Ђукановић: ДПС и СДП доживљавају Црну Гору као приватну државу

Предсједник Покрета за промјене Небојша Медојевић оцијенио је да ДПС опстаје на власти, између осталог, и због контроле над јавним предузећима и институцијама, па зато још не дозвољава опозицији да преузме контролну улогу кроз учешће у раду управних органа. Медојевић је за "Дан" истакао да ДПС и СДП треба да се одрекну тих монопола, уз подсјећање да су функционери коалиције на власти прије извјесног времена лагано одбили иницијативу да се одрекну надокнада за чланство у управним одборима ради помоћи социјално угроженим слојевима становништва.
- Било је више предлога у том правцу, али они досад нијесу наишли на разумијевање. Међутим, како се буде напредовало у процесу европских интеграција и то ће морати да се мијења. Тим прије што је лидер ДПС-а и премијер Мило Ђукановић признао да они, нажалост, побјеђују на изборима тако што свакоме дају онолико колико оцијене да му треба, док они од државе и народа узимају колико хоће. Тако је и са питањем контроле над јавним предузећима - рекао је Медојевић.
Према информацијама "Дана", сваки члан управног одбора из редова ДПС-а дужан је да десет одсто од накнаде издвоји за партијски буџет. Било је примјера да су се чланови ДПС-а тих накнада понекад одрицали у добротворне сврхе, али то су ријетки случајеви. Регулатива по којој интересе државе у управним одборима могу да бране само они посланици из савеза на власти стална је мета опозиционих критика. Један од главних аргумената је да се тако остварује финансијска контрола, али и да се на тај начин могу "надзирати" запослени, будући да је јавни сектор битан "резервоар" гласова за ДПС.
Јединствен примјер како неко може бити на више функција истовремено, толико да се човјек запита како све постиже, јесте Миомир Мугоша. Уз добре новчане надокнаде, он је градоначелник Подгорице, посланик, члан Управног одбора Хемомонта и предсједник Скупштине фудбалског клуба Будућност. Пријавио је да су му укупна мјесечна примања 1.465 еура, а да за чланство у УО Хемомонта сваког мјесеца добије чак 503 еура. С друге стране, опозициони политичар Драгиша Пешић морао је да напусти политику да би добио мјесто у Државној ревизорској институцији. То би могло задесити и оног опозиционара који евентуално буде избран у Савјет ЦБЦГ. Међутим, по броју функција и висини накнада које за њих добијају за већим коалиционим партнером не заостају ни посланици Социјалдемократске партије (СДП), често оптуживане да је права "фотељашка" странка, која нема велики утицај на бирачко тијело. У сваком случају, њен лидер Ранко Кривокапић као надокнаду за чланство у управном одбору Aеродрома Црне Горе мјесечно добија 1.421 еуро, док је његов страначки колега Милован Ћуричковић на челу те институције.
Потпредсједник СДП-а и црногорске Скупштине Рифат Растодер као члан управног одбора Монтенегроерлајнза сваког мјесеца инкасира 506 еура, док су му укупна мјесечна примања, по подацима достављеним Комисији за конфликт интереса, 1.397 еура. Он је прошле године поднио оставку на чланство у управном одбору Фонда за мањине, не желећи да, како је то образложио, буде у сукобу интереса. Шеф посланичког клуба СДП-а Борислав Бановић пријавио је да за рад у тендерским комисијама добија 3.300 еура годишње, или 275 сваког мјесеца. Такође, функционер те странке Јусуф Каламперовић члан је УП фирме Монтепут. Сходно величини странке, функционери ДПС-а су "активнији" као заштитници интереса државе. Посланик ДПС-а Божидар Вуксановић осим те функције обавља и функцију директора Управе царина. Уз то, мјесечно добије додатних 500 еура као члан управног одбора предузећа Поште Црне Горе. На двије столице у ДПС-у сједи и Мевлудин Нухоџић, који је посланик и директор Управе за имовину. Пријавио је да мјесечно прима 1.300 еура.
Радивоје Никчевић, по стажу један од најстаријих посланика у клупама ДПС-а, мјесечно прима 1.473 еура. Од чланства у управном одбору Фонда ПИО мјесечно добија 500 еура, а још стотину инкасира као члан УО Спортског центра у родном Никшићу. Не заостаје ни Хуснија Шабовић, још један важан оперативац ДПС-а, који поред посланичке функције обавља и дужност директора плавске јединице Управе за шуме. Чак су и неки правни проблеми које је имао "покривени" посланичком функцијом. У његовом имовинском картону наведена је плата од 850 еура, као и то да је за чланство у управном одбору Фонда за мањине мјесечно инкасирао додатних 200 еура. Дакле, већина функционера владајуће коалиције у парламенту уз ту функцију покрива и позиције предсједника или члана неког од управних одбора у јавним предузећима. Прецизније, уз посланичку плату, која је у просјеку изнад 1.000 еура, редовно добијају и надокнаду за рад у управним одборима.
Као што се може видјети у картонима Комисије за спречавање сукоба интереса, та надокнада се креће од пар стотина па и до преко 1.000 еура у појединим случајевима. Иако је та чињеница у јавности често оцјењивана као конфликт интереса, при чему су са многих адреса упућивани захтјеви да се функционерима забрани чланство у управним одборима (или да им се бар онемогући да добијају новац за то), регулатива је и даље на страни ДПС-а и СДП-а. Очигледно је да се представници власти не одричу тако лако ових привилегија.

М.ВЕШОВИЋ


Праве приватну државу


Предсједник Извршног одбора Нове српске демократије Милутин Ђукановић рекао је да ДПС и СДП сваким даном показују да Црну Гору доживљавају као партијску и приватну државу.
- Чињеница је да се од делегирања ДПС кадрова у управне одборе јавних фирми стиче изузетно значајна предност за ову партију. Наглашавам делегирање, будући да се на тај начин опет показује да партијски чиновници имају предност над стручним и образованим кадровима - упозорио је Ђукановић.


Не одричу се монопола


Из угла социолога политике др Срђана Вукадиновића, једнопартијски монопол који постоји данас заправо је наставак вишедеценијске праксе.
- Коалиција на власти, коју са ДПС-ом чини Социјалдемократска партија, сада не омогућава вишепартизам у Црној Гори. Ово из разлога што је СДП превасходно класична каријеристичка партија, која жели само функције. Тако је и са ДПС-ом, и илузорно је очекивати да се они одрекну својих монопола - каже Вукадиновић.


Породичне функције


Треба рећи и да функционери ДПС-а добро воде рачуна о томе ко је запослен у институцијама којима руководе. Министар правде и члан ДПС-а Мираш Радовић је дјевер тужиоца Стојанке Радовић. Њихова родбинска линија протеже се и на друге институције, тако да је Стојанкин супруг Ново замјеник директора Пореске управе, а министрова супруга Мира ради у Министарству просвјете. Судија Основног суда у Подгорици Драгиша Балетић је брат Стојанке Радовић.


 



(ДАН, 17. 10. 2010.)




Датум: 18.10.2010
Close
Close