Тужилачка организација, кроз бројне афере, којих је сваким даном све више, потврђује да се ради о потпуно заточеној институцији која је у директној спрези са врхом режима и криминалним структурама, са примарним циљем, заштите лика и криминалног иметка Мила Ђукановића.
Питамо се да ли постоји иједан тужилац који је професионалан и независтан и који није задовољио критеријуме тоталитарног система, било оног једнопартијског или овог квази вишепартијског. Данас су ти критеријуми у погледу подаништва режиму и прогону политичких неистомишљеника и критичара режима још ригиднији него 48-е. Прогон Демократског фронта то најбоље одсликава.
Тужилачки савјет, било онај дио који се продукује из самог заточеног тужилаштва или онај који је „устоличио“ режим, дио је тог анахроног система. Персонално свако од њих има поданички педигре.
Главна ведета, која се самопромовише ових дана кроз небулозне изјаве у одбрани ових „орлова“ из Тужилаштва је извјесни професор Велимир Ракочевић. Устврди он, ни мање ни више, да ово и овакво тужилаштво спада у сам врх тужилаштава у свијету, те подијели оцјене о компетентности и стручности и подржа режимски предлог о простој већини при избору највиших функција у тужилаштву.
Да јавност зна, ради се о једној карикатуралној личности која је аванзовала од полицијског инспектора до универзитетског професора, што само може у овој Миловој недођији и на Бјелицином Универзитету. Тај лик је плагирао уџбеник професора Ђорђа Игњатовића из Београда о чему је професор Игњатовић упознао ширу академску јавност у региону, а затим је њему својственим полицијским методама уцјена и застрашивања успио да стиша и заташка своју „плагијат“ аферу, подмећући извјештај који је сам писао, на потпис, уз „нафиловану коверту“, неким пензионисаним професорима.
Овај „експерт“ се при избору у звање лажно представљао и као зналац за кардиоваскуларне проблеме код дјеце, потписујући се као коаутор на научним радовима своје супруге, љекарке, што је био предмет подсмијеха свих часних професора.
Овај легалиста је успио да превари студенте, организујући им као руководилац предавања на самофинансирајућем студијском програму Безбједност и криминалистика, а који није добио лиценцу и нити је био акредитован од стране Министарства просвјете.
Толико о овом експерту кога је ето запало да од његовог гласа зависи ко ће бити вршилац дужности Врховног државног тужиоца. Трагикомично.
Зато је платформа Демократског фронта о избору и реизбору свих тужилаца и двотрећинском избору ВДТ и Тужилачког савјета једини пут до независног и ефикасног тужилаштва. Улога Скупштине мора бити значајна не само при избору, већ у контроли и опозиву појединаца, уколико се покажу недостојни тужилачке функције која им је додијељена.