Судећи по медијским натписима пресуда у случају познатом као државни удар представља кулминацију једне вулгарне фарсе у којој су улогу судија одглуматале Сузана Мугоша, Драгица Вуковић и Весна Пеан.
Готово да нема разлике између свједочења Саше Синђелића и писаног отправка који је потписала Сузана Мугоша, и који ће се изучавати на правним факултетима као примјер заробљеног и корумпираног правосуђа. Чак и у оних неколико страница које су објавили медији постоји низ материјалних и процедуралних грешака довољних не за поништење пресуде, већ за кривично правно гоњење Сузане Мугоше, Драгице Вуковић и Весне Пеан. Пресуда заснована на „часној ријечи“ Саше Синђелића представља застиђе које ће Сузана Мугоша, Драгица Вуковић и Весна Пеан носити као срамотни жиг који ће се као најгори вид насљеђа преузимати из покољења у покољење.
Сваки поштени грађанин Црне Горе с правом се пита како Сузана Мугоша, Драгица Вуковић и Весна Пеан од срамоте могу изаћи на улицу, и да ли осјећају нелагодност од презирних погледа којима их чашћавају грађани Подгорице? Је ли могуће да је у „чојској и сојској“ Црној Гори необориви доказ „часна ријеч“ пресуђеног убице Саше Синђелића, а да доказ нису снимци Мига Стијеповића и Нена Вујошевића у којима се до голе кости разобличавају корупција и криминал у тужилаштву и суду.
Лидерима ДФ –а представља част да су оптужени и пресуђени од оваквог људско професионалног профила тужилаца и судија који би у свакој иоле правној држави одавно били иза решетака, а неки и на психијатријском лијечењудо краја живота. Зато ДФ с поносом наставља своју борбу не одступајући ни за педаљ од својих идеја и начела, подсјећајући на поруке Андрије Мандића и Милана Кнежевића, да сви који су кренули да униште њих, њихове породице и политичку идеју, морају бити спремни на реципрочан одговор. А Мугоша, Вуковић и Пеан су потпуно небитне, оне су само лутке у подземном позоришту чије конце вуче Зоран Пажин по налогу Мила Ђукановића.