Девета - посебна сједница првог редовног засиједања - 16.06.2010.

 СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Моје посланичко питање је било упућено министру саобраћаја поморства и телекомуникација и гласи:
Да ли је пројектом пута Рисан-Никшић-Жабљак предвиђена изградња прикључних путева - прилаза на дионици тог пута кроз село Вилуси, неопходних за коришћење овог пута и нормалан живот грађана преко чијих имања и пролази траса овог пута?
Господине министре, знамо да у свакој средини, а поготово у сеоској, трасирање и изградња било ког пута, а поготово модерне саобраћајнице, има немјерљив значај. Мислим да није потребна посебна елаборација да би се то истакло или доказивало.
За грађане овог подручја овај пут сам по себи, ма колико био савремен, без могућности безбједног укључивања на њега скоро не значи ништа. Напротив, може се десити да овај пут прерасте у своју супротност у одређеном смислу и да су мјештани преко чијих имања пролази траса пута, омогућивши другима безбједније, брже и квалитетније путовање, на неки начин кажњени и ускраћени да и сами уживају благодети тог пута.
...
 
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине министре, хвала на одговору.
Ваш одговор је садржан у последње двије реченице: "Биће изграђени и прикључни путеви који омогућавају прилаз са околних имања на будући магистрални пут". И ово што је посебно важно, последња реченица: ,,Положај прилаза одређује се у координацији са мјештанима кроз чија имања пролази траса пута".
Ова констатација коју сте Ви навели је потпуно прихватљива. Међутим, на терену није тако. Постоје евидентни проблеми, не знам колико сте Ви у току с тим. Одавно су око изградње тих прилазних путева води расправа и преписка. Не знам да ли сте у сазнању да постоје различити дописи, молбе, захтјеви мјештана Вилуса преко чијих имања пролази траса, да им се ураде ти прилази и тако омогући нормалан живот и рад. Без тих путева власници тих имања су ускраћени за много чега. Дакле, да ли је до Вас, господине министре, долазила оваква информација? Као потврду и доказ ове моје приче, показаћу вам, дакле у посједу сам одређене документације којом мјештани Мјесне заједнице Вилуси, преко чијих имања пролази траса пута, захтијевају да им се направе прикључни путеви. Ево, на пример, записник од 18.06.2009.године, број 463-103 Уп1 и тако даље, направљен у Управи за некретнине подручне јединице у Никшићу, и ту се каже да се истиче примједба да се обезбиједи прилазни пут до одређене локације, у присуству службеног лица, записничар и потписана четири домаћина.
Следеће, Дирекцији за саобраћај, захтјев за изградњу прикључног пута на пут у изградњи Рисан -Никшић- Жабљак у мјесту Вилуси. Ево, да вам само кажем шта су написали: ,,Површина и значај тих посједа, за нас нијесу занемарљиви, напротив, са истих већ деценијама користимо дрва за огријев, убирамо скромну љетину и обезбјеђујемо испашу за стоку. Молимо вас да нам удовољите за овим путем и да нам обезбиједите несметано коришћење наших имања изградњом прикључног пута у дужини не већој од 100 метара,” и тако даље да не губимо вријеме, 19. фебруар 2010.године потписано 10 домаћина.
И ово најсвјежије, овог мјесеца, захтјев за рјешавање прикључних путева у Мјесној заједници Вилуси Дирекцији јавних радова: ,,Надали смо се да ће се глобално рјешавати сви прикључни путеви и тд, али нажалост пошто то није случај, морамо овим путем да вам се обратимо,” и они траже исто, потписано 11 домаћина.
...
 
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Поштовани господине потпредсједниче, уважене колеге,
Већински власник Електропривреде, Влада Црне Горе, прије мјесец дана је донијела одлуку о куповини на Монтенегроберзи 14.277 акција Прве банке за укупно 1,82 милиона евра. Раније донешена одлука већинског власника Електропривреде, дакле Владе Црне Горе, у новембру 2008. године, када су учествовали у докапитализацији Прве танке са 6 милиона евра, правдана је тиме да ће Електропривреда зарадити на тој трансакцији. Све трансакције везане за улазак италијанске компаније А2А у Електропривреду, одлуком већинског власника Владе Црне Горе обављене су преко Прве банке, а као што је познато, те трансакције су износиле неколико стотина милиона евра. Већински власник Електропривреде, Влада Црне Горе, је преко Одбора директора Електропривреде а уз апсолутну подршку компаније А2А одобрила, такође, Првој банци прије неколико мјесеци тзв. субординирани кредит у износу до 10 милиона евра. С тим у вези, а сходно Пословнику Скупштине Црне Горе, постављам сљедеће посланичко питање Влади Црне Горе:
Којим се разлозима Влада Црне Горе, као већински власник Електропривреде Црне Горе, руководила приликом доношења одлуке о куповини акција у износу од 1,82 милиона евра и ранијег одобреног тзв. субординираног кредита у износу од 10 милиона евра Првој банци Црне Горе?.
...
 
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине потпредсједниче, да најавим онај минут за додатно питање.
Господине министре, у добијеном одговору нема нити једне једине ријечи о суборинираном кредиту који је Електропривреда дала Првој банци. Лично ми је непријатно што морам да констатујем да не желите да дате одговор по питању тог кредита. Вјероватно је Ваше право да изаберете шта ћете да одговорите а шта не.
Дакле, господине министре субординирани кредит са одлуком доспјећа од пет година има природу тзв. подређеног потраживања. Послије тих пет година Електропривреда, наводно, може да повуче тај новац, тих 10 милиона. Дозволићете, лично сумњам да ће се то десити, али видјећемо. У сваком случају, надам се да ћемо се сложити, ради се о директној инвестицији Електропривреде у Прву банку, и то је друга инвестиција. Знамо за ону из новембра 2008. године у износу од 6 милиона евра, па практично има и ова трећа, у износу од 1,82 милиона, што укупно све износи 17,82 милиона евра Електроприврединих.Међутим, мени се друго питање намеће: како Влада води политику као већински власник најзначајнијег црногорског предузећа? Да ли Влада, поред осталог, својим представницима у Борду директора Електропривреде, да тако кажем, даје исте инструкције, или једном члану једна прича, другом друга а трећем трећа? Наиме, приликом доношења одлуке од тих субординираних 10 милионаједан члан је био против, други члан није ни присуствовао гласању а трећи и четврти члан су дали подршку, а сви су испред Владе. Значи, све је заступљено, и за и против и уздржани. Морам да признам да је то веома чудан начин управљања најзначајнијим црногорским предузећем. Или је, можда, Влада већ буквално све препустила Италијанима а не само оперативно руковођење Електропривредом, иако Италијани, наравно, нијесу већински власници, бар не да се зна? Рекао бих да је то врло неозбиљно. Бојим се да ће посљедице оваквог односа Владе као већинског власника најприје осјетити сами радници Електропривреде а потом и читава заједница. Сада, умјесто 44 милиона евра, Прва банка добија бесповратно око 18 милиона. Да ли је можда тај новац Електропривреде овој банци послужио за враћање кредита од оних 44 милиона? Централна банка је упозорила да је Прва банка најнеликвиднија у Црној Гори, па се као логично намеће питање ко би и зашто би улагао свој новац у ... (Прекид).
...
 
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
... а још када се томе дода и оних 96 милиона евра које је Еектропривреда добила као свој дио од њене продаје, а које су такође на рачуну код Прве банке, то значи да преко 110 милиона евра готовог новца Електропривреда држи код Прве банке. Дакле, Електропривреда чији је већински власник Влада је практично спасилац Прве банке. И опет гувернер Крговић каже да је то најнеликвиднија банка у Црној Гори. Влада као већински власник би требало да зна да је тај новац Електропривреде који се налази код Прве банке морао да се уложи у нешто много потребније и значајније, у електропривреду, у електроенергетски систем, у инфраструктуру.
Додатно питање: Како је могуће да представници Владе Црне Горе, као већинског власника Електропривреде АД Никшић, у Одбору директора гласају различито о истом питању, односно приликом доношења одлуке о давању субординираног кредита у износу од 10 милиона Првој банци? Захваљујем.

 




Датум: 02.11.2010
Close
Close