Пета сједница првог редовног засиједања - 07.04.2010

 СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине предсједниче,
Нова српска демократија тражи да се на дневни ред данашње сједнице стави предложена декларација о заштити кањона Мораче. Предлог декларације је достављен у редовној скупштинској процедури на пословником предвиђен начин. Дакле, све је уредно достављено, бар је требало имати слуха и уважити нечији труд, па макар некоме био можда и одбојан. Дакле, тражимо да се поведе расправа о томе. Не тражимо да скупштинска већина обавезно и гласа, односно изгласа ову декларацију, иако је јавна расправа показала у многим сегментима недостатност предложеног пројекта система хидроелектрана на Морачи. У расправи ћемо показати сву оправданост поднесене декларације, али и доказати, прије свега, економско-енергетску нерентабилност предложеног пројекта о изградњи система четири хидроелектране у предложеној варијанти на ријеци Морачи. То смо дужни, прије свега, градјанима Црне Горе чији смо овдје представници. Овај дом је обавезан да изађе у сусрет њиховом незапамћеном интересовању по овом питању, исказаном на бројним округлим столовима, ТВ емисијама и написима у штампи.
Дакле, Нова српска демократија тражи да се ово питање уврсти у дневни ред ове сједнице. Захваљујем.
...
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине потпредсједниче, уважене колеге, један од највећих проблема борбе против сваког, а нарочито против организованог криминала је како обезбиједити да се послије хватања његових извршилаца остатак организације поново не организује и не настави да дјелује. Такође, велики додатни проблем представља и питање како и на који начин у току кривичног поступка спријечити осумњиченог, односно оптуженог да, користећи свој евентуално високи ранг или стечени статус у одређеној криминалној организацији, утиче на потенцијалне свједоке или носиоце правосудних функција, ријечју на све учеснике у таквом поступку који би на овај или онај начин могли да допринесу праведном третману оптуженог. Моћ неког тако отпуженог базира се на доста једноставним параметрима. Прво, колико је финансијски моћан. Друго, колико је спреман да од свог бремена пренесе на другог, рецимо, на неког евентуално недовољно мотивисаног носиоца правосудне функције или, рецимо, на неког професионалног ликвидатора очевидаца. Мислим да мање-више сви знамо колико је важно пресијецање финансијских извора криминалцима, прије свега тзв. главним носиоцима криминалних функција, што је, изгледа, нова терминологија за лијепи народни термин „битанга“. Њима прије, али и послије свега, виталну улогу игра искључиво новац и нијесу у питању криминалци волонтери, па да подлијежу Закону о волонтеризму, нити их ни из близа не држи било која варијанта кодекса части сличан неком из неких чувених филмова на ту тему. У таквим филмовима новац је главна мотивишућа машина војника мафије.
Не тако давно, сјетимо се колико је Италија имала проблема са разним газдама, кумовима, шефовима. Италијанска искуства би требало да су и те како драгоцјена за нас. На основу њиховог Закона, број 356/92, о борби против мафијашких организација који предвиђа могућност ублажавања терета доказивања везаног за поријекло имовине лица окривљеног за организовани криминал, специјални тужилац заједно са шефом Полиције и у кооперацији са финансијским стручњацима, истражује колика је укупна имовина осумњиченог. Такође, у истрагу је укључена и имовина жене или жена, дјеце и свих осталих чланова домаћинства, као и све њихове фирме. У Италији је одавно схваћен императиван значај пресијецања финансијских извора мафији, посебно послије убиства судије Ђованија Фалконеа. Успут речено, његово име носи судница бр. 2 посебног одјељења за борбу против организованог криминала Окружног суда у Београду. Овдје је саопштено да је Кривичним закоником предвиђено санкционисање онога што је садржано у Предлогу закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дјела, који подноси Нова српска демократија. Нијесам правник, али као инжењер и посланик питам - шта пракса показује? Да ли постоји могућност да судови неке формулације, односно норме из Кривичног законика, а које би се могле тицати ове проблематике, наравно мислим на члан 25 Кривичног законика, барем га ја тако доживљавам, можда могу исувише слободно да се тумаче? Колико су судови у Црној Гори до сада донијели пресуда о замрзавању или трајном одузимању имовине проистекле из кривичног дјела? Одсуство таквих одлука може само да штети. Владавина закона једноставно мора да се базира на системским рјешењима утемељеним на примјенљивим постулатима у пракси.
Системска рјешења свој основ налазе у различитим конвенцијама, као што су: Конвенција Уједињених нација о борби против транснационалног организованог криминала, Палермо конвенција из децембра 2000. године која уводи механизам конфискације имовине због несразмјере и која сугерише потписницама разматрање могућности да од починиоца кривичног дјела захтијевају доказ законитог поријекла прихода за које се претпоставља да потиче од кривичног дјела. На сличним принципима почива и Конвенција Уједињених нација против корупције. У Службеном листу Европске уније као основни мотив стратегије Европске уније за превенцију и контролу организованог криминала стоји проналажење, замрзавање, привремено, али и трајно одузимање имовине стечене организованим криминалом. На сличним темељима почива и англосаксонска тзв. цивилна заплена, гдје је у форми парничног поступка захтјев усмјерен против ствари, али не и против лица. У Сједињеним Државама, гдје се највећи промет остварује трговином наркотицима, овом проблематиком бави се америчка Агенција за борбу против наркотика, нама веома позната, АДЕА. Многе земље су већ одавно схватиле неопходност да се незаконито стечена имовина одузме од протагониста кривичних дјела. С тим у вези, такође, веома је важно како ће се располагати одузетом имовином.
Предлогом закона Нове српске демократије ово питање је нормирано чланом 31, а у вези са чланом 8 став 1 надлежни орган Управе за управљање државном имовином. Знам да је ранијим законским актом предвиђено формирање таквог државног органа, али ми није познато да је икад и формиран.
У Италији, на примјер, Окружна дирекција за борбу против мафије многе заплијењене некретнине је адаптирала за потребе државе, финансијске полиције, разних савјетовалишта, а од неких су направљени ресторани или хотели. У Енглеској постоји Агенција за одузимање имовине коју чине припадници Министарства правде и Министарства финансија. Америчка АДЕА одузета средства добрим дијелом користи и за свој рад. У Србији постоји Дирекција за управљање одузетом имовином. Средства добијена продајом, на примјер покретне трајно одузете имовине, уплаћују се у буџет и расподјељују у износу од 20% за финансирање рада правосудних органа и за финансирање органа који се баве спровођењем тога закона. Одузети предмети од историјске, културне или научне вриједности, на основу одлуке надлежних министарстава, уступају се, без надокнаде, надлежним установама итд.
Усвајањем Предлога закона Нове српске демократије Црна Гора би коначно и дефинитивно и конкретно почела обрачун са организованим криминалом. Само је питање да ли постоји политичка воља, односно да ли је Црна Гора довољно зрела да се ухвати у коштац са овим проблемом. Да ли је довољно само донијети одређене законе, или је, ипак, нужно урадити још понешто? Захваљујем.
...
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Уважени господине потпредсједниче, уважене колеге,
Почећу од краја, од овог образложења закона. Морам да кажем да је моје мишљење, наравно не мора нико да подијели то мишљење са мном, да је ово образложење лоше. Када човјек прочита ово образложење не може а да се не запита, без икакве малициозности, без икакве зле намјере и без жеље да се иком ишта суди, колико писац тих редова зна о енергетици. Дакле, што је енергетика у научном смислу? Шта је енергетика у економском смислу? Што је енергетика у филозофском смислу? С тим у вези, шта је енергија? Шта су енергенти? Шта су извори енергије? Вјерујем да дијелим мишљење свих да је овај закон требало да представља кровни закон за ову поред прехране и најзначајнију дјелатност у било којој држави. Што се тиче Црне Горе, енергетика је, по мом мишљењу, а и не само по мом, њен најважнији ресурс. Планирање енергије је централно питање свеукупног развоја и то је опште позната свар. Треба ли истицати да енергетика и енергетска привреда имају универзалан привредно-економски значај? Управо због тога што у склопу укупне економске политике енергетика мора да прати укупни привредни и друштвени развој, а да при том не буде лимитирајућа ни у једној развојној варијанти. Енергетику мора да прати примјерен и свеобухватан законски оквир, па да видимо шта нам се нуди овим предлогом закона.
Одмах на почетку, у члану 1 се каже: Овим законом одређују се енергетске дјелатности и уређују услови и начин њиховог обављања ради квалитетног и сигурног снабдијевања крајњих купаца енергијом и даље, не губимо вријеме шта пише. Да би већ у члану 2 писало сљедеће: Овај закон не примјењује се на дјелатности које се односе на истраживање и експлоатацију угља, нафте и гаса, развој, није речено чега, само развој, производњу или дефинисање сирове нафте и гаса итд. Шта неупућени читалац може да закључи из овога? Може само да изведе један закључак. Да угаљ, нафта или гас и енергетска ефикасност не припадају сектору енергетске дјелатности. Рећи ћете, наравно, ја знам за то, то ће се уредити посебним законом. То је у реду. Али, ако је ово то, онда ово није кровни закон, гдје је кровни закон за област енергетике, наравно. И тај сегмент енергетске дјелатности требало би да буде обрађен на примјерен начин, без обзира што ће се донијети закон и за угљоводонике итд. У овом случају, овај предлог закона се не може сматрати кровним за област енергетике, по мом мишљењу.
Даље, члан 5 значење израза. У важећем Закону о енергетици много мање је значења израза, чини ми се 46. Сада их је 81. Оно што је занимљиво, има примјера, односно промјена у називу израза и промјена у садржини значења. Не знам о чему се ради? Зашто се мијењају дефиниције? Нешто се ново десило у науци? Да ли је у питању лош превод, или грешка неког другог типа? Затим, у том поглављу постоје неке нејасноће, нпр. тачка 58 - производња је физички или хемијски процес трансформације горива енергије из обновљивих извора енергије. Зашто се ограничавате да је само из обновљивих извора? Зашто није и из обновљивих? Што је производња, је ли тако? Или, рецимо, 62 - произвођач угља је субјекат који производи угаљ за производњу електричне енергије. А зашто није за индустрију и широку потрошњу, него само за електричну енергију? Снабдијевање, каже набавка, испорука електричне енергије и топлоте. Какве топлоте? Гдје се набавља та топлота? Но, да не губим вријеме на то.
Члан 21, тачка 1 - Крајњи купац електричне енергије дужан је да плаћа накнаду за подстицање производње електричне енергије из обновљивих извора енергије и когенерације, као додатак на цијену електричне енергије. Ово је, по мом мишљењу, веома занимљив члан. Зашто је крајњи купац дужан? Ко каже да је дужан, ко је то одредио? Да ли је то нека директива? Да је дужан да плаћа накнаду за подстицање производње електричне енергије као додатак на цијену електричне енергије. Или је то по оном систему да неко мора да плати. Колико износи тај додатак када смо већ ту? Свјестан сам да је Црна Гора прихватила обавезу садржану у Декларацији Савјета Европе да се 30% количина електричне енергије мора обезбиједити, најмање 30% обезбиједити из обновљивих извора. Зашто се то не обезбиједи из прихода Електропривреде, или неких других могућих прихода? Него се сваки издатак, да тако кажем, преваљује на крајњег потрошача.
Члан 25, тачка 2 - Одбор Агенције, и да кажем успут, Регулаторна агенција за енергетику је третирана са 42 члана. Ово је требало онда да се зове закон о Регулаторној агенцији, а не Закон о енергетици. Обзиром на огромна овлашћења која има Регулаторна агенција која су овдје прописана, зашто су само стављена три професионална члана Одбора? Читајући ова и оволика овлашћења стиче се утисак да их треба неупоредиво више. Од 211 чланова овог закона 42 се односе само на Регулаторну агенцију. Постоје нејасноће у члановима 34, 35 и 36.
Члан 34, тачка 2 - Престанак функције. Престаје му функција ако је у немогућности да извршава своје обавезе у периоду дужем од три мјесеца. Три мјесеца могу да буду из дјелова. Три мјесеца могу да буду у континуитету, то је потпуно јасно. Шта бива ако не може да обавља функцију сваки петнаести дан?
Тачка 5 - Ако је осуђен за кривично дјело за које је прописана казна затвора. Колико тога има, на које кривично дјело се мисли? Да ли само на оно из члана 32, став 4, тачка 1 ? Ако се на то мисли, а то је овдје написано, то је нешто друго, онда га треба и тако нагласити. Господине Цановићу, понављам, члан 32, став 4, тачка 1, да не тражите.
Члан 35 - Око престанка функције. Каже - због немогућности извршавања обавеза у периоду дужем од три мјесеца, па може се остваривати годину дана од дана престанка функције. Шта код престанка функције у другим случајевима? Зашто у члану 36, набројано је све, није предвиђена одговорност? Имате пет тачака, а немате нигдје се не спомиње одговорност. Дакле, тога има море, али је сувише мало времена за ово.
У казненим одредбама, такође, да се примјењује, да ступа на снагу осмог дана. Мислите ли да је довољно осам дана да се овај закон почне примјењивати? Овако пренормиран? Скупштина се помиње само у три члана - 6, 45, 47. У овом закону нема одредби о надлежности Скупштине и Владе. У старом је барем Влада третирана чланом 3. Оно што је веома важно - нема одредби о стручној служби Регулаторне агенције за енергетику.
На крају, нема одредби ...
...
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Захваљујем, господине потпредсједниче.
Јавио сам се само за коментар инспирисан причом професора Радуловића управо на тему Пљеваља, Рудника угља, Термоелектране, јер то је област којом се бавим преко 20 година. Чисто ме интересују неке ствари.
Професоре, прича о Пљевљима је прича о будућности Црне Горе и будућности Пљеваља. Читав тај пројекат везан за причу о другом блоку Маоче, Потрлица итд. -ја сам за то. Ту нема никаквог спора. Али, знамо колика су специфична улагања у отварање једног рудника било јамске, било површинске експлоатације. Знамо када се говори о Маочу за хидрометеоролошке проблеме у лежишту. Такође, структурни проблем у лежишту је евидентан. Знамо за ограничења у европским конвенцијама које се тичу емисија ЦО,ЦО2, СО2, НОx итд. Молим Вас за појашњење. По Вама, који би били економски ефекти читавог тог посла? Шта је са екологијом, једним од горућих питања у Пљевљима? Захваљујем.
...
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Поштовани господине потпредсједниче, поштоване колеге,
Пред нама је, рекао бих, дуго очекивани закон о енергетској ефикасности. Али, прије него што нешто проговоримо мало на ту тему, да видимо шта је то енергетска ефикасност. О томе је лијепо говорио и поштовани колега Франовић на једном од Одбора, кад је на дневном реду био овај закон. У ствари, то је скуп термина којима се описује квалитет коришћења енергије. Поправити, односно побољшати енергетску ефикасност значи како избјећи или смањити губитак енергије, без нарушавања некаквог стандарда живота, или конфора, или одређене економске активности.
Желим да укажем да је неко добро примијетио да је енергетска ефикасност, прије свега, ствар људске свијести и воље за промјеном тврдих навика према енергетски ефикасним рјешењима. Није то само питање комплексних технолошких или техничких рјешења. Зато је и питање у коликој мјери је овај Предлог закона о енергетској ефикасности уподобљен навикама и менталитету нашег потрошача. Да ли овај закон може трасирати прави смјер? Поента би била да се стимулише законом или неким повољностима за оне који наравно штеде енергију, мада док год Електропривреда, ’ајде нека ми не буде замјерено, али, просипа милионе киловат сати, тешко да може да тражи да се штедњом по сијаличном мјесту и шпоретима класе А - А штеде неке ситније количине енергије. Рационализација потрошње треба да буде стратешка поставка, да се, што је сад модерно, успоставе индикатори да би се остварење постављених циљева могло пратити. О рационализацији се прича, колико ја знам, деценијама. Све се нешто с помпом почне, па се послије заборави, па кроз коју годину опет почне иста прича. Прављени су и неки програми, симулирано је и смањење губитака прије коју годину баш преко тих индикатора које сам споменуо. Објаве се почетни подаци већим него што су, да би се послије фиктивно показало побољшање и тако даље. Мада, смањени су губици посљедњих година, али ни изблиза колико би то могло.
По мишљењу Нове српске демократије, у најкраћем, требало би урадити сљедеће у смислу енергетске ефикасности.
Прво, да се смање губици на мрежи Дистрибуције. У догледно вријеме на тај начин би се могло уштедјети и до 150.000.000 киловат сати. Ради поредјења, то је оприлике ниво производње једне од ове три низводне електране на Морачи - или Расловићи, или Милуновићи, или Златица. То је ниво производње једне од њих.
Друго, да се као обавеза, боље рећи као услов за употребну дозволу за новоградњу уведу стандарди изолације и климатизације. Ево, када продјемо Подгорицом, сваки балкон има један клима уредјај. Не само да дјелује ружно, него је и штетно. Значи, имају ти такозвани системи којима се климатузује читава зграда, тако да нема потребе да баш свака тераса има један клима уредјај. Успут да кажем, то је у многим европским земљама и забрањено. И тим би се, такодје,   постигле  значајне  уштеде  -  да  се  из  продаје  избаце  апарати  за домаћинства који не штеде струју, класичне сијалице и тако даље, да се води рачуна о јавној потрошњи. Више ништа није страшно када продјете у сред бијела дана да гори улична расвјета и тако даље. Оно на што бих желио да само скренем вашу пажњу је питање губитака на мрежи, плаћање рачуна. Ако окренете рачун, на поледјини ћете прочитати да дио тог износа иде на снабдијевање. На мјесечном нивоу то се креће око 2.000.000, господине министре, у ред величине. На годишњем нивоу то значи 24.000.000 за снабдијевање. Мало ми је нејасно шта то кошта толико. Знам да у том дијелу ради стотињак људи, знам да одредјену провизију треба платити пошти за дистрибуцију рачуна и тако даље, а 2.000.000 на мјесечном нивоу, ипак је мало превише. Немам више времена да завршим. Захваљујем.
....
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Уважени господине потпредсједниче, уважене колеге,
Прије скоро годину дана у овој сали је тада мандатар, а данас пети или шести пут премијер, прочитао свој експозе. И тада и данас сам се питао у којој мјери ће нови и стари предсједник Владе утицати, а посебно је важно на који начин, на процесе у Црној Гори. И тада сам, а ево и данас, постављам питање - да ли постоји било каква сумња да ће предсједник Владе и Влада схватити и да ли ће он персонално поставити било какву сумњу да ће та Влада у наслеђе оставити себи самој огромне проблеме у домену оштрих социјалних напетости, презадужене грађане и земљу, привредне ресурсе у власништву страних предузећа са огромним дубиозама, инфраструктурне објекте у тужном стању, огроман спољнотрговински дефицит, дискутабилан избор могућег везивања за Међународни монетарни фонд, силовање народне воље везано за улазак у НАТО, неефикасност и изостајање политичке и сваке друге осим декларативне воље за искорењивање корупције и организованог криминала, руиниран правни поредак, док су на другој страни неслућено ојачале полуге партијске државе и много чега још. Све то је поплавило Црну Гору до те мјере да скоро и не постоји никаква нада да слободна иницијатива инвеститора и предузетника покрене привредни развој.
Да ли одговорност за овако стање припада Влади? Наравно, јер Влада води спољашњу и унутрашњу политику. Имајући у виду укупно стање могло би се поставити питање да ли се то све ради у име народа. Влада је одговорна, јер води економију, дипломатију, одбрану, школство, здравство, културу. Влада креира све. Да ли се схвата историјска одговорност? Нијесам сигуран, јер да се схвата то би се манифестовало на сасвим другачији начин. Да ли се размишља о општем добру? Свакодневица указује да не. Да ли постоји визиија како даље? Нема назнака, али цијеним да се без визије не може.
Није ваљда да је улазак у офанзивне војне савезе рјешење за све наше проблеме. Па и раније смо кроз историју имали свакојаких проблема. Увијек је овај народ стварао савезе, али по својој мјери, сходно свом менталитету и увијек водећи рачуна и о својим прецима, али и о покољењима и увијек је искључиво стварао одбрамбене савезе, искључиво из хуманистичких разлога, па нам је, како тако, али ипак увијек полазило за руком да одбранимо своју нејач. И без обзира на своју величину, економску или војну моћ, никад понизно и послушно.
А сада је Црна Гора у саставу окупационих снага и туђих интереса. Наше момке, ни криве ни дужне, нечија друга нејач данас посматра са презрењем. Да ли се окупатор може посматрати са одушевљењем или бар равнодушношћу? Окупатор је окупатор, па макар ко био и макар колики био.
Поштовани грађани, Црна Гора је постала земља ниске незапослености, незнатне индустријске производње и високе задужености, али са утемељеном корупцијом и усађеним организованим криминалом. Даљи губитак радних мјеста и повећање незапослености довешће до тога да ће ионако урушено радништво, ако жели да задржи радно мјесто, морати да ради за сразмјено мању плату, али и са несразмјерно мање права.
У финансијској кризи многе државе покушавају да спасу своја предузећа и банке тако што им дају више новца и кредитних гаранција. Када су у питању земље као што је Црна Гора, тако поступање може да доведе до дефицита средстава намијењених грађанству, што ће продуковати снажан притисак, а да ли ће такав третман издржати јавне финансије, видјећемо. Лично, нијесам оптимиста. Мислим да ће то најприје да произведе, хтјели или не хтјели, оштре резове, прије свега у социјалном систему.
Данас, колико знам, на неком виду социјале је између 80 и 90 хиљада грађана Црне Горе. Да ли још увијек важи податак из времена читања експозеа да 43% корисника социјалне помоћи су људи између 29 и 40 година, дакле, најпродуктивнији дио грађанства?
Поштовани грађани, не треба нам вулгарни прагматизам из којег искачу маркетиншке обмане и којекакве илузије. Иза тога чучи тоталитаризам, уз одсуство економске и сваке друге обавезности и одговорности, а уз пропагандистичко величање кича као форме и одлучности да се истраје, у назови модерној, али свакако баналности. Требају нам нове идеје и нови људи који су спремни да мијењају а да при том не повређују друге. Нови људи који нијесу оптерећени било чиме што ће сјутра оптеретити нашу дјецу, ма којој нацији припадала...
...
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Нијесте ме чули. Можда нијесам употребио термин глобална економска криза. Говорио сам о финансијској кризи, па сам рекао шта раде поједине земље и тако даље. Значи, говорио сам о томе.
Друга ствар, кажете да нијесам говорио о томе шта је проузроковало кризу, да не говоримо како да се превазидју проблеми. Па шта радимо читаво вријеме него говоримо и указујемо, пишемо и не знам ни ја шта све не, како да се одређени проблеми у одређеним предузећима превазиђу. Па ево, ових дана више не знам шта треба да кажемо на тему енергетике, колико смо само о томе причали. Шта се ради са Морачом, шта се ради са Пивом, шта треба термоенергетски комплекс Пљевља. Па више стварно не знам шта треба да се ради. Око државног дуга, ево 31.12. 2007. ако ја добро располажем подацима, а ово су подаци са сајта Владе, износ је био 737,2 милиона или 32,4% бруто друштвеног производа. Додуше морам да признам, и то је тачно, крајем 2008. раст је био 6,9%. То је тачно, али тада је укупан државни дуг износио 31,6% бруто друштвеног производа, да би 31.12.2009. године, господине министре, дуг износио милијарду 140,2 милиона, унутрашњи дуг 440,3 или 14,7% бруто друштвеног производа, спољни дуг 700 милиона или 23,3% бруто друштвеног производа, укупно 38% бруто друштвеног производа.
Не знам шта још да вам кажем.
...
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Уважени господине потпредсједниче, само да напоменем да смо се ми подијелили. Колега Емило ће да говори о другом закону, а ја ћу о Закону о хидрографској дјелатности.
У принципу је добро што се доноси један овакав закон, али само да погледамо неке детаље у смислу побољшања, евентуално, текста. Наиме, члан 3 тачка 2 хидрографски премјер је премјер који се врши ради утврђивања: дубине, воде, конфигурације, природе, морског дна, смјерова, интензитета морских струја итд. О томе смо говорили и на нашем матичном одбору. То се зове маринска геодезија. Маринска геодезија је научна дисциплина. Не видим ниједан разлог зашто се не користе устаљени научни термини. Имате, на крају крајева, универзитетски уџбеник проф. Бранка Прибићевића који се зове ,,Маринска геодезија", и тамо све пише, тако да немам шта ту посебно да додам. Волио бих да се нешто и испоштује што се тиче званичне егзактне науке.
Рецимо, члан 18 Хидрометеоролошки завод представља Црну Гору у другим, итд. То припада искључиво хидролошком институту којег, нажалост, Црна Гора нема. Мислим да треба настојати да се уклопимо у те неке европске норме. Послове предвиђене овим Законом о хидрографској дјелатности треба да ради хидролошки институт. Бићу слободан да дам предлог, у име Клуба Нове српске демократије, да се формира такав институт, јер мислим да има простора за нешто такво, не само имајући у виду море до оног епиконтиненталног појаса, него још има нешто веома важно што се у ова закона врло мало третира, а то су феномени карста Црне Горе. То су феномени најфеноменалнији, ако могу тако да кажем, у читавим динаридима. Све то заслужује да се формира хидролошки институт који би, по мом слободном мишљењу, требао да буде, мислим да му је најприродније мјесто, имајући море у виду и сјеверно простор Бањана, Пиве и гдје су ти феномени најистакнутији. Чини ми се да би он требао да буде лоциран у Херцег Новом. На крају крајева, то је ствар предлога и ништа више.
Хидрометеоролошки завод, по мом суду, треба да ради и неке послове, а они су дати у овом другом закону, о којем ће господин Лабудовић говорити. Питање је да ли Хидрометеоролошки завод има заступљене све специјалности, мислим на стручне службе, да ли има предвиђене све специјалисте маринске геодезије? Овај закон је кратак по члановима, али када га прочитате ту има поприлично посла. Мислим да нема. Треба о томе да се поведе рачуна. Захваљујем.
....
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине потпредсједниче, уважене колеге,
У име Клуба посланика Нове српске демократије саопштавам да ћемо подржати овај предлог, јер је, што по мом мишљењу није честа појава од стране која представља власт односно већину у Скупштини, предложен човјек који својим стручним, професионалним и људским профилом надилази, чак и оно правило да једна опозициона странка гласа против предлога власти.
Увјерени смо да господин Мартиновић свим оним квалитетима који га препоручују за ову функцију гарантује да ће се у Регулаторној агенцији за енергетику коначно утемељити глас струке. Дакле, Нова српска демократија ће гласати да се за члана Одбора директор Регулаторне агенције изабере господин Мартиновић. Хвала.
 

 




Датум: 28.10.2010
Close
Close