Девета - посебна сједница првог редовног засиједања - 16.06.2010.

 СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Колеге посланици, господине министре, чуо сам прије десетак минута да је госпођа Јоница имала врло слично питање. То је доказ да још увијек немамо баш најбољу координацију у оквиру опозиције. Мораћемо нешто да порадимо на томе. Тек смо се ујединили. Пошто је очигледно тематика врло интересантна, да поновимо.
Моје питање је било: Колико је захтјева за упис у црногорско држављанство ријешено позитивно, а да није испоштована редовна процедура, већ је коришћен институт дискреционог права надлежног органа? Молим да ми се достави списак тих држављана са датумом подношења захтјева, датумом уписа у књигу држављана, као и именима одговорних особа, на основу чијих процјена је поступљено на тај начин.
Наиме, у Црној Гори се дешава нешто необично. Грађани Црне Горе који у њој живе и по више деценија и који су давно испунили, а неки чак и све услове за стицање држављанства, све појединачно јер их има више, осим један углавном на основу кога се и позивају ови који одбијају, не могу да остваре ово право, док неки, благо речено, сумњиви типови врло лако долазе до држављанства Црне Горе, коришћењем овог института дискреционог права. Није то специјалан случај везан само за Црну Гору да постоји дискреционо право, постоји у свим државама. Међутим, сама ријеч говори да се користи ријетко, у посебним приликама, када за то постоје реални разлози и када држава има корист од тога што неко преко реда и на специфичан начин добија држављанство.
У Црној Гори није такав случај. За оне људе за које знамо да су јавно добили држављанство Црне Горе, неко ко је добронамјеран не може да нађе оправдање. Да не помињемо господина Шинаватру, врло често је предмет наших коментара. То нико не може да образложи. Постоји основана сумња да је ко зна колико људи добило држављанство на овај начин и ко зна каквих профила. Желим да знам као представник грађана Црне Горе ко су ти људи. Чуо сам да се господин Брајовић, условно речено, брани Законом о тајности података. Међутим, ти људи су јавне личности које би требале да су на неки начин задужиле Црну Гору. Зашто би то онда била нека тајна? Зашто не бисмо сви знали због чега су они добили држављанство? Ово ме подсјећа на један виц, а многи га знају, када је Црногорац играо покер у Њујорку и када је схватио да може на џентлменски штос да се не окрећу карте на образ, па онда га је и кренуло. Тако је оприлике и у Црној Гори ...
...
 
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Увијек се, господине Калуђеровићу, може наћи начин да се избјегне одговор, између осталог матични број се налази за сваког грађанина који има било какву имовину на сајту Дирекције за некретнине. Ево ја тврдим, нијесам никакви специјални хакер, сваком грађанину Црне Горе који има имовину наћи ћу матични број. Да не причамо о томе. Хоћу да завршим онај виц, баш због тога што сте ме прозвали што сам користио виц као средство изражавања, мислим да је нажалост то и прави начин изражавања у Црној Гори, најлакше на тај начин да објаснимо неке поступке власти. Значи, за оне многе колеге који не знају виц до краја пошто ме прекинуо софтфер. Црногорац је играо покера у Њујорку и каже његов супарник да има јаче карте и не дозволи Црногорцу да погледа карте. Он каже, зашто не могу, па ми смо џентлмени, ваљда вјерујмо један другоме. Кад је схватио Црногорац да може и тако на образ да се игра, страшно га је окренуло. Е, тако су неки из органа надлежних у Црној Гори кад су схватили да могу на основу дискреционог права да дијеле држављанство у Црној Гори, почели да их дијеле широке капе. 83 човјека није много. Ја се слажем, ако су та 83 човјека добили држављанство у складу са потребама ове државе,уколико они заслужују да добију држављанство преко реда и у ванредним околностима, али ми не можемо то да знамо, господине Брајовићу, ако не знамо ко су. Не би било проблема никаквог да се није у јавности појавио господин Шинаватра, који је класични примјер злоупотребе дискреционог права. И то мени као народном посланику даје за право да сумњам и у остала рјешења о упису у држављанство. То је био разлог и морамо да нађемо начин некако да контролишемо те људе који користе дискреционо право. Хвала.
...
 
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Поштовани господине министре, драге ријетке колеге који сте присутни, Постоје разни облици бизнис баријера, нијесу то увијек само законски оквири. Више мојих колега предузетника ми се обратило са жељом да поставим вама неколико питања, али нијесам могао осим једно, јер сам већ једно поставио једном од ваших колега и прво да прочитам питање за које сам се одлучио, па ћу да дам образложење.
Зашто се комплетна роба са отпремнице на којој је и артикал чији је узорак узет на анализу од стране ветеринарске инспекције на граничном прелазу, ставља ван употребе до добијања резултата анализе, чак и када се ради о роби са кратким роком трајања, иако се на резултате чека до седам дана?
Наиме, нека господа предузетници који увозе млијечне и месне производе из Србије, кажем из Србије, јер углавном из Србије се увозе млијечни производи са кратким роком трајања, стављају се у потпуно неравноправан положај са произвођачима из Црне Горе који не морају да прођу овако компликован процес анализе, јер на граници када ветеринарска инспекција узме узорак и ако тражи комплетну анализу, она траје до седам дана а блокира се роба из комплетног контигента. Значи ако има 10 артикала или 12, а узоркован је само један, сва роба иде у складиште и чека да се добије резултат анализе оног једног артикла, а међу том робом има и робе са врло кратким роком трајања, којој малтене истекне рок трајања док се добије анализа оног узорка једног артикла који је узет на граничном прелазу.
Да ли је неопходно да се ради на тај начин и да ли може да се блокира стављање у промет само робе оне која је узоркована на граници?
Хвала.
...
 
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Прво, моје питање се уопште не односи на увоз фирме "Шкорпион" ради се о потпуно другој фирми и небитно је којој фирми, битно је да се тој фирми отежава пословање. Ви морате да знате још једну ствар. Србија и Црна Гора су дуго година биле у истој земљи и створиле су се одређене навике код потрошача. Иако бих ја волио да је Црна Гора пољопривредно и привредно развијенија него што јесте и да може да се носи са привредом Србије, нажалост то није тако и не можете потпуно равноправно да посматрате ствари. Значи, ако неколико произвођача из Црне Горе не успијева да се избори на тржишту Србије за мјесто које бисте ви за њих жељели, није проблем само држава Србија него мало и квалитет производа и маркетинг и између осталог оно што сам рекао на почетку - навика потрошача. У Црној Гори постоје потрошачи који дуго година конзумирају производе одређених мљекара и то би жељели да раде и даље. Ви сте у вашем одговору потврдили, ја знам да је то законско рјешење, а то је нелогична ствар и ви морате као министар пољопривреде да се потрудите да тако не буде. Не можете камион који има и млади сир и кајмак и фета сир и јогурт комплетан да ставите у магацин док се провјери узорак, рецимо, старог сира. Ја знам да је такав закон, али то је бизнис баријера, а ви се борите да бизнис баријере уклоните. Значи, то је проблем. Ово што имате неријешено са Србијом, то морате да ријешите на нивоу министарстава. Ја нисам посланик у Скупштини Србије, него сам посланик у Скупштини Црне Горе. Ја се овдје борим за права не само грађана него и предузетника у Црној Гори. Ја сам вам се обратио са питањем због бизнис баријере коју осјећају предузетници из Црне Горе, а те фрустрације Србијом оставите за неку другу прилику. То немојте са мном да рјешавате. Хвала.
...
 
 

 




Датум: 02.11.2010
Close
Close