Мишљење које је Венецијанска комисија дала поводом нацрта Закона о слободи вјероисповјести или увјерења и правном положају вјерских заједница, може се тумачити као жеља појединих структура да се решавање спорних питања у вези са вјерским заједницама преда у руке судства и тужилаштва Црне Горе, нпр. неког Миливоја Катнића или неке Сузане Мугоше.
Видјели смо да о смјерницама Венецијанске комисије има различитих мишљења и тумачења, међутим када се ствари доведу пред заробљено судство и тужилаштво у Црној Гори, све ће се дешавати у складу са мишљењем и тумачењем предсједника ДПС-а, а његове ставове смо већ у неколико наврата имали прилике да чујемо.
Зато су одредбе у нацрту широке и нејасне а такво и је и мишљење Венецијанске комисије о њима. Нас из ДФ-а то не чуди, када се зна ко су чланови комисије из Црне Горе. Нема разлога да сумњамо да су и остали чланови изабрани сличним критеријумом.
Када је нечије мишљење „ни тамо ни овамо“, оно је обично подршка ономе ко има циљ да голом силом спроводи своје намјере. У овом случају такво мишљење представља подршку режиму у Црној Гори који у својим рукама има принудни државни апарат који сада треба злоупотребити против Православне цркве.
Имали смо прилике да се увјеримо да је Венецијанска комисија имала два различита става уочи одржавања референдума о државноправном статусу Црне Горе. Прво су 2001. године закључили да држављани Црне Горе који живе у Србији имају право гласа на референдуму а потом 2005. године, на начин описан у ових дана објављеним транскриптима разговора између Милана Роћена и Олега Дерипаске вођених те године, "подмазивањем" чланова комисије са 3 милиона долара, промијенили тај став и укинули право за 267 хиљада наших сународника који су живјели у Србији. Тако је њима одузето право да се изјасне о будућности Црне Горе за разлику од Албанаца, Бошњака и Црногораца који су живјели у земљама ЕУ и САД-а и које је режим масовно довео да гласају на референдуму.
Но независно од такве праксе и могућности различитог тумачења православни народ у Црној Гори је на Тројчинданском сабору пред Храмом Христовог васкрсења показао да ће имати чиме да одговори на намјере власти да нашој светој Српској православној цркви отима њене храмове и паству.
Најбољу подршку томе је дао Васељенски патријарх Ватроломеј који је јасно и прецизно објаснио ко је Православна црква у Црној Гори, а ко то никада и ни под којим условима не може бити.