Шеста сједница првог редовног засиједања - 21.04.2010.

ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине предсједниче, колеге посланици, На самом почетку овог слова желим да се осврнем на двије тезе, од којих је једна из уводног излагања, а друга из владајуће већине, а које се тичу данашње расправе, и које су, по мени, крајње политички неодрживе. Прва је молба предлагача овог закона да данас останемо искључиво у домену права и на правном терену, а да се лишимо политике, а то је, предлагач као доктор правних наука то зна, и немогуће и неодрживо. Не само из разлога што је стара максима да је „право израз политике“, већ искључиво из чињенице да је ово што ми данас по четврти пут радимо посљедица политичког чињења или политичког нечињења. Немогуће је о овом закону и о овом предлогу разговарати искључиво са правног становишта, јер са тог становишта готово да ништа није спорно. То су двије одредбе које су, руку на срце, више формално -правног него суштинског карактера. Значи, ипак је ријеч о политици.
Друга, такође, по мени, неодржива теза која долази из владајуће већине, јесте да за чињеницу што овај закон није усаглашен са Уставом подједнако сноси одговорност 81 посланик. Неће моћи, господо из владајуће коалиције! Одговорност што не само овај закон, него и многи други закони још увијек нијесу усаглашени са уставним поретком Црне Горе, искључиво је на владајућој коалицији. То је абецеда политике и немојте, молим вас, да се заваравамо.
Поштоване колеге, данас је 21. април. За тачно мјесец дана биће четири године од како је Црна Гора на референдуму, који је био такав какав је био, да се не враћамо назад, преузела одговорност за сопствени развој и узела, како је тада махано као политичка парола на све стране, судбину у своје руке. Такође, за нешто мање од три мјесеца ће се навршити три године од како је овај парламент преузео на себе одговорност да укупан правни поредак независне Црне Горе усагласи са Уставом те исте Црне Горе. У међувремену, овај парламент је донио на стотине закона од којих су неки од оних, опростите што тако морам да кажем, чију примјену многи од нас неће доживјети, али се као мачка вруће каше није дотицао свих оних законских рјешења која су заправо чињела основне полуге власти и биле грана на којој сједи ова власт и чије би претакање у нову законску праксу, било европску, било домаћу, заправо значило сјечење те гране. Ви сте тога били добро свјесни и тога сте се и те како добро држали. Да не говорим о томе што су многи од закона које смо донијели и усагласили не само са Уставом, него и са тзв. европским законодавством, само мртво слово на папиру. У овој држави још увијек влада основни законски принцип: „држава то сам ја, закон то сам ја“! Све остало је мртво слово на папиру.
Био сам посланик једног другог сазива, када смо први пут доносили закон којим смо продужили рок за усаглашавање законодавног система са Уставом, а тада смо га продужили на пола године. Господин Вуковић је био свједок када сам тада, не зато што сам пророк, не зато што то боље знам него ви, већ зато што сам био крајње озбиљан, у име Српске листе рекао да је то недовољно. Знао сам да ова власт нема, прије свега, ни капацитета, а нема ни воље, да то уради у тако кратком времену. Придружићу се колеги Радуловићу који отворено и са пуним правом сумња да је и овај рок о којем данас треба да одлучимо довољан да се то заврши.
Такође, желим да се осврнем на тезу да је заправо било ријечи о веома једноставном политичком задатку који је требало обавити, а који је, из чисте пизме опозиције остао недовршен. Неће бити, господо из владајуће коалиције! Био сам, у својству члана подгрупе, небројено пута свједок како је и око чега запињао рад у Радној групи која је радила на усаглашавању изборног законодавства. Кад год се дошло до неког круцијалног рјешења око кога је требало постићи консензус, стално се потезао аргумент - то није из домена радног задатка који је Радна група добила од Колегијума, јер се њен радни задатак састојао у томе да наводно усагласи постојећи Изборни закон са Уставом. То је, будите сигурни, могао да уради Секретаријат генералног секретара, без икакве наше помоћи, али је истина нешто друго. Кроз те фингиране, ситне, правнокозметичке поправке, хтјела су се ријешити два круцијална циља и политичка задатка. Први је да се тумачењем Устава које није спорно створи законска форма којом ће се 30.000 грађана Црне Горе избацити из политичког живота, и други, да се изврши рекомпозиција политичко-трговинског уговора који је, једном, ова власт склопила са представницима албанских партија. У међувремену су се јавили нови аспиранти на загарантоване мањинске мандате и једноставно се дошло до закључка да је мање столица него што је оног другог, да останем на нивоу достојанства овог дома.
Није ријеч само о овом закону и није само он споран. Спорна је спремност ове владајуће гарнитуре и ту, господине Бановићу, не може да буде ресоцијализације одговорности и не можемо сви бити једнако одговорни, да крене у суштинске промјене не само изборног законодавства, него свих оних других сегмената јавног живота у Црној Гори који би значили стварно њен озбиљан искорак у правцу једне нормалне европске државе. Знам да ћете ви данас усвојити овај закон, али то није и не може бити рјешење за све ове мањкавости. Хвала!
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине Вуковићу,
знате Ви добро да смо се ми добро разумјели. Није ово што сте Ви рекли нека висока правна наука, нити ово што сам ја рекао нека висока политика да нас сада треба посебно тумачити. Ми се добро разумијемо, а то што се не лажемо, такође је разумљиво. Јер да се слажемо, вјероватно бисмо били у истом реду клупа. Ја тамо не бих ни за живу главу, док сте Ви ту.
Мени је жао што данас професор Живковић није овдје, јер би вам он ово вјероватно много боље образложио. Рекли сте, и сам сам био свједок бројних расправа у оквиру Радне групе. Чињеница је да ми нијесмо спорили уставни принцип по коме право да бира и буде биран има држављанин Црне Горе. Али је чињеница да смо покушавали, а ви упорно одбијали, да нађемо прихватљиво рјешење за 30.000 грађана у Црној Гори, који су је добровољно изабрали за своју државу и у њој организовали сав свој живот, и трудили смо се да нађемо и предлагали разне модалитете, врло прихватљиве, и никада нијесмо тврдили да тих 30, или није уопште сада битно колико хиљада грађана гласа искључиво позицију, поготово не Нову. Никад у то улазили нијесмо, већ смо сматрали и увијек сматрамо обавезом ове државе, а то стоји и у препорукама ОЕБС-а, да им се омогући учешће у политичком животу, јер они ту остварују све друге своје животне интересе. Такође, не стоји ни ваша теза да смо ми били више грађански орјентисани у односу на права мањинских народа него ви. Професор Живковић вам је представио математичку формулу која је била скоро, што се каже, на самом прагу да буде прихваћена од Вас. Имали смо та рјешења, али чињеница је да ни једно од њих нијесте прихватили, а ми та рјешења нијесмо предлагали да бисмо остварили искључиво интересе Нове српске демократије, већ смо их сматрали прихватљивим за грађане и за држављане Црне Горе. Јер, Ви имате посебан однос према држављанима Црне Горе који су у држави Црној Гори и посебан однос према држављанима Црне Горе, а то су двије Црне Горе, који су изван њених граница, па и међу њима имате различиту селекцију - да ли припадају овом или оном народу. Мораћемо једном, господине Вуковићу, да будемо у томе конзистентни и онда ћете добити нашу подршку. Без тога те подршке нема, у то будите сигурни.
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине Секулићу, нећу се освртати на Вашу политичку тираду којом сте жестоко одступили од препорука вашег партијског колеге и дојучерашњег шефа Клуба, да се ипак држимо материје. Нећу говорити ни о изборном законодавству, ни о томе ко ће кога побиједити. Одлучиваће грађани, оставимо то њима. Хоћу само да се сложим са Вама када кажете да је тачно да су ДПС и СДП у Црној Гори одговорне и за све лоше и за све добро. То је жива истина, с тим што је тога доброга толико да га врло лако можете носити, и углавном га носите сами. Проблем је, господине Секулићу, што је онога лошега у Црној Гори толико да га ни ђогат Жујов, а тврди се да је могао да понесе више него два друга коња, не би могао натоварити на себе, и што бисте то лоше хтјели углавном да адресирате нама и оном дијелу грађана које ми представљамо. У томе је проблем. Не можете да порекнете чињеницу да ни након четири године, господине Секулићу, нијесте довршили уставноправни концепт који сте започели. Понашате се, и то је основна разлика између вас и нас, и нашег и вашег односа према Црној Гори, као да сте ову државу почели да правите с голе ледине, као да она није постојала прије 21. маја 2006. године. Ми тврдимо да јесте и да постоји. Била је другачија. Захваљујући чињеници да ви дефинитивно одлазите са политичке сцене Црне Горе, она ће поново бити она друга и другачија Црна Гора.
Проблем је у томе, господине Секулићу, а то сам рекао и у свом излагању, што Ви не можете до краја да уђете у овај процес јер он дефинитивно значи вашу елиминацију. Власт која почива на безакоњу, са сваким новим кораком у правцу озакоњења друштвене стварности, губи темељ на којем почива. То је онај простор гдје ћете ви дефинитивно да изгубите и да одете у историју. Знате шта? Бојим се нечег другог - да ћете нас довести у искушење да, када ми будемо власт, владамо помоћу ових закона, јер су они најбоље средство да се тада влада вама. Не, ми ћемо бити, за разлику од вас, одговорна власт и правити законе који ће бити по мјери грађана Црне Горе, без обзира гласали они и у ком односу гласали за нас, а не по принципу „скроји ми га да мени одговара“. Господине Секулићу, чињеница да четири године нијесте довели до краја концепт онако како је предвиђен Уставом, најбоље говори о томе колико заиста уважавате Црну Гору.
 

 




Датум: 29.10.2010
Close
Close