Фудбалски меч репрезентације Монтенегра која братски дочекује лажну државу Косово само је наставак бруталне издаје традиционалне Црне Горе и предака од стране актуелног режима. Пошто Ђукановићевој екипи није стран ни топли пријем УЧК терориста Тачија и Харадинаја, ова утакмица дође као природан след. Власт је пљунула на цијелу историју Црне Горе која постојање и државност темељи на Косовском миту и борби против башибозука и балиста.

Најближи упоредни опис оваквог чина ДПС-а био би као да сте на ручак позвали вашег прогонитеља с кућног прага, силоватеља ваше сестре или рушитеља гробова ваших најближих. Док се тако пријатељски дочекују фудбалери терористичких структура, за селекцију Србије важе обрнута правила, а Србима се не дозвољава да дођу на стадион. Подржаваоци великоалбанског националног пројекта могли би само да пожеле такве слуге.

Славља са ОВК заставама у Тузима, хајка против обнове храма Српске православне цркве у Гусињу, насртање на Митрополита Амфилохија у Свачу нису проблем за обје стране јер се то тиче њихове заједничке борбе против свега што је православно и српско. Зато не треба да чуди потпуно логично питање албанских новинара за селектора Монтенегра да ли ће Фатос Бећирај бити капитен. Према томе, трн у оку и једнима и другима је наш народ који се није одрекао петровићевске Црне Горе и Косова и Метохије.

Покушајима затирања те Црне Горе, власт је довела земљу на ивицу сукоба. Њену историју су исписали и витезови са Кошара и Паштрика, а то најбоље илуструје ТВ изјава једног младог војника са карауле Горожуп: “Има воље доста, само бих да поручим овом нашем издајнику, предсједнику Ђукановићу, да ми Црногорци никад нијесмо били издајице, нити ћемо да будемо, да смо увијек били заједно”.