„Њихови аутори су углавном људи који су петнаестак година били одушевљени саучесници Ђукановићевог режима на пословима понижавања традиционалне Црне Горе. То су они политичари и борци за људска права који су мудро ћутали или чак активно подржавали игнорисање чињенице да је српски језик, иако њиме говори највише људи у Црној Гори, језик другог реда, они који нашег митрополита међу собом зову Ристо, они који тробојку Књажевине и Краљевине Црне Горе сматрају страном заставом, на Манастир Острог гледају само као на профитабилно предузеће, а Петровићима не могу опростити што су “толико србовали”, сматра Рауновић и апострофира:
„То су они којима није ништа чудно кад чују “Запослио га је, иако је Србин”. Е, они, који прихватају све тековине владавине Мила Ђукановића, само што би да га замијене, они који су ћутали кад је на силу признавано Косово за државу, кад је на силу угуравана земља у НАТО, да би Мило купио мало наклоности Запада, они су ти који Србима данас објашњавају како су равноправни са Монтенегринима у дискриминацији. А, Монтенегрини владају и у свим институцијама их има много више, него што је проценат свих Црногораца у укупном становништву“.
Радуновић подсјећа да су прије непуних годину дана, Демократска Црна Гора и Ура заједно понудиле план за стварање фер изборних услова, који је ДПС скоро ад литерам прихватио.
„Демократски фронт је након тога реаговао са својим захтјевом да се у споразум уграде 3 важна сегмента, од којих се један односио и на могућност кориговања Устава. Успјели смо то да уградимо у коначни документ, али је најновијим амандманима Демократа и ДПС-а помињање измјена Устава избрисано. Зато, сада то поново актуелизујемо. Значи, ово није нови захтјев“, рекао је Радуновић везано за промјену Устава као услов изборног законодавства и истакао:
„Желим да поручим онима који објашњавају како су измјене Устава немогуће, због заштитних механизама који су намијењени неким члановима, да је Демократски фронт осмислио неколико легалних начина да се, уколико се успостави консензус, нека уставна рјешења измијене. Један број неправедних решења сада, наравно, не бисмо могли да исправимо, али нека бисмо! Не ради се ту само о идентитетским питањима, већ и о неким из области изборног законодавства, која ће сигурно доћи на дневни ред“.
Радуновић наглашава да се ДПС никад неће “сам сјетити” да покрене измјене Устава о којима причамо, већ га на то морамо присилити.
„За то се користе баш овакве прилике, кад су пред нама бројне одлуке које се доносе двотрећинском или сличном већином, када су неопходни гласови опозиције“, закључио је Радуновић.
ИН4С, 29.08.2019.