Пета сједница првог редовног засиједања - 07.04.2010

СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Овај пут није само у име Клуба, него у име још групе посланика која је предложила овај други закон о којем причамо. Наиме, Предлог закона је настао послије дугог периода преговора између Министарства, једног броја невладиних организација и групе посланика, практично је овај други предлог који је група посланика предложила воља права и прави начин како је исказана воља невладиних организација читавог цивилног сектора и волонтера у Црној Гори, а не овај предлог закона који предлаже Влада.
Ја тражим у име 59 невладиних организација које су послале свој допис предсједнику Скупштине Црне Горе, и у име посланика који су предложили овај други предлог закона, да Министарство повуче овај закон, док се не нађе заједнички језик и не усклади са другим Предлогом закона, или једноставно да се повуче из процедуре, јер је мишљење свих у Црној Гори који се баве овом проблематиком да је боље да се не донесе овакав закон. Значи, боље је да немамо никакав закон, него овај, јер је апсолутно рестриктиван и ово ћу само да кажем, пошто сам члан Одбора за Европске интеграције, да него је добио условну подршку, само да се ето појави на пленуму и да онда овдје расправљамо на ту тем, јер није усклађен са европским законодавством.
Ово није закон који афирмише волонтеризам. Ово је закон апсолутно рестриктиван и посматра се само кроз призму рада а никако значају волонтеризма и за развој друштва. Ево ја ћу, ако ми дате само минут, да прочитам. Добио је и господин Нумановић. 59 организација, све организације у Црној Гори, невладине које се баве волонтеризмом, које су до сад у Црној Гори под знацима навода, "изигравале волонтерски сервис", јер га није било су: Центар за грађанско образовање, ЗИД, Центар за права дјетета, Сигурна женска кућа, Телефон за жене и дјецу жртве насиља, Центар за развој невладиних организација. Да не набрајам, 59 организација је послало предлог и мислим да је ред да уважимо њихов захтјев, и да се макар одложи доношење овог важног закона до момента док се не нађе неки усаглашенији закон, док не нађемо некакав заједнички језик.
Понављам, претпостављам да с обзиром на тематику, пуно посланика није упознато у потпуности о чему се овдје ради. Али, апсолутно се крше све норме везане за волонтеризам. Избацује се овим законом корпоративни волонтеризам. Забрањује се...
...
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Овдје се ради о врло комплексном проблему. Прво бих желио да захвалим господину Вулетићу који је у свом излагању скренуо пажњу на неколико битних ствари. Међутим, он је рекао да су у процедури била два закона, али да је ово Закон о волонтерском раду.
Нажалост, замка је у томе што уколико се усвоји овај закон, Закон о волонтеризму ће се сматрати законом сличне садржине и неће се вјероватно ни разматрати и рећи ћемо на истом овом пленуму, па усвојили смо један такав сличан закон скоро, и не могу два закона слична да утврђују, да уређују исте ствари. Због тога, морамо данас да причамо. Нажалост, и о овом и о оном другом закону и о томе какво је ово решење, какво је оно решење, јер смо доведени у такву ситуацију. Овај закон, и то сте у праву господине Вулетићу, третира волонтеризам искључиво кроз рад. Волонтеризам је нешто друго. Волонтеризам је између осталог и рад, али он служи и за васпитавање младих и за унапређење укупно друштвених односа и односа између грађана и државе. Значи, он поспјешује у главама људи и неке нове иницијативе рађа, и због тога је он друштвено користан. Није то само рад у питању. Ако га гледамо искључиво кроз призму радних односа, онда сте Ви у свему у праву. То је требало да се уреди онда Законом о раду, а ово је посебна норма и она мора да буде усклађена са европским нормама.
Господин Нумановић је и навео пет - шест докумената с којима је наводно усклађен. Међутим, ваш закон господине Нумановићу није усклађен с тим прописима које сте Ви помињали. Ви сте их само декларативно навели. Међутим, они се не слажу, ја ћу то у расправи касније да докажем и то без икаквих проблема. Вјерујте, мислим због тога и није прошао Одбор за европске интеграције, на начин на који то пролазе други закони, него је добио условну пролазност, искључиво из разлога, пошто је Владин предлог па да се Влада не увриједи. Ја сам рекао на почетку данашње расправе да је право решење да се овај закон повуче, ако тако не буде, ми морамо да реагујемо са 40-50 амандмана и нијесам сигуран да ћемо моћи да поправимо ствари. Посебно када је у питању ово око младих. Тачно је да млађи од 15 година не могу да раде, али због њиховог образовања и њиховог будућег дјеловања у друштву, као рецимо горанске секције које су већ уобичајне и свакодневне дјелатности које су већ уобичајне у нашем друштву, биће практично забрањене овим законом.
...
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Видјећете током расправе колико је ово све једна компликована ситуација. Овдј се покушава провући кроз сличан назив потпуно један закон који се бави другом проблематиком који практично спречава бављење волонтеризмом на прави начин, а све из страха од неке злоупотребе. Током процеса приближавања између групе посланика и невладиног сектора с једне стране и Министарства с друге стране више пута нам је речено да је то практично исти предлог закона само су неке разлике ситне у питању. На крају је испало, без икакве жеље да некога увриједим, да је ово потпуно јасно да је иницијатор и писац овог Предлога закона бивши инспектор рада. Значи, наглашавам да не желим никога да увриједим али ту се јасно види неки страх да неко неког не превари. Потпуно није схваћено о чему се ради кад је волонтеризам у питању. Значи, то што нека фирма, власник неке фирме, жели да помогне друштву на начин што ће у радно вријеме његови радници, плаћени од стране фирме да одраде нешто у друштвену корист. Значи да преведем то на свакодневни језик. Значи, ако радници раде на асфалтирању улица њима је потпуно свеједно асфалтирају ли улицу до школе и да ли то части њихов газда, да будем груб, или тај дан раде неки други пројекат за који њихов газда добија новац. Да то избацимо из Закона то је стварно сулудо. Корпоративни волонтеризам је нешто што се чак препоручује у европском законодавству. То је, могу да кажем скоро са сигурношћу, тај највећи проценат користи које има друштво баш од корпоративног волонтеризма. Међутим, ово више говорим као чисто да схвате колеге посланици, да се није овдје размишљало у потпуности о волонтеризму, размишљало се само о томе да ли неко нешто може да злоупотријеби и баш кад смо код злоупотребе овај Предлог закона за разлику од Предлога закона групе посланика дозвољава могућност да корисник волонтерског рада буде физичко лице. Шта то значи, господо, даме и господо у реалном животу? То значи, да неко може кућну помоћницу или неко ко му ради на изградњи куће да прикаже друштву као волонтера, да му не плаћа социјално осигурање, да сваког радника на тој кући приказује као неког ко је дошао на мобу и да избјегне обавезе. То у Предлогу закона групе посланика није могуће, него је баш забрањено, баш из разлога да не би било злоупотребе. Што се тиче разлога зашто овај Закон треба да буде повучен јер једноставно толико је неусклађен са европским законодавством и свим оним што значи волонтеризам да га је скоро немогуће поправити. Ми ћемо, наравно, ако ви не будете оваквог мишљења морати да реагујемо са пуно амандмана, али све да их усвојите неће се постићи сврха. Између осталог он није усклађен чак ни са стратегијом за развој волонтеризма који је усвојен у Црној Гори од стране Владе. Затим, он намеће обавезу склапања уговора о волонтерском раду за све волонтерске активности чак и кад су оне хитне- типа помоћ волонтера на гашењу пожара, рјешавању проблема с поплавама. Мора да се потписује уговор по овоме што је госпођа Стојковић смислила. Они морају ако хоће да гасе пожар прво да потрче до волонтерског сервиса да потпишу уговор па се онда врате да гасе пожар. Мислим има толико ствари које су заиста нелогичне кад је волонтеризам у питању, да је то невјероватно. Затим, уопште није у складу са стратегијом инклузивног образовања у Црној Гори, по којој већ дјеца уче о волонтирању. Значи дјеца у Црној Гори по програму који је усвојен уче о волонтирању. То је баш оно што је група посланика и предвидјела својим чланом закона. У страху да не поновим већ нешто што је рекла госпођа Тушуп, само моменат. Немам потребе да губим вријеме па да кажем везано за дјецу испод 15 година да се не ради наравно о раду. Ради се о учествовању у секцијама, у настави, на њиховој припреми за будућност и за функционисање у друштву, на најбољи могући начин. Затим, овај Закон није у складу ни са стратегијом за сарадњу са невладиним организацијама. Он апсолутно онемогућава рад малих организација цивилног друштва које су базиране на раду волонтера и отежава било какво ангажовање грађана и грађанки. Затим није у складу са стратегијом развоја социјалне заштите старих  лица која предвиђа оснаживање волонтерског  рада у  пружању  услуга социјалне заштите старим лицима и покретање акција у свакој Општини и мјесној заједници на евидентирању и оспособљавању лица за волонтерески рад.
Затим, није у складу са стратегијом за интеграцију особа са инвалидитетом у Црној Гори. Јер скоро да онемогућава персоналну асистенцију, угрожава слободу удруживања и организовања особа са инвалидитетом. Затим, није у складу са националним планом акција за младе јер забрањује волонтерске активности за људе испод 15 година рекао је господин Вулетић.
По универзалној декларацији о волонтеризму сваком човјеку, жени, значи мушкарцу, дјетету мора да се омогући да могу да волонтирају уколико желе. Рекли смо да искључује могућност коорпоративног волонтеризма што је у потпуности у супротности са Лисабонском стратегијом, иако се ви позивате на њу, а кршите је Законом оном дијелу гдје позивате на усклађеност. Лисабонска стратегија говори о кључној улози корпоративног волонтирања, и није у складу са националном стратегијом одрживог развоја. Не препознаје социјалну солидарност и директно спречава европску димензију волонтирања јер изузетно отежава долазак и боравак међународних волонтера. Неке наше колеге, конкретно госпођа Дробњак је помињала примјер да је код ње у канцеларији до скоро радила једна госпођа која је била волонтер и која је, по њеним ријечима, пуно помогла. По одредбама Закона који је Влада тј. Министарство дало на усвајање, она не би могла да оствари право да дође И да помогне јер свако волонтирање преко одређеног рока од три или шест мјесеци подразумијева такву документацију да једноставно свако ко је дошао да ради нешто бесплатно неће имати воље да тражи такву документацију то је сигурно. Значи, толико има неких препрека административних да је ово апсолутно рестриктиван закон по питању развоја волонтеризма. Апсолутно рестриктиван. Сад ћу да вам кажем још неколико разлога звог чега он није усаглашен са европским законодавством. Волонтерски рад, то сте чули више пута овдје, није предвиђено уопште да се вреднује. Постоји један хендбук, приручник, који су донијеле Уједињене нације, којим се вреднује волонтерски рад и то је начин да се докаже колика је предност од волонтерског рада у једном друштву. Овим законским предлогом, наравно, ни то није испоштовано, тако да не можемо ни да вреднујемо волонтерски рад ни да идемо на оне статистичке податке који постоје за све остале земље. У многим земљама, у Европској унији, посебно у САД-у гдје је то страшно развијено значајан, врло значајан дио бруто националног док+хотка је од волонтереског рада. Чак и у неким бившим социјалистичким земљама као што је Пољска изузетно је висок. У Великој Британији, мислим да је око 7% бруто друштвеног производа. Значи, једноставно овај Закон не може да се поправи. Он има толико рупа, да једини спас је да га одбијемо и да се онда амандмански дјелује на други Предлог закона који је у процедури. То би било много реалније. Мислим да овај други Предлог закона има неке мањкавости посебно због тога што противно уредби Владе подразумијева одређено кориштење новчаних средстава из Буџета. То би могло да се неким прелазаним актима суспендује и ја вас позивам да дјелујете амандмански на други предлог закона, а да се овај одбије јер заиста није у складу ни с временом у којем живимо ни са ....
...
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Ево прво да почнемо од броја организација које су се обратиле. Пошто се ради о писму које је Вама намијењено, потписник је један који Вас обавјештава да су све ове организације предсједнику Скупштине послале факс са истим документом у којем захтијевају да се повуче из процедуре овај закон. Значи, можете да провјерите са Секретаријатом, тј. Кабинетом предсједника. Они су сви тражили. Људи који се баве овом проблематиком у Црној Гори и људи који су се једини бавили организацијом волонтера у Црној Гори, једини, господине Нумановићу сматрају да ова законска регулатива коју сте Ви припремили ће само да отежа развој волонтеризма, а не да га поспјешује. Значи, у томе је основни проблем. Што се тиче корпоративног волонтеризма још о томе ће рећи господин Ниманбегу. Али, стварно нијесте у праву. Раднику који ради за неко предузеће потпуно је свеједно гдје ће данас да ради. Он нема право да бира посао. Када плаћа из свог џепа или када даје своју дневницу, са Вама се слажем, али да ли сте чули некада, вратићу се на онај примјер са путем, да је неки радник одбио да асфалтира улицу Брацана Брацановића зато што му се тамо не иде, али би асфалтирао улицу Максима Горкога. За њега је потпуно свеједно да ли је тај посао плаћен или није плаћен, јер је он плаћен. Значи, волонтери и његова фирма, а не он лично. Он када би био лично волонтер не би добијао надокнаду од своје фирме за то. Овдје се ради о корпорацији која је волонтер и она даје допринос друштву тиме што измирује обавезе према свом раднику да ради нешто из домена свог знања и својих вјештина, а у корист читавог друштва. Ја не знам што је ту спорно. Зашто уопште желите да избаците најважнији дио доприноса волонтера друштву из закона? То је стварно невјероватно. Зашто вама смета да неки предузетник помогне свом крају, асфалтира пут до школе, покрије школу кровом, није битно било што да уради из свог сегмента дјеловања. Зашто би то некоме сметало у Црној Гори? Мислим врло је нелогично, морам да признам.
Што се тиче дјеце, још једном. У нашем предлогу закона је речено то што сте Ви малоприје казали. То је допринос дјеце волонтеризму. Нико од њих не тражи да копају, него баш то што сте Ви рекли. Али, тога нема у вашем предлогу закона. Не можемо обичајна права да остављамо вама да ви тумачите што је уобичајено…
...
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Само да чујемо господине Јелићу јесу ли то приватне или друштвене фирме које су тражиле помоћ од Владе по питању плаћања доприноса. Претпостављам да знамо Ви и ја да су друштвене или државне и знамо ко сједи у управним одборима и ко су директори. Према томе, немојте на то да се жалите. Уосталом, зато постоји Инспекција рада која треба да утврди неправилности. Да ли бисте Ви да забраните банке зато што има људи који ће да дођу да опљачкају банку? Једноставно се подразумијева поштовање закона. Уколико неко не поштује закон, постоје органи који се баве том проблематиком и иде се у затвор. То је бар јасно. Али, немојте да неке законске норме не усвајамо из страха да их неко неће поштовати. Постоје санкције за тако нешто.
Затим Ви сте рекли име је периферна ствар. Код образложења зашто се највише бави радом овај закон, каже се па зове се волонтерски рад, Закон о волонтерском раду, а сада кажете име је периферно. Није име периферно баш из тих разлога. Оно што сте Ви цитирали везано за усклађеност овог закона са међународним нормама односи се на мишљење Министарства за европске интеграције. За овај дом је мериторно мишљење Одбора за европске интеграције које се доноси, између осталог, и на основу мишљења Министарства.
Госпођа Ђуровић, министарка која је била потпуно другим поводом на сједници овог одбора тог дана када смо разматрали мишљење Министарства за европске интеграције након тога што сам јој ја предочио мањкавости тог мишљења које је дошло из њеног министарства, рекла је да морамо схватити како је то широка проблематика И да немамо баш таквог административног капацитета, гдје смо ми указали да је врло могуће да се често добија позитивно мишљење о усклађености, а да се у потпуности не проуче сви материјали. Ја бих сад могао да вам кажем, ево пар примјера, у препоруци број 164 о заштити на раду и радној средини споразум о стабилизацији, који каже поновићемо више пута речено, да корпоративно волонтирање игра кључну улогу у развоју. Оно је овдје избачено. Како неко може да се позове на тај документ када је у потпуности у супротности са оним што пише у том документу. Онда везано за право дјеце. Једноставно је речено да може да буде и дијете волонтер. Ви то искључите из закона и кажете да је закон у складу са тим прописом. Изаберите хоћете ли да радите по европским нормама или по балканским. Али, да знамо.
...
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Поштована колегинице.
Рекли сте баш нешто на чему ја инсистирам, а то је да Закон о волонтерском раду посматра ово некако уже да је волонтеризам шири појам. Усвајање овог Закона искључује могућност усвајања Закона о волонтеризму. У томе је проблем. Због тога ми и причамо толико данас на ову тему. Уколико се усвоји овај Закон који врло уско посматра ову тематику врло уско искључиво кроз призму радних односа. Онда могућност да покријемо све сегменте волонтеризма потпуно нестаје, јер таква је пракса у Парламенту. Уколико данас или за неки дан изгласамо овај Закон, овај који смо ми предложили неће ни да дође на дневни ред практично или га макар нећете као већина усвојити или ћете да кажете да исту тематику обрађује као Закон који је недавно усвојен. Ми и због тога кажемо да овај закон који се бави овако уском темом не смије да буде усвојен јер он се не може поправити. А у процедури постоји још један закон који посматра ову проблематику на квалитетан начин али изгледа много шире. Уколико вам се нешто у њему не свиђа дејствујте амандмански и уклоните то. То није проблем, али тамо имамо обухваћену читаву проблематику бављења волонтеризмом, не само радом. Мислим да кроз само ово што сте ви рекли, а ја вам сад то коментаришем, се види колико је проблематичан овај Закон. Ја немам ништа против, наравно, да не постоји други закон у процедури, да о овоме причамо и да га амандмански поправимо. Знате у процедури постоји Закон који је потпуно усклађен са свим међународним стандардима. Слажем се да не постоји законска, европска легислатива нека заједничка, универзална, али је закон који смо ми предложили потпуно у складу са свим до сад написаним документима на ту тему. Овај није, он се наводи или у неким тачкама је сагласан са неким документима, али у другим није. Према томе, то се не може сматрати усаглашеношћу. Значи, основна проблематика свега овога о чему ми данас причамо је то што ће многе ствари везане за волонтеризам, за волонтере, за њихов рад да остану непокривене овим Законом. Једноставно овдје причамо искључиво о Закону о волонтерском раду посматрамо дјецу као раднике а не волонтере и то је ...
...
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Потпуно се слажем са Вама, колега Секулићу да је избор министра пар екселанс политичко питање и да је право ваше коалиције да предложите кога хоћете и Ви ћете га сигурно изабрати. То је неспорно. Али, исто тако дозволите да је и наше право да критикујемо ваш предлог. Ја се нијесам спремао за дискусију, то ће да раде моје колеге из посланичког клуба, али морамо да примијетимо да сте као главну препоруку господину Стијеповићу навели његов добар партијски рад. То га, господине Секулићу кандидује за високо мјесто у хијерархији у вашој странци, а не за министра образовања. Није коректно, у најмању руку, према грађанима Црне Горе да намећете доброг партијског радника и теренског радника за министра. Значи, јесте пар екселанс политичко питање, али ви сте велика партија и ваши коалициони партнери имају добрих кадрова и могли би да нађете боље рјешење. Ово рјешење је лоше, а тако мисле људи из опозиције, а вјерујте ми колико сам чуо од јуче, и многи грађани. Значи, то што је он добар партијски радник, теренски радник у Зети, зашто га не кандидујете за предсједника општине у Зети. То би било сасвим логично, или за неко друго занимање. Али за мјесто министра образовања очигледно није. Ја нећу да улазим у неке сегменте његовог рада у претходном периоду, ја сам из вашег излагања схватио да је основна препорука, а страх ме је да је тако са многим другим министарствима, добар партијски радник, апсолутно дисциплинован и урадиће све што му се каже. То грађанима Црне Горе и просвјетним радницима није никаква гаранција. Хвала вам.
...
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Господине Чантрићу,
Мило ми је што сте рекли оно што сви знамо. Ви бисте некако по једном основу да се удварате гласачима у Петњици, тако што им кажете да бисте им дали општину, а онда им не дате општину да би они гласали за вас на општинским изборима у Беранама. Не може и јаре и паре, морате да се одлучите шта ћете.
Драга господо из Петњице, из Зете, Малесије, из Грбља, и из свих крајева Црне Горе ови људи мисле да могу сами да издржавају своју општину и да ће да им буде од тога боље, ја вам поручујем да вам Нова српска демократија неће бити сметња, а колико видим и нико из опозиције. Хајде да јажемо поштено једном, Демократска партија социјалиста вам не да општину из политичких разлога. Рекао је господин Растодер како је ово пар екселанс животно питање. Ја се потпуно са вама слажем.
Али, разлози зашто господа из Петњице, о њима највише причамо данас, не добијају општину оволико година су искључиво политички, као и Малесија. То су отприлике двије, назовимо проблематичне општине за ДПС, ове друге двије би могле да добију што се тиче ДПС-а. Истина је да би добијањем општине Малесије и Петњице ДПС заувијек изгубио Беране и Подгорицу, то је истина политичка, али ако бринете о грађанима Црне Горе не можете само уско партијски да гледате ове ствари. Људи траже општину, кажу ми можемо сами да издржавамо своју општину. Ево, господин Растодер се толико времена бори за општину Петњица. Обећајте људима да ћете да им дате општину. Ми из опозиције, ево рећи ћу испред Нове српске демократије, отворено кажемо - ми ћемо подржати напоре ових …
...
СЛАВЕН РАДУНОВИЋ:
Прво, желим да обавијестим представнике народа да се не преноси овај дио сједнице, зато што продају метле на телешопу, сада јавни сервис има тако важан посао па не може да преноси шта ми радимо, али ајд, тако смо их пустили, сви заједно, и може да им буде и то им вјероватно нико више и не плаћа, те рекламе.
Што се тиче овог закона, ви знате да је он изазвао доста пажње јавности, да је комплетан цивилни сектор против усвајања оваквог закона. Вјероватно вас то не брине и не нервира, а и зашто би, јер је закон предложила Влада, а шта каже Влада то је једино важно.
Право да вам кажем, размишљам да ли да читам ове амандмане, уопште. Да кажемо да је ово закон господина Нумановића и госпође Стојковић, да су успјели да побиједе невладине организације које се овим баве, посланике који су овај посао озбиљно схватили и да ће да успију да потпуно угасе волонтаризам у Црној Гори или да га онемогуће у највећој могућој мјери. А зашто? Да случајно неко нешто не би злоупотријебио. Мислим да, макар, у овој власти можете да нађете толико злоупотребе да ту можете сав свој бијес да искалите, нисте морали то на волонтерима да радите.
Ја одустајем од тих амандмана које сам потписао. Хвала.
 

 




Датум: 28.10.2010
Close
Close