Да је црногорски режим ушао у отворени обрачун са православним вјерницима и традиционалном Црном Гором показује и данашња забрана литургије на Ивановим коритима. Након низа потеза којима се показује јасна намјера да се врши тортура над црквом и вјерницима, данас је диктатура отишла и корак даље, срамном забраном одржавања литургије на Преображење.
Наредбу о забрани издао је министар Мевлудин Нухоџић. Подсјећамо да режимска полиција протеклих дана није реаговала на дивљање албанских екстремиста који су упадали у манастир Бешка и малтретирали монахиње, као што су у Свачу код Улциња подржавали оне који су спречавали литургију и јуришали на митрополита Амфилохија.
Данашњи атак на СПЦ у режији полиције и министра Нухоџића потврђује оно што је саопштавао ДФ - да су дешавања у Бешкој, Свачу, тзв. закон о слободи вјероисповијести, инциденти на Ивановим коритима, крстионици на Михољској Превлаци, итд. пројекат у коме учествују дукљански фанатици из режима и дијела опозиције у дослуху са албанским и бошњачким екстремистима и да је то коалиција за обрачун са православном Црном Гором.
У склопу тога треба посматрати и причу о разграничењу, и најаву ратног злочинца Рамуша Харадинаја да ће ДПС и сателити поклонити дијелове територије ЦГ лажној држави Косово, што је у складу са издајничком политиком Мила Ђукановића и врха његове политичко-криминалне организације. Црногорски режим је након служења интересима појединих великих сила данас постао марионета Приштине, Загреба и терористичких вођа из лажне државе Косово. Зато се данас десила и нова брука – да територијом Црне Горе патролира албанска полиција, а за очекивати је да лично Нухоџић и Вељовић предају рапорт вођи патроле.
Главна сметња режимском пројекту издаје и предаје Црне Горе су СПЦ, православни вјерници и политичке снаге које се боре за вриједности традиционалне Црне Горе и наших предака, па зато имамо континуиране нападе на наше цркве и свештенство.
Констатујемо да се врх режима опасно поиграва са судбином Црне Горе. Православни вјерници не смију да насиједају на провокације, али морају бити спремни да штите светиње и цркву која је и створила Црну Гору.
На Тројичинданском сабору у Подгорици јасно је исцртан пут којим треба да идемо у циљу заштите вјере и народа и како би се зауставило даље понижавање ове земље од стране оних који су православље означили као непријатеља и сметњу за своје личне и националне интересе.