо били на Кошарама, Паштрику и другим мјестима у одговорности приштинског корпуса ВЈ, подсјетили су на прослављене црногорске војнике из Мојковачке битке.
У вријеме агресије НАТО нисам знао да је мој пријатељ Андрија Мандић командовао и први дејствовао са његовом противавионском батеријом на авионе НАТО савеза у Црној Гори. То сам дознао касније и због тога сам га више цијенио зато што се тим чином сврстао у моје доказане храбре ратне другове.
Командант некадашњег 53. граничног батаљона Војске Југославије, који је примио први удар агресора на Паштрику и Кошарама, пуковник Душко Шљиванчанин поздравио је следећим ријечима уручење сабље и медаље Андрији Мандићу и медаље Данилу Лековићу: Имајући јасну и прегледну подршку са простора Црне Горе, неоптерећини било каквом могућношћу издаје, посветили смо се нашем основном задатку одбране државне границе само из правца Албаније.
Пошто се дуго знамо а Ви и ја господине Мандићу, имамо заједничке коријене и велике претке који почивају на планини Сињавини, важно ми је да знате да су се на Паштрику и Кошарама храбро борили многи ратници из Црне Горе. Тамо су поред мене била и два моја Шљиванчанина, а на Кошарама је рањен и ваш Илија Мандић. На част нам свима служи да је највећи јунак те битке био наш херој Предраг Леовац из Пљеваља. Као што сте ви у Црној Гори тада бранили не само Отаџбину него и властиту част, тако смо и ми на државној граници показали право лице Срба из Црне Горе и заједно са браћом војницима из других крајева наше земље испунили свету дужност одбране СРЈ – закључио је пуковник Шљиванчанин.