Четврта сједница првог редовног засиједања - 09.03.2010

СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ:
Господине предсједниче, поштоване колеге,
На почетку желим да саопштим да ће посланици Нове српске демократије гласати за Предлог закона о измјенама и допунама Закона о пензијском и инвалидском осигурању.
Такође, желим да саопштим да посланици Нове српске демократије исказују поштовање према борби рудара у јами "Биочки стан" зато што се боре за оно што им по Закону припада - право на рад и право на зарађено. Боре се за своје достојанство и достојанство својих породица, али и за достојанство своје професије. 70 рудара јаме "Биочки стан" није пристало на безусловну послушност, јер хоће да омогуће частан и поштен живот својој дјеци. Знају да безусловна послушност значи незнање, несигурност и губитак личне слободе. Веома јасно све нас су опоменули да глупост потиче из увјерења да за свако питање постоји спреман одговор. Рудари показују супротно да за сваку аномалију мора постојати  спремно  питање.   Уколико се  данас  усвоји  овај     предлог закона,изборили су се не само за себе, већ и за своје колеге у Црној Гори. Није трагедија у томе што су рудари "Биочког стана" у својој јами. У јами је концепт приватизације у Црној Гори. Данас је Црна Гора "Биочки стан". Да ли има разлике, осим у степену хладоноће? Каква је разлика у томе да ли се право на хљеб, рад и зарађено тражи у јами, фабричкој хали или на степеницама Владе Црне Горе? Никшићки рудари су само парадигма обесправљеног и разореног радништва, а са њима и читаве Црне Горе, осим пар породица и појединаца. Стара је истина да бисте урадили нешто, морате да будете неко. Међутим, постоје поједини људи, то се у Никшићу одакле долазим јако добро види, који у својој супстанци гаје неко зло које их спречава да гаје заједништво и које их тјера корак испред себе да увијек држе отворену провалију. Постоје људи који једноставно знају како се мрзи, а при том заборављају да је мржња освета кукавица. У јами је њих 70 припадника различитих партија и различитих политичких увјерења, али, заклетих једни другима да ће да истрају, јер они најбоље знају шта је јама. И не само што демонстрирају највећи ниво међусобне толеранције и солидарности, већ показују да само заједништво може натјерати мрзитеље да затворе оне своје амбисе. Чврсто вјерујем да је један од највећих, ако и не највећи, домет цивилизације дијалог и уважавање. Схватам да противника треба побиједити, али не схватам да га треба понижавати и вријеђати. Није исто да ли се разликујемо у мишљењу, у приступу проблему или је у питању лично непријатељство. Полемика и дијалог са мржњом једино воде у пропаст. Ако је наш циљ, а надам се да јесте свих нас, опште добро заједнице, онда би требали да будемо толератни и попустљиви, а не да зидамо договор на искључивостима у амбијенту у коме аргументи ништа не значе. У праву су они који кажу да у Црној Гори најупорније трају глупост и мржња. Али, шта је са истином? Присталица сам схватања да истина која није исказана у право вријеме, постаје гора и од највеће лажи.Поштовани рудари, не желим да будем патентичан, али ипак нико не може да бира свој животни пут. Да ли је важно како човјек корача ка коначном дану који све нас очекује. Можда је ипак важније како човјек живи. У принципу људи нијесу оно што мисле да јесу, нити су пак оно што би жељели да буду, већ су оно што дјелом потврђују. Ваша борба потврђује то правило.
Уважене колеге, чињеница је да сви желимо да се ово са никшићким рударима заврши што прије и на најбољи начин. То је био важан, а и не најважнији мотив који нас је руководио да предложимо овај закон. Жеља нам је и намјера да овим законом исправимо историјску неправду према једној од најтежих професија људске дјелатности. Још једном понављам, посланици Нове српске демократије ће подржати овај закон. Хвала на пажњи.
 



Датум: 27.10.2010
Close
Close