Одлука судија Уставног суда да прогласе неуставном норму о “стављању у затвор” члана 119 ЗКП-а представља правну брљотину и скандал која је имала за циљ да аболира решења Вишег и Апелационог суда из децембра прошле године којим су Небојша Медојевић и Милан Кнежевић без претходног скидања имунитета “стављени у затвор.”
По хиљадити пут обавјештавамо јавност, Небојша Медојевић и Милан Кнежевић нису одбили да свједоче. Напротив, свједочили су два пута по два сата, али Стојанка Радовић и Лидија Вукчевић нису биле задовољне њиховим свједочким исказом, и онда су њих двије у координацији са Миливојем Катнићем и Борисом Савићем отпочели неуставан и незаконит обрачун са лидерима ДФ-а и посланицима у Скупштини. Тако су Небојша Медојевић и Милан Кнежевић “стављени у затвор” без претходне процедуре у Скупштини којом би њима двојици били скинути имунитети, јер су и Виши и Апелациони суд донијели решење да посланик има имунитет само у пленарној сали и то за вријеме засиједања.
И умјесто да јуче Уставни суд разматра уставне жалбе Небојше Медојевића и Милана Кнежевића и одреди се да ли посланик има имунитет само у пленарној сали за вријеме засиједања како то тврде Виши и Апелациони суд, донесена је одлука којом се Борис Савић и Мушика Дујовић спашавају од отказа али и кривично правне одговорности. Али оно што је најскандалозније после овакве одлуке Уставног суда, јесте да остаје на снази став да посланик у Скупштини Црне Горе има имунитет само у пленарној сали и то за вријеме скупштинског засиједања.
Значи ово тумачење о ограничености посланичког имунитета је и даље на снази, и представља највећи ударац на независност Парламента. Овом одлуком Уставни суд се издигао изнад Устава, а Скупштину као највећи законодавни орган у држави претворио у проточни бојлер у којем је институт посланика релативизован од случаја до случаја,а уствари обесмишљен до непрепознавања.
Јучерашња одлука Уставног суда је непобитан доказ да се црногорско правосуђе налази у озбиљној кризи и да је Црној Гори неопходан реизбор свих судија, али не у нелегитимном Судском савјету, већ у Скупштини како би се зауставили сви будући случајеви неустваног и незаконитог понашања оних који би требало да штите Устав и законе ове државе.