Демократски фронт са задовољством констатује да је Миливоје Катнић у покушају бјекства од одговорности за монтирање државног удара за првог шехида одабрао адвоката Лазара Аковића који представља једну од сфинги корумпираности црногорског правосуђа.
„Јавна је тајна да је некадашњи судија Аковић, откад је најурен и из овако посрнулог правосуђа, као недостојан обављања судијске функције, постао приватни адвокат Миливоја Катнића којег доминантно користи за склапање споразума о кривици у тзв. случајевима против народних непријатеља„, истакли су из ДФ-а и додали:
„Адвокати попут Аковића уствари су идеална мјера притиска на осумњиченог, тако што свом брањенику пријатељски објасне да од Катнића нема ништа боље под капом небеском, да му је страшно тешко што је морао да затражи притвор за њега, да се они чак нешто и дођу преко стрина и ујни, и да је у интересу осумњиченог да склопи споразум и плати колико треба, јер у противном неће гледати бијелог дана и породицу. И онда му умјесто мале иконе поклони сличицу Миливоја Катнића у униформи Војске Југославије“.
Из ДФ-а истичу да је управо овакав модел ломљења брањеника ужа специјалност Лазара Аковића, али и доказ да само у Црној Гори поједини адвокати раде против интереса брањеника а у корист тужиоца.
„Умјесто да Лазар Аковић одговори јавности колико је новца узео да заједно са Миливојем Катнићем “убиједи” Ђорђа Ђурђића бившег директора Атлас банке да је крив, или да објасни из којих десетина или стотина хиљада разлога му је “пала” пресуда за убиство Славољуба Шћекића, он се дрзнуо да до бестидности брани свог послодавца и будућег папу. Поступање Лазара Аковића као судије и адвоката у свакој правно уређеној држави подразумијевало би најмање наредбу о истрази против њега“, сматрају у ДФ-у и апострофирају:
„Међутим само у Црној Гори се може десити да ориђинали попут Аковића изигравају правне ауторитете и дају тумачења због којих је лако закључити зашто нам је судство овакво, и зашто је он најурен чак и из оваквог судства. Данас је уствари из Лазара Аковића проговорио трбухозборац Катнић, објашњавајући да је у случају Синђелића све рађено у складу са покојним ЗКП-ом. И док се бави случајем државни удар, овај најурени судија ниједном не указује на неумитност јасну и задњој неписменој баби из Бајрамовице- да неко треба да одговара зато што је предложио, а неко зато што је потврдио статус свједока сарадника патолошком лажову и ментално болесној особи Саши Синђелићу“.
Управо је Аковићев послодавац Миливоје Катнић, истичу у Демократском фронту, предложио Синђелића за свједока сарадника, а Борис Савић му у новембру 2016. потврдио статус под именом Александар. Да би му Сузана Мугоша у јулу 2018. такође потврдила статус али сад под именом Саша.
„И онда се појави Лазар Аковић да у име Миливоја Катнића разради могуће сценарије у којима нема кривично правне одговорности за оне који су шест мјесеци скривали Синђелићево право име, нити за оне који су му потврдили статус, иако је свима на Балкану јасно да је њихов свједок сарадник чак слагао и како се зове. Зато нас и не чуди што овакве “ Богишиће” попут Аковића по потреби ваде из режимске канализације не би ли својим “правничким” мирисима освјежили клоаку црногорске бесудности. Али то не значи да ће иједан од стварних организатора и монтажера државног удара на дан избора избјећи кривично правну одговорност. Кад-тад ћете сви одговарати. Јустицијин мач вам се сваким даном примиче, а одавно вас је ставила на тасове“, закључују из ДФ-а.
ИН4С, 13.09.2019.