ДФ најоштрије осуђује напад албанских екстремиста на женски манастир Бешка на Скадарском језеру, и оцјењујемо да се одавно више не може говорити о изолованим и случајним инцидентима, него о плану и пројекту у режији оних који замишљају тзв. Велику Албанију. Са друге стране, по обичају, режим на све ово кукавички ћути.
Само у последњих неколико дана из одређених албанских кругова подијељено је неколико шамара првенствено ДПС-у, који нема петљу да реагује на отворене провокације и јасно изражене и упућене пријетње Црној Гори. Такво понашање врха режима потпуно је охрабрило екстремисте из реда албанских, као и бошњачких политичара, и зато, осим овога дивљања у Бешкој, имамо напад истих кругова на митрополита Амфилохија у Свачу код Улциња, клицање терористима ОВК у Тузима, политичари из лажне државе Косово проглашавају дјелове територије Црне Горе за ,,албанске Алпе'', вође терориста су почасни грађани неких општина, итд...
Мјесецима је, такође, на дневном реду пројекат Бошњачког националног вијећа о ,,специјалном статусу Санџака'', а што подразумијева да у статус те фантомске творевине уђе читав сјевер Црне Горе, али врх ДПС-а ћути - због голе власти и коалиције са БС и албанским странкама.
Нема сумње да албански и бошњачки кругови обилато користе слабости режима и очигледно долазе по оно што им је у времену пред референдум обећао Мило Ђукановић. Ако је неко до сада имао сумње у тај предреферендумски уговор ДПС-а са албанским и бошњачким политичким субјектима, сада има прилику да присуствује разради тога плана који директно територијално угрожава Црну Гору.
Зато ми из ДФ упорно тврдимо, а то је сада свима јасно, да је по безбједност и стабилност Црне Горе најопаснији врх ДПС, јер се ради о политичким преварантима који су због својих личних интереса, привилегија, станова, кредита, спремни да издају, продају и предају све, читаву Црну Гору. У исто вријеме, та биједна политика ДПС-а отворено пријети традиционалној, православној Црној Гори и Боки, покушава да забрани пјесме, заставе, симболе које су управо прославили наши и њихови преци тамо гдје је било најтеже.
Наравно, неће проћи та намјера јер православни народ је спреман да брани своје симболе и светиње и од оних који нападају под плаштом велике Албаније и ,,државе Санџак'', као и њихових помагача и сарадника из врха ДПС који су издали традиционалну Црну Гору.
Јасно је да се ДПС у својим идентитетским лутањима потпуно погубио, што је нормално за конвертите и политичке преваранте, којима у личној користи и привилегијама, у тој мизерији, почиње и завршава сва ,,љубав" према Црној Гори. На крају, пошто је ДПС-у и неким грађанистима, што је друго име за антисрбе, засметала пјесма ,,Тамо далеко'', за њихове осјетљиве уши препоручујемо краља Николу:
,,Онамо, 'намо... за брда она
Милошев, кажу, пребива гроб!
Онамо покој добићу души,
Кад Србин више не буде роб''