Осма сједница првог редовног засиједања - 15.06.2010.

 СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Поштовани господине потпредсједниче, уважене колеге,
Хтио сам само кратко око неких ствари везано за овај закон. Знам за ову норму из члана 2 тачка 1, да се предметима од драгоцјених метала, у смислу овог закона, сматра накит израђен од легура које садрже драгоцјени метал. Знам да се то тако ради, знам да су у питању легуре. Рецимо, ако ја имам довољно новца, хоћу да ми се направи неки предмет од злата и хоћу да тај предмет буде са финоћом од пет деветки, закон ми то не дозвољава, је ли тако? Дозвољава.
У члану 2 подтачка 7, у оквиру тачке 3, мало ми је нејасно, па вас молим за помоћ. Да ли то значи да може да се извози неопечаћени накит? У члану 4 поједини изрази који су употријебљени у овом закону, каже - драгоцјени метали су платина, злато, паладијум и сребро. То су племенити метали. Драгоцјени метали, по мени, то је мало дискутабилна категорија. У тачки 1, када кажемо драгоцјени метали, онда су драгоцјени сви метали из групе ријетких земаља, што не значи да су и племенити. Галијум је веома драгоцјен, чија је годишња производња на свјетском нивоу можда неких тридесет тона. Ингот од 500 гр галијума кошта неколико хиљада евра. Он је врло драгоцјен, али не значи да је племенит. Племенитост метала је одређена физичко-хемијским карактеристикама. Та четири метала која су наведена јесу племенита а термин драгоцјен може да значи и нешто друго. У смислу овог закона мислим да је сврсисходнији термин племенит, јер су драгоцјени и галијум и литијум и уранијум и торијум, али нијесу племенити.
У тачки 2 у члану 4 мало је неуобичајен термин ,,чврсти раствор“. Схватам интенцију, али раствор ипак подразумијева течно агрегатно стање. Члан 4, тачка 2. Ипак мислим да подразумијева течно агрегатно стање, али добро, схватам интенцију шта се хтјело рећи. Мало сам закаснио, видим да је професор Радуловић говорио око члана 6. Можда нијесам чуо елаборацију његову, па ме интресује ко је одредио ову скалу степена финоће. У складу са којим међународним стандардима је урађена, ако је уопште са међународним стандардима да ли је то можда Влада одредила или је то преузето однекуд? Ако јесте, онда мислим да би требало да се напише одакле је то преузето.
Члан 18 - помиње се произвођач, члан 23 - помиње се трговац, драгоцјеним накитом, драгоцјеним металима. Мени је лично остало нејасно па вас питам ко су произвођачи предмета а ко су трговци њима. У Црној Гори произвођач ових предмета је и трговац. Нешто је наглашено у том смислу у члану 23 у тачки 3, али мислим да није јасно раздвојено. Мислим да члан 18 и 23, посебно тачка 3 члана 23, нијесу баш усклађени.
И још једно. Помиње се Завод за метрологију. Долазим сваки дан у Подгорицу, не знам ни гдје је тај завод, да ли се искључиво бави стандардизацијом, чиме се он бави и гдје се налази. Захваљујем.
 
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Поштовани господине потпредсједниче, господине Дубљевићу, уважене колеге,
Пред нама је Предлог закона који се зове Закон о истраживању и производњи угљоводоника. Па да пођемо најприје од самог назива Предлога овога закона.Производња угљоводоника.Ја колико знам угљоводоници се концентришу и генеришу у одређеној природној средини. Они не могу да се производе. Они се експлоатишу,екстрахују или црпе а касније се прерађују. Како ли се то производи природни гас или како се производи сирова нафта? Чуо сам да се и гас и нафта прерађују и да се производе деривати од њих.
Тако да, сходно наслову овог закона, испада да су сирова нафта и природни гас прерађевине, што је својеврсни нонсенс. Да ли је можда ипак овај предлог требало назвати Закон о истраживању и експлоатацији лежишта нафте и природног гаса.
Између осталог, осим течних и гасовитих постоје и чврсти угљуводоници који, ако добро читам текст, овдје уопште нијесу третирани. Или, можда, истраживање и производња петробитумија и онима којима је намијењен овај закон било би сасвим јасно да се ради о нафти и гасу. Кажем, било би тада јасније коју материју, односно које минералне сировине овај закон третира. Потпуно би било јасно да керобитумија и каргобитумије као угљоводоници чврстог агрегатног стања нијесу предмег овог закона. Овако неупућени читалац, дакле, неко ко није из ове бранше има одличне шансе да стекне апсолутно погрешну информацију.
Даље, члан 5 - искључивање примјене одређених норми и других закона који су такође третирали ову област. Потпуно је јасно да норма изречена у члану 5 тачка 2 мијења Закон о геолошким истраживањима и Закон о рударству. Ово није ново, ово изгледа постаје пракса, али ми није јасно, јер нијесам правник, на основу којег акта, прописа, уредбе је могуће нормом једног закона искључити, поништити норму другог закона и тиме промијенити у једном дијелу па и саму суштину тог закона. Закон о геолошким истраживањима је кровни закон за област геологије и истраживања лежишта минералних сировина. У том дијелу је истраживање лежишта нафте и гаса, да тако кажем, само дио тог комплекса. Потпуно схватам када се укаже потреба да је могуће донијети Закон о истраживању нафте и природног гаса, али је ваљда и природно да се прије тога донесе Закон о измјенама и допунама Закона о геолошким истраживањима или да се , макар, у прелазним и завршним одредбама то истакне, те да се то уради на правно ваљан начин.
Члан 6, можда је у овом члану требало имати мало више стручне сензибилности у смислу одређене терминологије, буквално,одабира правих ријечи. Тачка 1 тог члана каже: "Угљоводеници су све врсте угљоводоника". Је ли се ово неко шалио или је озбиљно писао? Нигдје се не каже шта је то у ствари угљоводоник.
Тачка 2: "Нафта је угљоводоник који након вађења из лежишта остаје у течном стачну". Озбиљно? Каквог вађења? Испада да је нафта или зуб или стуб па може да се вади. Не може то. Нафта се експлоатише, нафта се естрахује, нафта се, има у спрском језику један, можда и у црногорском, лијепи термин који је врло преводив, нафта се црпи.
Тачка 4.“ лежиште је елементарна и самостална акумулација.“ Шта ако је у питању лежиште чврстих угљоводоника? Не можемо говорити о акумулацији, онда не може бити акумулација.
Тачка 6. „Производња је операција вађења.“ Па не може производња и операција вађења, то је мултидисциплинарни поступак експлатације и прераде нафте и тако даље, да не губим вријеме око тога.
Тачка 10 каже - Бушотина је канал изведен испод површине земље. Јесте ли заиста сигурни ви који сте писаали да је ово исправна дефиниција бушотина?
Тачка 13: „Територија Црне Горе је копно до доње границе земљине коре.“ Која је то доња граница земљине коре у црногорским условима? Ако имате податак доставите га. Ја знам тај податак, што га не напишете.
Поглавља ИИ, ИИИ и ИВ - органи , блокови, концесије. Колико је мени познато Хеллениц петролеум је приликом куповине которског Југопетрола практично гратис добио право за истраживање нафте и природног гаса. Неке раније изјаве из Владе су биле да је изгубљено преко 13 милиона евра, јер нијесу испоштовали уговор о концесији. Колико знам неке спроведене геолошке анализе и подаци геофизичких испитивања нијесу баш дали резултате каквима смо се сви надали. Анализе тих података нијесу уливале превелик оптимизам. Али сјећам се неких наслова у дневној штампи још прије 15-так година - "Бушотина будућности-мирис нафте". Тадашњи министар је у том тексту тако говорио о истраживању на Валданосу, а сви знамо какви су резултати били на 5.109 метру,па до овог скоријег наслова "Шеици мјеркају у Црној Гори". Заиста не припадам оним геолозима који кажу да ће попити сваку кап нафте јужно од Саве и Дунава, заиста не. Али ми је као одговорном човјеку који поштује своју науку некако опомињујућа ријеч коју је 1982. године изнио један од најзначајнијих црногорских геолога акдемик Зарија Бешић, па ћу га цитирати да не погријешим: "Добро је што смо истраживали нафту, али није добро што је још истражујемо".
Даље, поглавље ВИ тачка 27 - верификација резерви. Који је степен истражености? Да ли је обављена квалификација И категоризација резерви нафти и природног гаса? Ако јесте о којим се званичним резервама ради. Можда имате нека новија сазнања о количинама течних и гасних угљоводоника на копну и подморју Црне Горе. Да ли су то претпостављене резерве? Перспективне или прогнозне? Ц2, Д1, Д2? Дакле, да ли постоји нека скорашња категоризација сходно Правилнику о класификацији и категоризацији резерви минералних сировина и вођењу евиденције о њима? Да ли можда имате, када је већ одабрано такво име за овај закон, нека сазнања и о резервима чврстих угљоводоника? Да ли писци ових редова знају уопште шта је то кероген? Да ли знају шта су то геополимери? Зашто се истражни радови, бушотине предлажу на крајње атрактивним локацијама на којима до сада није било ни основних, односно претходних, а камоли детаљних геолошких истраживања? Ово је прича за неку другу ситуацију јер је ово ипак Скупштина.
Поштоване колеге, у овом Предлогу закона ни на једном мјесту нијесам прочитао да ће било шта из ове области бити провјерено Заводу за геолошка истраживања Црне Горе. Геозавод је један од најстаријих инстиуција у Црној Гори основан прије 63. године. Знам да господин Дубљевић зна све те стручне референције и зато ми је све чудније да овај Предлог закона не препознаје ни у једном сегменту ту институцију. Све ће се провјерити некој агенцији. Ако већ говоримо о агенцији за небалансиране минералне сировине, зашто не постоји агенција за боксит, за угаљ, за олово, цинк, за АГ камен?
На крају, предлажем у име клуба Нове српске демократије да Влада повуче овај Предлог закона, јер са њим није упознат ...
 
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине Дубљевићу, примјетили сте да Нова српска демократија није поднијела ниједан амандман. Јесте ли се запитали можда што је то тако? Зато што би нам требало читаво поподне да одвојимо и да сваки став овога закона подвргнемо неком амандману. Мислили смо да је поштеније и са наше стране да тражимо да се повуче овај закон назад, да га Влада повуче. Буквално нема става или ниједног члана на који не би могао да не ставим амандман, по нашем мишљењу.
Друга ствар, очекивао сам да ћете ми дати одговор на круцијално питање иако Ви кажете да суштински нема ништа. Које су резерве у питању? Колике су резерве, како су класификоване, која је категоризација у питању? То је суштина читаве приче. Правите закон за небилансиране минералне сировине којих нема, само размишљамо да ли ће их можда једног дана бити . Правимо агенцију за нафту и гас, за небилансирану минералну сировину, а Ви ми кажете да не говорим о суштини. Око концесија. Шта у овом законском пројекту гарантује да ће подаци о геолошким истраживањима који су посебан државни интерес то заиста и остати и неће зависити од воље концесионара,концесионара који нема никакву обавезу да у било којој фази истраживања укључи било коју државну геолошку институцију. Хоћете ли да кажете да то није суштинска прича? У закону не постоји ни темељно дефинисан метод, ни концпеција, ни квалитет, ни врста истраживања која се односе на дубоке бушотине. Захваљујем.
 
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине потпредсједниче, господине министре, уважене колеге,
Пред нама је Предлог закона о ратификацији Споразума између Италије и Црне Горе који се тиче подводног интерконективног кабла једносмјерне струје, инсталисане снаге 100 мегавати, на релацији шира околина Тивта - Пескара у Италији. Тај кабал би требао да буде завршен до 2013. године. Италијанска фирма ,,Терна" треба да сноси трошкове постављања кабла који износе око 720 милиона евра. Треба имати у виду да је прошле године потписан Меморандум о улагањима у енергетику између Црне Горе и Италије, вриједан око четири и по милијарде. До краја ове године ,,Терна" би требала да, под фирмом докапитализације нашег Преноса, уложи 30 милиона евра, чиме би стекла удио од око 22% у овој фирми. Такође, у наредних пет година Црна Гора треба да изгради трафостаницу код Тивта и 400 киловотни далековод од Тивта до Пљеваља. Вриједност те инвестиције износи око 70 милиона. Такође, најављено је да ће Терна и Пренос финансирати градњу далековода према Србији и Републици Српској. Не треба заборавити да се у те двије републике већ ради на финализацији пројеката нових енергетских извора, а неки пројекти, мислим на пројектну документацију, већ су и завршени, као што је то случај са, на примјер, изванредним пројектом Горњи хоризонти у Републици Српској или са заједничким пројектом Србије и Републике Србије који је још у разматрању, а који се зове Бук Бијела. У вези градње подводног кабла не треба заборавити, односно са пуном пажњом треба пратити и реализовање Енергетског споразума потписаног између Италије и Србије. Тим споразумом је предвиђена градња хидроелектрана инсталисане снаге 600 мегавати и вјетропаркова са инсталисаном снагом од око 500 мегавати. Полазна тачка новог далековода налазила би се у Бајиној башти и одатле би се, перспективно, са новим 400 далеководом успоставила електроконекција са Румунијом. Почетна тачка тог далековода је у вези и са електроенергетским системом Републике Српске.
Зашто све ово говорим? Италији годишње недостаје око 48.000 гигават сати електричне енергије. Да додатно погледамо и неке друге аспекте. Италија има проблем са емисијом угљендиоксида и са тзв. ефектом стаклене баште. Имајући у виду Кјото протокол, Италијани су већ попунили своју квоту и могу да формирају простор за градњу нових термокапацитета само под условом да, најприје, односно што је могуће прије, обезбиједе из увоза тзв. зелену енергију. То је разлог њихове заинтересованости за Електропривреду Црне Горе, и не само њу, прије свега за чистом хидроенергијом коју би са ових простора преносили у Италију. На тај начин они ће да смање сопствени ниво загађивања, а затим ће створити могућност за улагања у њихове нове капацитете. Због тога су ти тзв. зелени сертификати Италијанима веома важни и отуда је један од разлога њиховог интереса да купе већински пакет акција Електропривреде Црне Горе. У свему томе, очитује се посебан значај хидроелектрана Пиве и Перућице као извора вршне енергије. Оно што треба знати, Италијани ће да извозе те зелене киловат сате, а нашу ће потрошњу да покривају по потреби из увоза.
Зашто све ово наглашавам? Управо због недвосмислене констатације изречене у образложењу овог закона, гдје се овај уговор и посао који се њиме закључује правдају потребом, цитирам, подстицаја улагања у нове изворе електричне енергије, посебно обновљиве енергије који недостају Италији, крај цитата. Да је ово образложење потписао само министар за економски развој Италије, господин Скајола, не би му се имао приговорити макар ни зарез. Питам супотписника овог споразума, који је овдје и у улози предлагача, откуд и од када је стратешки интерес Црне Горе да брине о туђим дефицитима? Да ли ова констатација из образложења Предлога закона значи да ће будући развој енергетике Црне Горе зависити искључиво од потреба, жеља или проблема сусједне Италије? За чији интерес су енергетска будућност Црне Горе, њени развојни планови на том пољу везани за Италију?
Поштоване колеге, сама локација, односно траса овог кабла је, ипак, проблематична. Колико знам, прикључна тачка са црногорске стране је у реону ..., тако да ће постављање овог кабла представљати проблем рибарима из Боке. Наиме, у складу са чланом 43 Закона о морском рибарству и марикултури од морске границе са Хрватском до рта Платамуни биће трајно забрањено рибарење. Тиме се поставља питање и практично егзистенција рибара са тога подручја. Шта ће да раде људи којима је рибарење деценијама био основни извор егзистенције? Да ли се разматрала могућност обештећења тим људима? Од конвенторског постројења до уласка у море, енергија ће се преносити подземним каблом. Колико сам у сазнању, напон у каблу ће износити 400.000 волти, па би било занимљиво да нам се саопшти да ли је неко, а ако јесте ко, процијенио утицај, односно евентуалну штетност електромагнетног или било каквог другог утицаја тог кабла на околину? Тамошње становништво је, поводом тога, већ организовано одређена протестна окупљања. Подводни кабал од Црне Горе до Италије се не помиње у званичним документима, ни у стратегији развоја енергетике Црне Горе до 2025. године, јер се тамо као једини прекогранични пројекат наводи само изградња далековода од Подгорице до Елбасана у Албанији. Овог кабла нема ни у усвојеном Просторном плану Црне Горе, али ни у Просторном плану морског добра.
На крају, молио бих за појашњење везано за два члана из овог споразума. Прво се односи на члан 10. Одредбом тога члана предвиђено је, између осталог, да ће стране уговорнице, након истека периода од 40 година, колико је и амортизациони вијек самог кабла, поново преговарати о новој пропорцији расподјеле капацитета интерконекције. Ако је амортизациони вијек овог кабла 40 година, о чему ће се онда преговарати тада када он, по регулаторним критеријумима који важе у Италији, а које Црна Гора овим споразумом неспорно прихвата као важеће, буде ван употребе? С тим у вези, веома ми је недефинисан члан 12 овог споразума којим је предвиђено да ће се могуће несугласице у тумачењу или примјени овог споразума рјешавати споразумно и дипломатским путевима. Далеко од тога да сам стручњак за било који аспект међународног права, али ми је ван памети, или макар нијесам срео у пракси случај, да се евентуални неспоразуми око тумачења и извршења одредби неког међународног споразума рјешавају искључиво дипломатијом. Цак и за најбезазленији уговор у домаћем правном саобраћају, предвиђа се и дефинише суд надлежан да тумачи и рјешава настале спорове, а тек када је ријеч о уговорима и споразумима међународног карактера, то је више него обавеза. Зар није требало, за сваки случај, предвидјети надлежни Арбитражни суд за евентуалне спорове? Цини ми се да јесте, иако нијесам правник.
Све у свему, када не би било ове сумњиве позадине, по мом мишљењу, која се назире иза овог споразума, само ове двије недоумице, намјерно или ненамјерно, остављене као недореченост овог споразума, за мене, а мислим да дијелим став и осталих колега из свог клуба, биће довољне да не гласамо за овај закон.
Хвала на стрпљењу.
 
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине министре, није споран интерес, није спорна ни претпоставке о којима сте ви говорили, споран је начин како је испреговарано. Говорио сам о члановима 10 и 12, тражио сам од вас појашњење и нијесам га добио. Зашто дипломатију? Зашто није предвиђена међународна арбитража? Ми то немамо. Дискутујем о ономе што сам добио. Доставите нам то, па ћемо можда другачије причати.
Друга ствар, члан 43 Закона о марикултури, имам ту карту, тај простор од хрватске границе до рта Платамуни, то је трајно забрањено за рибарење. Шта ћемо с тим људима? Прочитајте члан 43, па ћете видјети шта пише. Жао ми је што нијесам донио тај закон да вам га цитирам.
Захваљујем.

 




Датум: 31.10.2010
Close
Close