Пета сједница првог редовног засиједања - 07.04.2010

 ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине предсједниче, у складу са чланом 50 став 2 Пословника Скупштине Црне Горе, тражим од Вас информацију и обавјештење о судбини закључка са једне од посљедњих сесија ове Скупштине у прошлој години, када је ова Скупштина својим закључком обавезала све оне државне органе и представнике власти који су дужни и обавезни да Скупштини подносе извјештај о своме раду да то учине до краја мартовског засиједања Скупштине сљедеће године. Усвајајући овај дневни ред примјећујем да ми данас расправљамо само о измијењеним финансијским плановима неких регулаторних агенција, а да ће нам, сва је прилика, по устаљеној пракси, они који су дужни да подносе извјештај то учинити негдје у окобру-новембру, када је свака расправа о њима и свако интервенисање на те извјештаје потпуно бесмислено и ван здраве памети. Интересује ме, чисто због дигнитета овог дома, шта је са тим закључком?
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Хвала, господине потпредсједниче.
Господине Спахићу, више у својству предлагача, једно објашњење везано за ову Вашу дилему шта са имовином која буде привремено одузета лицу које је осумњичено да ју је стекло организованим криминалом. Наравно, ту постоји ризик на који сте Ви указали. Држава је та која мора да уђе у тај ризик, јер је она, оличена у органу који је законом прописан и надлежан за управљање том имовином, дужна да води рачуна и да се стара о њеном очувању или ако је имовина таквог облика, и о њеном унапређењу и да кроз то очување и унапређење, кроз њено функционисање у општој друштвеној користи омогући ону варијанту на коју Ви упућујете, а то је да ако се у судском поступку докаже да лице које је окривљено није ту имовину стекло организованим криминалом или на начин који је изван уобичајених и законом регулисаних норми буде обештећен. То је онај ризик у који улази сваки пут држава и њени органи принуде када некога кривично гоне.
Знате ли колико је надокнада исплаћено у овим обичним кривичним поступцима лицима која су неправедно оптужена, па неправедно лежала у затвору, па неправедено била изложена шиканирању кроз јавне медије итд.? То је једноставно ризик онога посла у који улази држава настојећи да се најефикасније и најенергичније обрачуна са ониме што је, слажемо се и Ви и ја, рак рана сваке организоване државе, а, нажалост, у Црној Гори је та рак рана у мјери да је попримила забрињавајуће размјере. То рјешење је садржано у Предлогу закона који је поднијела Нова српска демократија, ослањајући се на оно што је већ претходним законом и прописано на начин да се то, заиста, ставља на располагање и одговорност јединоме коме може да се стави на одговорност то је држави, наравно оличеној у органу који у њено име располаже и газдује том имовином.
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједниче, колеге посланици, поштовани грађани, Овај човјек овдје је господин Алфонс или, по миљу и у историји познат, као Ал Капоне, човјек чија је животна и радна, да не кажем криминална, биографија скоро вијек касније била и остала синоним за нешто што се тада у еуфемизму звало породица ганг, касније мафија, а што се данас обједињено зове организовани криминал. Цовјек за кога се поуздано, или што би се данас правнички рекло, основано сумњало да је или сам извршио или наредио преко 100 убистава, човјек који је организовао широм Америке хуманитарне акције, спасавао сирочад и бескућнике, и човјек кога је, на крају, зато што је био недодирљив чак и за недодирљиве, Елиот Нес, ФБИ-а, спријечио на начин што га је оптужио за утају пореза, осудио на 11 година затвора након чега је завршена његова животна и радна биографија.
Зашто ово почињем? Ову моју причу почињем управо тиме. Ако је неком у садашњој ситуацији у Црној Гори препознао неку сличност са овим, сам је крив, али моја је намјера била да укажем на чињеницу да је већ тада примијећено, већ тада констатовао, оно што су касније социолози и психолози потврдили, а то је да је затворска казна нешто што је срачунати ризик професије оних који су се упустили у организовани криминал. Казна која нема онај повратни утицај, друштвени, који се претпоставља и који је, да кажем, основни смисао кажњавања, а то је да предуприједи тзв. повраћај у кривично дјело. Шта стоји иза тога? Управо стоји сазнање да га након и колико год временски дуге казне, која се иначе не изриче увијек максимално, а затим кроз разна скраћења дебело окруни чека незаслужено стечено богатство које ће потом на миру моћи да ужива и да оставља својим насљедницима. Зато је тада ФБИ-а, а данас је то једна од основних препорука готово у свим конвенцијама које се баве борбом против организованог криминала ударио тамо гдје су криминалци најосјетљивији - на њихову имовину.
Дакле, данас је организовани криминал много другачији од онога времена које карактерише Ал Капоне. Данас је то једна високо софиистицирана професија којом се најмање баве они који држе машинке у рукама и они су само извршиоци оних најгнуснијих, најпрљавијих радњи, а они који су врх организованог криминала су људи стручни и веома упућени у све иновације и технолошке, и финансијске и сваке друге које доноси савремени живот и савремено пословање. Међутим, то је била и основна интенција овог нашег предлога закона и данашњи криминалци, као што је и Ал Капоне, су били, и даље су осјетљиви, и једино осјетљиви на оно што се зове њихова имовина. Овај закон, да се разумијемо, и тиме желим да одагнам једну од, да кажем, посљедњих примједби која се упућује нама као предлагачима, није усмјерен и упућен против богатих. Напротив. Они који су своје богатство стекли на законит, легалан начин сасвим је нормално да ће бити увијек у томе подржавани и од Нове српске демократије. Овај закон је усмјерен, господо, и зато смо га и предложили, против највише стотињак људи. Нећу се користити термином који је овдје малоприје поменуо колега Страхиња Булајић а који, и те како, приличи и уз њихов лик и уз њихово дјело, стотињак људи иза којих стоје милијарде и милијарде средстава које су одузете овој држави и овоме народу. Против њих и против њихове имовине, господине министре, је овај закон усмјерен и не видим, уколико и даље тврдите да постоји политичка воља ...
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине Коњевићу, Ви сте и сами, чињеницом да сте уложили амандман, констатовали да рјешења понуђена у измјенама и допунама КЗ-а нијесу довољна. Ми смо, свјесни тога, и прије него што је овај закон ушао у процедуру понудили ово рјешење. Никада нијесмо и нећемо рећи да је савршено, да је Свето писмо, али је добра основа да се крене у један сасвим другачији облик борбе против организованог криминала. Нама се ово чини сасвим довољно добрим јер ево узећемо, Ви сте рекли да смо се ослонили на искуство Србије, и захваљујући управо рјешењима понуђеним у Закону који они имају, они су само до овог тренутка одузели имовину вриједну више од стотине и стотине милиона евра и ставили је у друштвену функцију. Не видим разлог да тим путем не крене и Црна Гора. Али, такође смо спремни за сваку вашу примједбу, за сваку вашу сугестију која ће овај закон учинити бољим, а он је и овакав какав је бољи од онога што је понудио господин министар кроз измјене и допуне Кривичног законика, спремни смо да радимо на томе и да га учинимо примјереним и потребама и времену.
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине предсједниче, колеге посланици, господине министре,
Ја ћу, управо из чињенице да нијесам љекар, о овом закону говорити са позиције потенцијалног корисника, грађанина и некога ко је из тог угла заинтересован за његово побољшање, ако се о томе може говорити.
Господине министре, Ви знате да ја спадам у оне који, иако сам опозициони посланик, никад није пропустио прилику да похвали и истакне ажурност и Вашег министарства и Ваше лично, по многим питањима, па, између осталог, и о законодавној активности и из тог угла могао бих и данас да Вам одам то признање. Заиста сте вриједни и Ваши сарадници предано раде на овој, да кажем, новоевропској законодавној структури која треба да завлада у Црној Гори, али, знате како, то ме понекад подсјети на слику човјека који је загледан у звијезде, а обје су му ноге до кољена у блату. Имам утисак да је ово још један у низу закона који ми личи на изградњу куће, при чему се почело од крова. Немојте да ми замјерите, али у недостатку темељних закона, закона који чак и постоје али нијесу иновирани, нијесу прилагођени новој пракси, новим захтјевима и науке, и медицине, и европског законодавства доносити законе ове врсте и ове тематике и проблематике чини ми се мало претенциозним. Не би ме изненадило да у неком будућем времену, и то не тако много будућем, од неког министарства добијемо и закон по којим би се уређивало путовање у свемир, а ево ту до Пљеваља је три дана јахања. Зато сам хтио с Вама да размијеним мишљење, мада сам био у прилици да на више сједница одбора то размијеним са Вашим помоћником, помоћницом, извињавам се због родне несензивности, којем такође морам да одам признање која је здушно бранила овај предлог, па чак и у оним зонама и у оним рјешењима за које није било логичког оправдања. Али, то је њена обавеза и њена улога и ја то поздрављам.
Да размијеним са Вама мишљење везано за образложење које сте навели у разлозима за доношење овог закона, а који се односе на потребу да он буде у функцији реформа здравства које су у току. Знате ли на шта ме подсјећа та реформа?
Опростите на сликовитости - она у овом формално-правном смислу трчи брзином Хусеина Болта, ако знате ко је он, а знате сигурно, док могућност пацијената да та права остваре отприлике иду брзином пужа. Љекар сте, министар сте и ја сам више него сигуран да сте дневно изложени бар десетинама и десетинама позива да интервенишете да неко оствари најелементарнију потребу да буде третиран медицински, па колико сте оптерећени позивима, додуше, они су из зоне вашег окружења да се та медицинска помоћ обезбиједи на неком другом мјесту. А били сте у прилици и свакодневно сте у прилици да макар прођете кроз наш Клинички центар и наше болничке центре па да видите оне гомиле и гомиле, извињавам се ово је мало погрдан можда термин, пацијената који данима и сатима чекају да буду примљени, или мјесецима чекају на најбезазленији специјалистички преглед неопходан за елементарну здравствену заштиту. Јуче или прекјуче, не зна се тачно, био је свјетски дан здравља и Ви сте рекли да је свако обавезан барем једном годишње или једном полугодишње да се детаљно прегледа. Знате ли колико је то оствариво у Црној Гори, господине министре? То је једнако оствариво колико да небо падне на главу, што су некад говорили стари Гали, или да се, ево, не замјерите ми, колега Драган Ђуровићједном јави ...
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Хвала, господине потпредсједниче. Колеге посланици, господине министре,
Суочен са два ограничавајућа фактора, од којих је један моје недовољно шире познавање ове проблематике, а други недостатак времена и његово ограничење, нећу се ширити даље на ова питања која су данас овдје била актуелна, већ ћу се држати искључиво законског текста који сте предложили. Прочитао сам га пажљиво, нарочито онај дио који се односи на дефинисање права и обавеза и конституисање Регулаторне агенције за енергетику, тражећи у тим нормама законску заснованост рјешења, по којем Регулаторна агенција за енергетику одобрава Електропривреди могућност да онај губитак енергије који се дешава на преносној дистрибутивној мрежи, а који није мали, књижи крајњем потрошачу. Знате, принцип социјализације губитака био је јако изражен и присутан у вријеме социјалистичке самоуправне економије, а имао је своју оправданост и своју заснованост на чињеници да је тада владала друштвена својина. И ред је било за очекивати да оно што је заједничко, заједнички сносимо судбину његовог добитка и његовог губитка. Међутим, господине министре, Електропривреда Црне Горе одавно више није друштвена, а, колико сам схватио из свих ових досадашњих дискусија, све је мање или са принципа права управљања није више ни државна. Па се сад питам, на основу којег то уставног рјешења, на основу којег то уставног утемељења, крајњи потрошач треба и мора да плати нешто што није потрошио? То ми личи на трговца брашном, а Електропривреда је одавно и све више постаје само трговац, који је, а од 2015. године, ево ме исправља колега Булајић, то дефитивно и постаје, током транспорта имао пех да му се негдје пробуши онај џак па му дио тог брашна исцури, па он сјутрадан каже купцу хљеба - извините, ја сам негдје просуо нешто брашна, од данас је хљеб скупљи.
Ја, господине министре, знам Ваш одговор - неко то мора да плати. Али, пазите, у нашим приликама тај принцип - неко мора да плати, је, изгледа, рјешење -нека виси Педро. А Педро у Црној Гори толико виси, толико му је омча о врату стиснута да више не може да дише. И знате ли шта се дешава, господине министре? Ти губици на дистрибутивној мрежи, ево, немојте ме држати за ријеч, али чини ми се да је податак од прије двије године, су износили преко 700.000.000 киловат сати. То је годишња производња ове четири електране на Морачи око којих ево оволико времена разбијамо главу. И знате шта је тада урадио менаџмент Електропривреде Црне Горе? Како се тада понашао, господине министре? Исто онако како се понаша и менаџмент оних великих америчких банака које су изазвале ову незапамћену финансијску кризу, па пошто је западна капиталистичка привреда први пут у историји одустала од свога принципа да се не мијеша у њихово пословање, упумпала у тај систем хиљаде и хиљаде милијарди долара и евра, а они одмах након тога подијелили велике бонусе за успјешно пословање. Е, тако су и менаџери Електропривреде, управо зато што сте им омогућили овим рјешењем да их баш брига за смањење губитака, чињеницу да су, рецимо, стопу губитка енергије на преносној дистрибутивној мрежи са 20 смањили на 17%, частили себе, ако се не варам, са 30.000 евра по глави борда директора и чланова Управног одбора. Господине министре, пошто Електропривреда није наша, пошто више није у функцији обезбјеђења социјалног мира и социјалног статуса грађана Црне Горе, одакле вам право да Регулаторној агенцији за енергетику дајете могућност да оно што је недомаћинско пословање, оно што је недостатак улагања у инфраструктуру, пребацујете на терет крајњег корисника и грађане Црне Горе оптерећујете за све и свашта, укључујући и оне бенефите, за оне високе плате и у борду директора и у Регулаторној агенцији? По систему, као што рекох, нека виси Педро - за све висе грађани Црне Горе. Хвала.
....
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине министре, пристојност ми налаже да Вам захвалим на овој лекцији која ми апсолутно није била потребна, јер ја ту математику сваког мјесеца, као и сви грађани Црне Горе, добијам на оном рачуну. Ја Вас нијесам питао да ли ти трошкови ове расуте енергије улазе у  коначан  збир онога што плаћа крајњи потрошач, већ сам само питао и опет питам - Који је уставни основ да теретите некога за нешто што није потрошио? А кад смо код тога, шта је признати трошак у Европи, знате колика је разлика између онога што је у Црној Гори и онога што је у Европи? Више од 10%. И, господине министре, ако је чињеница, а јесте, да се годинама није улагало у преносну мрежу, у дистрибуцију, зашто 90.000.000 добијеног аранжмана са А2 још увијек чуче на рачунима Прве банке Црне Горе? Што то већ нијесте уложили у обнављање дистрибутивне и преносне мреже по Црној Гори? Докле ће грађани Црне Горе, као крајњи потрошачи, да плаћају оне дубиозе које ви из године у годину понављате, а благонаклоно гледате на начин на који пословодство Електропривреде руководи тим сектором? Електропривреда више не припада грађанима и мени као грађанину је потпуно свеједно, не интересују ме њихови губици. Мене интересује да платим оно што сам потрошио. А Ви, господине министре, знате, а знају то и грађани Црне Горе, свакога мјесеца број оних ставки на рачуну па сад морате онај рачун да оволико продужите јер више не могу да стану, повећавате из мјесеца у мјесец. Па, немојте, кумим вас богом.
....
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједниче, захваљујем и обећавам да ћу убацити у четврту и најбрже што могу искористити ово вријеме које ми предстоји да нешто са господином министром додатно расправимо, а везано за дискусију коју сам имао поводом претходног закона.
Господине министре, апсолутно се слажем са чињеницом да је небитно да ли је овај закон закаснио или није. Кад год да је дошао, на вријеме је, јер је боље стање кад постоји, него кад га нема и склон сам чак и да кажем да није ни лош. Међутим, има једна ствар која мене страшно буни, а пошао сам од саме дефиниције појма енергетске ефикасности, гдје кажете да је она однос између утрошка енергије и оствареног учинка услугама, добрима и енергији итд. Али, мислим да овој дефиницији претходи један веома битан дио, по коме би енергетска ефикасност такође морала да обухвати однос између количине произведене енергије и оне количине која је била на располагању крајњем потрошачу, ако се ради о великом, малом, средњем итд. Јер, поред свих ових мјера које сте овдје предложили, господине министре, а које су у функцији побољшања енергетске ефикасности, њихов учинак наспрам оне ситуације кад вам се 20% произведене енергије просто распе по систему или једноставно испари је готово занемарљив. Ја сам покушао да у овом одјељку прелазне и казнене одредбе пронађем рјешење, обавезу произвођача електричне енергије, прије свега, а и било којег другог, и за овај облик енергетске ефикасности, па сам пробао да то, пажљиво читајући, нађем у члану 51 у подтачки 2 првог става, гдје каже да ће се казнити педесетоструким или тристаструким износом минималне зараде, што је стварно нонсенс, ако произвођач не планира и не спроводи мјере енергетске ефикасности предвиђене чланом 20.
Трагајући за тиме шта је прописано у члану 20, заиста нигдје нијесам могао да нађем обавезу произвођача, енергента, у овом случају Електропривреду Црне Горе, да направи много повољнији однос између количине произведене и испоручене енергије.
И сад се враћамо на ону причу коју сам са Вама размијенио поводом претходног закона. Ако нема обавезе, осим, онако да кажем, на нивоу добре воље, ако нема санкције, ако је произвођач и дистрибутер те енергије свјестан чињенице да ће, без обзира на сав расход и на сав губитак енергије, бити компензован кроз цијену, која је онда његова мотивација, господине министре, да се понаша у складу са Законом о енергетској ефикасности. Ово, без тога, заиста, није до краја, није цјеловито и није конзистентно рјешење иако онај дио који је овдје предложен, а односи се на повећање енергетске ефикасности код оних крајњих потрошача, ја здушно подржавам. Хвала.
Ево, господине потпредсједниче, трудио сам се.
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Поштовани грађани, У складу са овим водвиљом и овом комедијом у коју сте претворили ову озбиљну расправу, а за разлику од мојих колега, изнијећу потпуно супротан став када је у питању повјерење овој Влади и питање њеног одласка са политичке сцене. Мислим да ова власт, оличена у овој Влади, не само што не треба да оде, већ би је онда када потроши све наше ресурсе, потроши и оне своје биолошке, требало балсамовати и мумифицирати тако да наџиви и египатске пирамиде, макар на један дан. Да док је свијета и вијека буде слика и прилика и свијетли примјер како се успјешно влада, како се брине о свеколиком добру народа. Када је могао фараон Рамзес ИИ, а што не би могао и потпредсједник Маровић. Да поткријепим ове ставове.
Ова власт и ова Влада су мимо сваке мјере задужиле Црну Гору сваким добром, а богами и бројним кредитима које ће, ако бог да, враћати не ми него наши унуци и праунуци. Рећи ћете - дужни су и други, чак је и Грчка дужна. Али оно што ову Владу чини на том пољу успјешнијом мимо свих других, јесте да нико, па ни она у цјелини, не зна у шта су отишла толика средства, шта је то изграђено а на основу чега ћемо моћи да та средства и кредите враћамо. На то питање не би одговорила ни она чувена Розалија, звана Роска, из серијала о Шојићу. Ова власт је, коначно и дефинитивно, запослила цијелу радно способну и неспособну Црну Гору, на начин што, на једној страни, највећи број њених грађана свакодневно ради на голом преживљавању и сувој кори хљеба, док на другој једна шачица, једва двадесетак породица, свакодневно мучи муку и главобоља о томе гдје и на шта да потроши тешком муком стечене милионе и милијарде.
Ова власт је, такође, до гроба задужила и пензионере и штедише старе девизне штедње, јер их је обавезала на дуг и предуг живот, како би дочекали да им се врати оно што им је ускраћено. Ова власт и ова Влада су до те мјере унаприједиле људска права и слободе да се данас наши грађани од милине туку и повређују сами, док полиција стоји скрштених руку и чудом се не може начудити томе мазохизму. Ова власт и ова Влада су признале све и свакога, од Косова, тамо на овамо, извинили се на све четири стране за учињено и неучињено, тако да очекујемо сваки час да се извини и грађанима Црне Горе што постоји и што они постоје. Ова власт и ова Влада су дефинитивно очистиле Црну Гору од корупције и криминала, организованог и оног неорганизованог, додуше не по оној народној по којој су “сви проблеми у Спужу”, јер су наши проблеми те врсте углавном на црвеним и ултрацрвеним Интерполовим потјерницама, или им се траг затурио да се не зна ко их крије од “Јелике” па до Америке. А за све вријеме њихова имовина је сигурна и далеко од било којег домашаја власти.
Поштовани грађани, шта ће нама боља власт и боља Влада од ове? То што немате посао, што немате плату, или вам је толика да не вриједи ни џепарца, што немате хљеба, нека вас не сјекира, јер свега тога има у владиним плановима и на подацима Монстата, а народ каже: “Кад има на Кому као да има у дому.”
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједниче, колеге посланици, прије свега захваљујем на овом рационалном рјешењу, а истовремено се извињавам колегиници Драгичевић.
Држећи се једне, готово бих рекао латинског квалитета, сентенце коју сам јуче чуо у овом Парламенту, а која гласи - кад бисмо знали оно што не знамо, мање бисмо гријешили, опредијелио сам се да ових пет минута искористим да питам предлагача, господина Станковића, око неких дилема које имам везано за Закон о хидрометеоролошким пословима како не бих гријешио, јер сам био у дилеми да ли да интервенишем амандмански. С друге стране, знајући која је судбина амандмана који долазе из редова опозиције, право да вам кажем да ме је мрзјело да трошим вријеме и папир.
Господине Станковићу, примијетио сам и примијетили смо у Новој српској демократији извјесну некоресподенцију између појединих чланова овог закона. Тако сте, рецимо, у члану 6 предвидјели да основне послове из ове области обавља као кровна институција Хидрометеоролошки завод Црне Горе, што са становишта потреба и садашњег стања ове области у Црној Гори и није нецјелисходно. Давање одређеног ексклузивитета, да не кажем одређеног монопола на ову дјелатност, није добро за њен даљи развој. Колега Булајић је говорио о посебним специфичностима, о потребама посебне дивергенције ове области и ове науке у разним правцима, тако да ће се прије или касније, а ја се бојим да ће прије бити ово прије, појавити неусаглашеност између кадровских и просторних квалитета опреме којом располаже Хидрометеоролошки завод с једне, и потреба науке, привреде и цијеле Црне Горе, с друге стране. Али, отом - потом.
Оно што мене буни јесте рјешење дато у члану 14 овога закона, гдје сте ви омогућили да поједине послове из ових области за поједине наручиоце обављају организације и научне институције из земље и иностранства. Интересује ме који је од ова два члана старији? Да ли је онај шест, гдје каже да је то искључиво обавља Хидрометеоролошки завод Црне Горе или овај 14 који дозвољава могућност да се одређени послови из те области обављају од стране за то верификованих научних институција из земље и иностранства? С тим у вези је онда дискутабилан и члан 24 који предвиђа обавезу Хидрометеоролошког завода да сачињава базу података о мјерењима и о посматрањима, анализама које обавља, а нијесте ту исту обавезу предвидјели за оне организације, оне институте и оне институције које ће, сходно члану 14, обављати за потребе одређених наручилаца та истраживања и мјерења.
На крају, члан 28 у којем су третиране казнене одредбе које су предвиђене искључиво за ове организације ове институције, али нема казнених одредби и нема запријећене казне за неизвршавање обавеза, када је ријеч о Хидрометеоролошком заводу Црне Горе. Сматрате ли га априори безгрешним и лишеним сваке могуће грешке или сте предвидјели и превидјели ту чињеницу да и они и те како могу да се огријеше о одредбе овог закона и да, сходно томе, одговорно лице из Хидромеотеролошког завода или његове службе треба да сноси одређене консеквенце исто и у истој мјери као што то треба, мора и цјелисходно је да сноси и одговорно лице ових институција, чију сте могућност постојања и дјеловања у Црној Гори предвидјели чланом 14. То ми некако дјелује скарабуџено, с брда, с дола, неконзистентно, доведено до краја. Бојим се да би могло, ако би се досљедно тумачиле ове одредбе, да доведе до одређених забуна. Захваљујем.
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједниче, господине представниче Министарства,
Искористићу посланичко право да вам поставим питање како бих разјаснио дилему коју имам, и са собом, и са осталима. Ријечје о члану 25 измјена Закона о заштити имовине и лица, гдје су прописани услови за издавање дозвола за вршење ... (Прекид)
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Вама се извињавам што користим ово вријеме да не прилажем ове дискусије, а господину Беговићу што сам пречуо чињеницу да је ова расправа раздвојена, па ћу сада да искористим пословничку могућност овог коментара да ми одговорите на ову дилему везану за члан 25 који се односи на услове за издавање дозвола за обављање заштите лица и имовине гдје је предвиђено да се дозвола за вршење послова физичке заштите може издати лицу поред услова итд. које има положен стручан испит за вршење послова физичке заштите.
Интересује ме што подразумијева стручан испит? Ко обавља стручан испит? Ко издаје увјерење да је то лице положило тај стручни испит, назовите га како год хоћете, а касније ћу се јавити за расправу, наравно, поводом овог закона. Хвала.
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједниче, колеге посланици,
Госпођо Вукославчевић, прво се извињавам, опет сам омашио адресу, али што је рекао Свето Маровић када би знали што не знамо не бисмо гријешили. Извињавам се због грешке.
Зашто постављам ово питање? Прије свега, да Вам кажем да сам задовољан одговором. Сада ми је ово сазнање омогућило да не направим грешку коју сам могао не знајући на који начин је регулисано стицање одређеног сертификата и да је неко стручно оспособљен да се бави пословима физичке и техничке заштите. У својој дискусији желим да се осврнем на један потпуно другачији свијет који у овој области влада, а који не само да није регулисан овим законом, већ апсолутно нема никаквих додирних тачака са њим. То је свијет заштите тзв. објеката масовне забаве гдје се сврставају кафићи, локали, ресторани, сплавови, брод ресторани, дискотеке и хале изнамљене за одржавање концерата. Лица која се ангажују за њихово обезбјеђење најчешће, не да нијесу упослена у овим организацијама које су регистроване за обављање послова физичке и техничке заштите објеката и лица, већ апсолутно немају никаквих додирних тачака са том материјом. Њихово регрутовање се обично врши и по критеријумима који нијесу садржани у овом закону, а углавном су из простора познаника, пријатеља, чланова породице, а од стручних квалификација, госпођо Вукославчевић највише имају и најчешће једну горостасну фигуру и црни појас или неки од тих појасева из разноразних борилачких вјештина што само по себи можда и није тако страшно, јер они који су достигли тај степен познавања борилачких вјештина обично су на неки начин стекли и оно што иде као васпитање и спортски дух уз све то. Нажалост, у задње вријеме све су више на цијени припадници и присталице тзв. ултима фајта. Ако не знате и они који не знају то је она обична туча ногама и рукама мимо свих правила која се одвија у затвореним кавезима гдје су једино правило по сваку цијену поразити противника. Такви појединци из тих кругова су данас најчешће ангажовани за физичку заштиту ових објеката и на највећој су цијени. Ево навешћу вам примјер. Не знам да ли сте били у прилици да то недавно прочитате у новинама. Обезбјеђење једне такве дискотеке у Новом Саду је нанијело тешке физичке повреде чак и кошаркашу Партизана Немањи Милошевићу. Има тога и у Подгорици и у градовима Црне Горе, госпођо Вукославчевић свакодневно и сваконоћно. Не пише се о томе и то остаје у кругу оних који су повријеђени зато што није ријеч о познатим личностима и познатим особама. Међутим, није ово најгора посљедица. Знате, физичке повреде уколико нијесу оног трајног карактера буду и прођу, залијече се те батине и те маснице. Међутим, има једна гора варијанта од свега овога што су та лица која се ангажују за овакво физичко обезбјеђење најчешће истурена рука наркодилера, лица која обезбјеђују пословни простор наркодилерима и у функцији су тзв. раног јављања полицијских и акција органа јавног реда. Они стварају могућност да ти наркодилери оперишу у зони тог објекта несметано, да врбују потенцијалне кориснике психосоматских средстава и да оне који су већ загрезли у тај порок свакодневно и сваконоћно несметано снабдијевају тим наркотицима. Не знам да ли сте пратили јучерашњу расправу овдје. Веома упечатљиво је говорио колега Алексић везано за ситуацију око наших основних и средњих школа…(Прекид) Најтежа посљедица оваквог односа према овој врсти обезбјеђења, госпођо Вукославчевић, јесте то што су ти људи регрутовани на начин да буду истурена рука и не само наркобосова, већ и осталих припадника организованог криминала. Знате шта се дешава? Ако неко из тог миљеа баци, што се каже, око на неки одређени објекат те врсте и жели да га по сваку цијену преузме од његовог легалног власника, онда у договору са овим лицима која врше, наводно, његово обезбјеђење сваке вечери омогућавају одређеним лицима прављење нереда, растјеривањем гостију, растјеривање учесника у културно-забавним програмима итд. све док тај објекат не дође пред финансијску пропаст и пред затварање. Онда га они преузимају без икаквих проблема, чак и његов власник, ималац једва чека да се таквог објекта отараси и онај који је то организовао тиме завршава свој посао. Ја мислим да основни недостатак овог законског пројекта јесте управо што није дефинисао ту врсту заштите кроз казнене мјере, нити кроз начин организовања, нити кроз обавезу органа који провјеравају. Не заборавите пред те локале сваке вечери долазе патроле специјалне полиције и њима је потпуно свеједно да ли је лице које врши физичку заштиту тога објекта и тог локала ангажовано у складу са овим законом. Они имају неки други предмет интересовања, али ситуација, што се каже на терену намеће да се тој области, да се том начину заштите објеката посвети посебна пажња и да се то, ако већ не може да се искоријени, а оно макар регулише законом и да се и та лица и ти власници и читав тај сегмент на неки начин сведе у законске оквире и омогући неку врсту друштвене контроле и над тиме. Овако какво је тренутно стање у Црној Гори и не само у Црној Гори, ја ово не истичем као неку врсту прекора, то је једноставно стање које влада у окружењ. То госпођо Вукославчевић не ваља. Није на нивоу интенције коју сте хтјели да постигнете овим законом. Захваљујем.
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједниче, господине министре,
У своје и у име Нове српске демократије морам да поздравим вашу спремност на компромис, вашу спремност на сагледавање објективне ситуације, кроз чињеницу да сте претходни Нацрт закона повукли и да сте кроз консензус два заинтересована синдиката, а и кроз поштовање онога што је европска и свјетска пракса кад је синдикално организовање у питању, дошли до једног рјешења које само по себи је веома прихватљиво.
Друга је прича, и није само прича овог закона и није само прича о синдикалном организовању, колико наши законски прописи и наша законодавна пракса коренсподира са јавношћу, али то није у овом моменту нити у домену вашег и нашег интересовања нити у домену дејства овог Закона у овом тренутку и на овом мјесту. Да поновим, Нова српска демократија подржава ово законско рјешење из два разлога. Први је основ што је резултат вашег напора да сагледате објективну ситуацију, а и компромиса који је постигнут између два постојећа синдикална удружења. Други, и много важнији, по мени, јер да тај компромис иде на штету овог другог разлога не бих гласао за њега, јесте што омогућава оно што је најважније у овој области, а то је такозвани синдикални плурализам. Шта смо имали до сад? Чињеница је да извјесни монопол у тој области уживао такозвани државни синдикат као реликт једне прошлости политичке, економске и сваке друге, синдикат, који се понашао попут ДПС-а, прогласивши себе апсолутним наследником и апсолутним власником свега онога што је располагао Савез синдиката у оном претходном комунистичком добу, пренебрегавајући чињеницу да све то што је имао није само резултат синдикалне чланарине, као што ни оне просторије и она зграда бивших друштвених организација није грађена само из партијских чланарина, већ је то резултат напора цјелокупног друштва. Не само што се понашао на тај начин да је без икакве контроле и без икакве конкуренције располагао и огромном имовином, укључујући имовину такозваном Дому Синдиката у Београду који је некадашњи предсједник Синдиката продао у своје и за своје име и чињеницу, неприхватљиву у једном друштву социјалних разлика какво је друштво Црне Горе, да предсједник Синдиката буде један од три најбогатија грађанина овога града. Коначно смо добили могућност, ако ништа друго, макар могућност, да и нека друга синдикална мисао и нека друга синдикална акција добије право грађанства и да добије пуноправни статус у одлучивању о ономе што је најважније, а то је о условима живота и рада радничке класе, ако се о нечем таквом у овом привредном и економском тренутку у Црној Гори може говорити. Велика је заблуда, на нивоу виртуелне стварности прича да Црна Гора економски излази из глобалне кризе. Не, драги моји грађани, ми тек има да осјетимо њене ефекте и бићемо посљедњи или на репу оних који ће да изађу из економске кризе. Улога синдиката, једног новог, савременог синдиката који неће само бринути је ли зимница припремљена, да се упуте они повлашћени чланови на неко синдикално љетовање и зимовање и неће бринути о томе и бити продужена рука власти да контролише раднике, је да стварно, на принципима модерног синдикализма, брине да се ускладе права и обавезе радника са реалним могућностима и црногорске привреде и друштва уопште. Да се не би десило да се синдикат, као што се понашао до сад, понаша на нивоу руководства Удружења пензинера које се, мимо свих регула и мимо свих норми, договорило и нагодило са Фондом ПИО и на тај начин ускратило пензионере за велика и значајна средства, иако се колега Жугић мршти. Ја њега потпуно разумијем, али не разумијем пензионере. Значи, ако ништа друго радницима се пружила прилика да добро претресу своје синдикалне редове, да се не деси да се васцијела Црна Гора више забрине и више слуди око питања смјене једног синдикалног руководиоца него око питања да 70 рудара изађе из јаме. (Прекид).
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Колега Жугићу, ја добро знам шта пише у Интерпелацији.
Нијесам од оних који ће спорити та предвиђања која су тамо изнесена. Поуздано знамо да је једно шта пише на папиру, једно је шта пише у извјештајима Владе, а знам шта је реалност. Кад будемо изашли из те такозване кризе по оним мјерилима који значе ГДП-и итд. Итд,највећи број грађана Црне Горе, кроз чињеницу да су без посла, да годинама нијесу примили и неће примити плату, да се из дана у дан затварају фабрике и погони, да су чак и оне фабрике и они погони који су били носиоци привредног развоја Црне Горе угашени или с


Датум: 28.10.2010
Close
Close