То што је Лазар Аковић ,,постао'' адвокат Ненада Вујошевића може да буде значајан сигнал да тешко корумпирани врх тужилаштва креће у акцију застрашивања и заташкавања својих криминалних радњи које је објелоданио Душко Кнежевић.
Свједоци смо да је недавно исти тај Аковић јавно појашњавао позицију Саше Синђелића и положај у правосудном систему ЦГ, заступајући интересе тужилаштва, које је монтирало читаву аферу ,,државни удар''.
Аковић је један од симбола посрнулог правосуђа из кога је одстрањен због штете коју је починио, а шефица судске власти имала је сличан план и за његовога ортака из тужилаштва. Он је код Миливоја Катнића ''специјализирао'' склапање споразума о кривици, користећи подмукле и насилничке методе, којима је не мали број несрећних људи подвео тужилаштву.
Аковић је риједак случај адвоката који умјесто да заступа и штити своје брањенике, он их ,,препарира'' и ломи да буду погодни за приватне комбинације криминалне хоботнице која је заробила ову земљу. Та чињеница може бити од велике важности и за актуелни случај у коме се откривају малверзације у тужилаштву, јер смо сигурни да ће и ту поступити на сличан начин.
Очигледно се жели направити монтажа да се ништа није десило, као у случају Мига Стијеповића. А замислимо да је тужилаштво, у случају лажног државног удара, имало само један овакав доказ најближих сарадника оптужених из ДФ, изјаву попут ове Вујошевићеве или да буду видео записом забиљежени у вршењу криминалних радњи као Стијеповић, како би тужилаштво брујало о крунским доказима и како је ,,случај'' ријешен. Али, када је неко други у питању онда не постоји ни ,,удаљена сумња''.
Да су институције у овој земљи одавно сахрањене, односно да су постале послуга Мила Ђукановића и мафије показују управо овакви примјери.