Трећа - посебна сједница првог редовног засиједања 10.03.2010.

СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ: 
Поштовани потпредсједниче, Поставио сам сљедеце посланицко питање: „Да ли Влада, Кабинет Предсједника Црне Горе или нека друга релевантна институција располаже информацијом о судбини поднесених тужби суду за људска права у Стразбуру, од стране отпуштених професора српског језика из Никшића“? 
Образложење. Ускоро це се навршити пет година откако је 28 професора, највише српског језика, отпуштено с посла, због тога што су одбили да изводе наставу на такозваном матерњем језику, иако је у тадашњем Уставу Црне Горе било нормирано да је у Црној Гори службени језик српски. 
Цетири мјесеца хиљаде Никшићана је протестовало и давало подршку својим професорима у нади да це одвратити одговорне у намјери да изведу незапамцен експеримент над становништвом, до сада непознат у историји овог простора. Остао је и запамцен штрајк уценика Гимназије „Стојан Церовиц“, а неки од њих су се преписали у друге школе. 
Судбина отпуштених професора је овјековјецена и на филмској траци од стране једног бившег уценика Никшићке гимназије, који је имао жељу да се бар на такав нацин одужи тим изузетним људима. Насиље над српским језиком и његово комадање због политицких разлога уцињено је уз најгрубље рушење тадашњег Устава Републике Црне Горе. 
Наши професори су отпуштени само зато што су се успротивили противуставном насиљу над службеним језиком, које је претоцено у нови Устав Црне Горе из 2007. године, а све то уз апсолутно игнорисање става и мишљења скоро двије трецине становништва Црне Горе. Протест професора је добио епилог у судском процесу пред Основним судом у Никшићу. Касније, 2008. године, отпуштени професори тужбу просљедују Медународном суду за људска права у Стразбуру тражеци правду пред тим судом. Дакле, понављам још једном питање. Да ли Влада, Кабинет предсједника или нека друга релевантна институција располажу информацијом о судбини поднесених тужби суду за људска права у Стразбуру, од стране отпуштених професора? Одговор сам тражио у писаној форми, али га још нијесам добио. 
Хвала. 
... 
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ: 
Господине потпредсједниче, молим Вас минут за додатно питање. 
Дакле, господине министре. Отпуштени професори шаљу тужбе у Стразбур 20. јула. 2008. године, а у Стразбур су стигле 21. августа 2008. године. Даље, док је предмет био на Основном суду, а напомињем да је судење трајало три године, рекао бих судење у неразумном року, по истом основу за неке је слуцај ријешен позитивно, а за неке није. Питам се како је могуце да су разлиците пресуде, а основ исти. 
Да ли гријешим ако кажем да се ради о пристрасном судењу? Да ли гријешим ако устврдим да је то судење имало наглашену и политицку димензију - односно политицко судење? У Основном суду судење се завршава 22. јула. 2005. године, а, за дивно цудо, вец 01. јула., дакле 20 дана прије конацне пресуде, имамо вец цетворо професора примљених у стални радни однос. 
Молим вас, додатно питање за које такоде тражим писани одговор. „Шта цете урадити у слуцају да Медународни суд за људска права донесе пресуду у корист отпуштених професора, будуци да су на њихова радна мјеста примљени други у стални радни однос?“ 
Захваљујем. 
... 
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ: 
Поштовани потпредсједниче, моје питање се наслања на питање поштованог колеге 
Гошовића. 
Господине министре, у Црној Гори има око 3.000 пензионера корисника војних пензија, 2.997 тацније, што са просјецном породицом од три цлана цини око 10.000 становника Црне Горе. Најнижа школска спрема те популације је средња, око 30%, са високом струцном спремом их има 70%, од цега 50% у рангу магистратуре и нешто више од 1% у рангу доктората, преко 92% је са пуним радним стажом. У Црној Гори су војне пензије убједљиво најниже у цијелом окружењу. Мање су за 30% него у Србији, два пута мање него у Хрватској, а цетири пута мање него у Словенији. Око 300 војних пензионера или око 10% нема стан, а 560 или 19% није ријешило стамбено питање у складу са рјешењима која имају. Дуговања војним пензионерима датирају од 2000.године а посебно су карактеристицна дуговања од 2004.године и 15. августа 2007.године, када су на основу измјена и допуна Закона о социјалном осигурању ушли у јединствени система Фонда ПИО Црне Горе. Има цак и десет пензионера који су пензионери у Црној Гори, а вец три године не примају пензију због тога што нијесу у могуцности из разних разлога да регулишу пребивалиште. 
С тим у вези поставио сам посланицко питање: "Зашто ни послије цетири године од проглашења независности Црне Горе, није постигнут споразум о социјалном осигурању војних пензионера са Републиком Србијом?" 
... 
СТРАХИЊА БУЛАЈИЋ: 
Господине потпредсједниче, најављујем додатно питање, ради планирања времена. 
Господине министре, цуо сам Ваше образложење, али саслушајте и ви моје. Априла 2007.године постигнут је Споразум о социјалном осигурању измеду Црне Горе и Србије, то смо цули, за цивилне пензионере. 
Овим Споразумом нијесу обухвацени војни пензионери, јер је тада још увијек био на снази Закон о Војсци Југославије, односно Закон о Војсци Србије и Црне Горе. Након доношења Закона о Војсци Црне Горе и измјена и допуна Закона о 
пензијском и инвалидском осигурању и истих закона у Србији 15.августа 2007.године, било је неопходно да двије државе донесу анекс Споразума о социјалном осигурању за војне пензионере или нови споразум у цјелини на основу нових законских рјешења. Наведеним Споразумом јасно би се регулисали датум и одговорности према корисницима војних пензија у Црној Гори и нацин пензионисања професионалних војних лица. Због непостојања овог споразума од 15.августа 2007.године Црна Гора нема данас практицно ниједног војног пензионера. Неколико лица која су пензионисана након овог датума примају пензију као аконтацију, јер Фонд ПИО није у стању да на законит нацин утврди износ пензије. Након 15. августа 2007.године, на основу измјена и допуна Закона о пензијском и инвалидском осигурању, Фонд ПИО Црне Горе био је дужан да у року од 90 дана изврши преводење затеценог износа пензија и одреди висину пензије у еврима. До тада обрацун пензија вршен је у динарима а исплациван је у еврима по паритету динар - евро 86,7 на дан преводења пензија, званицни курс динар - евро износио је 80,16, циме су војни пензионери оштецени за скоро 10%. Војни пензионери су једина категорија у друштву, од 1.августа 2004.године до децембра 2007.године, којој није усаглашавана пензија са трошковима живота у складу са важецим законима, због цега су војне пензије у Црној Гори најниже у цијелом окружењу. 
Управни суд поштовани колега Гошовиц је говорио о томе, је у два наврата уважио тужбе корисника војних пензионера у цјелини, које су се односиле на ова два елемента, дакле, на курсну разлику и скоро цетири године неусаглашавања пензија са трошковима живота, и наложио Министарству рада и социјалног старања да донесе нова рјешења у складу са Законом. 
С тим у вези је и моје додатно питање: Да ли је Министарство рада и социјалног старања донијело нова рјешења у законском року на основу друге пресуде или можда неке нове пресуде, за коју ја не знам, Управног суда. Ако није, зашто није, а ако јесте зашто се не извршавају обавезе по тој пресуди. Зашто корисницима војних пензија у Црној Гори није исплацен командно-руководеци додатак у времену од 1.августа 2004.године до 1. новембра 2005.године, укупно 15 мјесеци, јер знамо да командно- руководеци додатак улази у пензијски основ и следује сва лица која су пензионисана прије 1. августа 2004.године и обухвата око 2.400 корисника војних пензија.
 



Датум: 27.10.2010
Close
Close