Полемика која се води око такозваног ,,Рјечника црногорског народног и књижевног језика’’ открила је дубока неслагања на једном више политичком него научном полу заговорника нечега што се зове ,,црногорски језик’’, али је још једном показала и немоћ ЦАНУ у судару са политичким центрима моћи који су одлучили да доведу до краја стварање новог човјека и нове свијести у Црној Гори.
ЦАНУ сада плаћа цех својим познатим слабостима, од којих су највидљивије – недостатак храбрости, одлучности и спремности да се брани научна истина када је нападнута од стране голе политичке, а у овом случају и државне силе. Подсјетимо, када се негдје од 1999. године почео спроводити пројекат стварања нове Црне Горе, што у преводу значи раскид и уништавање традиционалне Црне Горе која се темељила на Петровићима, српској култури, духовности и идентитету, академици су ћутали и мислили да ће то проћи тек тако и да ће се они прилагодити свакој новој ,,стварности’’, као што су и раније успјешно шалтали из једне у другу идеологију. Кад је почело са отвореном сегрегацијом, кад је поништаван српски језик, ћирилица, кад се десио прогон професора српског језика у Никшићу, кад је почело минимизирање и ,,парчање’’ катедре за српски језик и књижевност и фаворизовање одсјека и институција које су се бавиле промоцијом новорођеног ,,језика’’, они су и даље ћутали, иако се међу њима налазе и неки од највећих ауторитета на пољу изучавања језика и књижевности. А ћутали су и када им је режим ,,допунио’’ академију неким лицима из једне НВО, која је у највећем проценту окупљала разне анонимусе и екстремисте, чиме је ова већ ,,начета’’ институција потпуно срозала свој кредибилитет. Без гласа отпора.
И када су већ прихватили ту понижавајућу улогу, није онда чудно ни што су неки у петој, шестој, седмој или осмој деценији живота одлучили да проговоре неким другим ,,језиком''.
Него, све то остаје на савјести и одговорности ових ћутолога, али је за велики дио грађана много опасније што се оваквим издавачким ,,потхватима’’ директно циља у чело традиционалне Црне Горе, а тиме и српског народа. Зато се врло лако може десити да колатерална штета ових расправа, које се више воде због наклоности појединим идеолошким пројектима и синекурама које простичу из тих пројеката, буду српски језик, српска књижевност, односно оно на чему је вјековима опстајала Црна Гора, чија су најзначајнија књижевна дјела писана на једном- српском језику и ћирилицом. Дакле, највише разлога за забринутост због појаве једног оваквог речника, треба да имају грађани који говоре српским језиком у Црној Гори, а који су убједљива већина и којима се, што недавно прецизно саопшти др Будимир Алексић, краде историјско и интелектуално наслеђе. Јер, овдје се заиста ради о крађи интелектуалне својине српског народа, или неко мисли да убиједи грађане у то да су ове ријечи настале у тренутку када је ДПС постао суверенистичка странка и кренуо у превртање свијести православног народа у Црној Гори.
Ова отимачина, којој је неко надјенуо име ,,Рјечник црногорског народног и књижевног језика’’ открила је тај раздор унутар двије супротстављене дукљанске опције које се, у суштини, споре око начина на који треба наставити уништавање српског културног наслеђа. Изнова се ту појављују они који би да изврше ,,просту’’ крађу и све оно што јесте српски језик назову новим именом, и они други који су у екстремизму отишли корак даље и мислили да ће измишљањем нових слова преузети примат код газде и његовог окружења и бити ближи његовој трпези. Међутим, као и многи слични пројекти у окружењу који су се базирали на фалсификатима и отимању туђег интелектуалног и културног наслеђа, и овај је неодржив и несумњиво ће завршити у блату.
Чињеница је да се у овом ,,рјечнику црногорског...’’ налазе и неки антиалбански и антибошњачки ставови, али то треба највише да забрине политичке и друге представнике ових народа који се годинама налазе на бранику очувања неконтролисане власти једног човјека, који и стоји иза оваквих подметања и чека прилику да се ових дана појави као помиритељ у овом спору. И када је један од представника албанског народа одлучио да поцијепа то што је процијенио да га, као Албанца, угрожава и вријеђа, дукљани са обје стране су замукли. Чуло се само неко мрмљање појединаца, више себи у браду. Јер политичка боранија која стоји иза ових пројеката, и која доминантно припада ДПС-у, ГП УРА и СДП-у, видјела је да је ђаво однио шалу, рачунају на гласове Албанаца и Бошњака, а некима и цензус зависи од припадника тих народа. Наравно, не треба ни помишљати шта би се десило да је, рецимо, неки Србин рециклирао оно штиво. Дигла би се сва дукљанска булумента и њихова влада весеља и одушевљења, зајаукали би плаћеници из НВО и медија, а сигурно би своје учешће у осуди узела и америчка амбасадорка.
На крају, важно је знати да је овај ,,рјечник’’, у циљу нових подјела, подметнула актуелна власт и да је он замишљен као један од елемената предизборне кампање ДПС-а. Међутим, нешто није кренуло како треба, нијесу се посложиле све коцке и сад остаје да се види како ће диктатор помирити ове за које није укалкулисао да ће се дохватити за вратове.
Оно што је важно за већинску Црну Гору, која се није одрекла своје историје и традиције, јесте да је препозната намјера екстремистичких опција у и око власти да наставе са фалсификатима и уништавањем српског културног и духовног наслеђа и да неће стати борба за очување вриједности које су вјековима штитиле овај народ и земљу.
Портпарол НСД Јован Јоле Вучуровић
(ДАН, 11.06.2016.)