„Суочен са дужношћу која се не одбија и чашћу да се опраштам од једног од највећих синова ове земље и овог народа, стојим пред вама са великом обавезом и двоструким задатком. Задатком за који нијесам сигуран колико могу одговорити, јер данас треба да се опростим од, са једне стране, државника који је својим дјелом трајно обиљежио деценије иза нас, а с друге, од брата и пријатеља са којим сам подијелио и дане и године заједничке борбе за традиционалне вриједности“, рекао је Мандић.
Додаје, да су се за државу наших предака у коју смо сви вјеровали, заједно борили.
„Ја ту црту између Момира државника и Момира брата и пријатеља никада нијесам повлачио. И када смо расправљали најтежа политичка питања нисмо ни на тренутак заборављали наш лични однос, пун повјерења и разумијевања. Историја ће морати да призна да је државно и национално руководство којем је он припадао прва пружила отпор окупацији источне Европе од стране такозваног новог свјетског поретка и банкарског фашизма“, нагласио је лидер НСД-а.
Малена Савезна Република Југославија, истакао је Мандић, коју су водили Слободан Милошевић и Момир Булатовић као и српски народ који је остао изван њених граница а на чијем челу се налазио Радован Караџић храбро су одлучили да не пристану на окупацију.
„У времену када се то није смјело јавно саопштити они су громогласно изјавили да ће само њихов народ и нико други доносити одлуке о властитој будућности. Чак је и велика Русија тада заћутала и била оборена на кољена. Тада су политички челници, прослављени маршали и генерали ове наше велике моћне савезнице спустили главе и савили кичме пред побједницима Хладног рата. Нажалост, Момир и Слободан нису дочекали да виде побједу њихових идеја на свјетској политичкој сцени, али садашња модерна Европа и оне структуре које се враћају традиционалним вриједностима и националној суверености сваког дана су све бројније и јаче“, оцијенио је Мандић.
ИН4С, 02.07.2019.