Трећа - посебна сједница првог редовног засиједања- 10.03.2010.

ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
 Господине министре, 52 52 Да Вас, прије свега, упознам са особом ција је људска и професионална судбина била мотив да Вам се обратим овим посланицким питањем. Господица др Анка Кулиц, родена је 1961. године. Дипломирала је на Електротехницком факултету у Београду 1984. године, магистрирала на истом цетири године касније, а докторирала 2004. године на Загребацком Свеуцилишту. Била је гостујуци истраживац лабораторије за вјештацку интелигенцију при Факултету за рацунарство и информатику у Љубљани. Радила је као инжењер за развој микропроцесних система фабрике Пупин у Земун Пољу, била самостални истраживац Војнотехницког института у Београду на пројекту беспилотних летилица, а потом као инжењер за комуникацију и системске програме у Народној банци Југославије. Као сарадник у настави, од 2001. године, радила је на Факултету за поморство у Котору, а од 2002. до 2006. године као асистент на предмету „Бродска аутоматика“ и као асистент на предметима „Основи електротехнике“, „Рацунари и програмирање“ и „Примјена рацунара у поморству“. Одлуком Сената Универзитета Црне Горе, наставне 2005/2006. године на истом факултету самостално је водила предмете „Бродска аутоматика И и ИИ“. Такоде, за потребе постдипломских студија на истом факултету конципирала је предмет „Аутономни системи“ итд. Истовремено, на разним науцним симпозијумима и у цасописима објавила је преко 20 признатих науцних радова. Господине министре, у нормалним условима и у нормалним земљама, подвлацим ово нормалним, било би реално оцекивати да наставак ове животне и професионалне биографије гласи да др Ранка Кулиц, као освједоцени и потврдени струцњак, колико је мени познато, ако не једини онда један од ријетких у Црној Гори са овим референцама, и данас ради, предаје и подуцава студенте. Али, авај
...
 Како ово оцигледно важи само за нормалне услове и нормалне земље, др Ранка Кулиц данас цува овце у свом родном Црквицком Пољу и, у буквалном смислу те ријеци, бори се за голу егзистенцију, јер је нецијом, никад објашњеном вољом, 01.12. 2006. године остала без посла на Универзитету и у било којој институцији у којој би могла да реализује и усавршава своје знање и умијеце. Не знам и не интересује ме које је др Кулиц, националне, вјерске и политицке оријентације. Није ми ни род, ни помози бог, а ево, бог ми је свједок, не знам је ни лицно. Али, згранут цињеницом да један др наука, и то у области која представља окосницу укупног науцног и индустријског развоја Црне Горе и цивилизације у цјелини, данас цува овце, обратио сам се Министарству које данас овдје представљате питањем: „Да ли имате намјеру да 53 53 интервенишете и исправите ову нецувену шикану једног науцног радника и омогуците др Ранки Кулиц да ради и живи од свога рада, а студентима и високом школству у Црној Гори пружите прилику да се користе знањем доказаног струцњака, јединог, или од ријетких те врсте у Црној Гори“? Одговор сам тражио и у писаној форми. Захваљујем.
...
 ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
 Нијесам оцекивао, да вам право кажем, другацији одговор. Али, отом - потом. „Број студената на Универзитету Црне Горе не прати адекватан број професора, што се може негативно одразити на квалитет наставног процеса.“ Ову констатацију, господине министре, не изрице посланик Емило Лабудовиц, вец је она констатација ректора Универзитета Црне Горе, господина доктора Предрага Мирановица, изрецена недавно. Оно што је ректор Мирановиц пропустио да каже, јесте да би и тај постојеци, неадекватан, број професора и науцних сарадника на Универзитету био далеко мањи да није десетина и десетина професора са стране, из земаља из окружења, који, за не баш мале хонораре, држе наставу на бројним предметима у оквиру бројних факултета. На ивици је вица, али је истина да студенти од свих сегмената телевизијских програма најцешце прате временску прогнозу, јер знају да када магла попадне београдски и загребацки аеродром, слободно могу дуже да одспавају или да умјесто у амфитеатре и семинарске сале тога дана право оду у кафиц. Да од лошег има горег, господине министре, свједоци податак да на појединим факултетима државног универзитета, а Ви знате на којим, наставу држе и они који од науцних референци и сетификата једва да имају диплому факултета. Осим што сте вршилац дужности министра провјете и науке, Ви сте у Влади задужени и за ресор информационог развоја. Стога сте више од осталих и прије осталих позвани да уцините све и ама баш све да Црна Гора изаде из запецка информационе полуписмености и ухвати корак са галопирајуцим развојем ове области у свијету и окружењу. Зато Вас, господине министре, још једном питам - Има ли Црна Гора на располагању толико струцњака типа и калибра доктор Ранке Кулиц, да може да их се одрице кад год се некоме коме се она, а и бројни други професори (да не помињем доктора Филипа Ковацевица и ине не свиди због овог или онога) и да их се ратосиља на нацин што це их слати на дошколовавање кроз цување оваца по Црквицким и осталим пољима и планинама Црне Горе? Зар не би и земље много више степена информационог развоја струцњака попут Ранке Кулиц цували и његовали као нешто драгоцјено и пријеко потребно? Или сте, у склопу опште акције Владе, цији сте министар, да Црну Гору у свему представи као тигра на Балкану (мада колико се ја 55 55 сјецам лекције из основацке биологије тигрова на Балкану нема, нити их је икада било) хтјели да свом колеги, министру пољопривреде омогуците да се по свијету хвали како је црногорско стоцарство унаприједио до те мјере да му овце цувају доктори наука? Господине министре, ако ико треба и мора да разумије који је и колики труд неопходан да се стекне звање и знање нивоа који посједује доктор Ранка Кулиц, колико је то знање потребно овом и свим будуцим тренуцима науцног и привредног развоја Црне Горе, онда сте то Ви. Зато од Вас лицно тражим, а то цу понављати и захтијевати све док будем у прилици, да се лицно заузмете и овај проблем разријешите што прије. Хвала.
...
 ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
 Господине потпредсједнице, колеге посланици, господине министре, Према мени доступним информацијама, а провјерио сам их у Удружењу војних пензионера из Црне Горе, њих више од 300, а то је сваки 10. припадник ове групације, нема ријешено стамбено питање, док њих 560 га није ријешило у складу са рјешењем којим им је додијељено. Небројано пута сте обецали издвајање знацајних средстава за рјешавање стамбеног питања војних пензионера, активних војних лица и запослених у Министарству одбране. Нароцито се у том правцу било гласно када се образлагала продаја, да не кажем распродаја војне имовине. Тада се, ваљда у циљу оправдања за потребе лакшег пристајања на те прилицно сумњиве трансакције, у први план истицала намјера да це се та, не мала средства, измеду осталог, употребити за рјешавање неријешених стамбених проблема војних лица и војних пензионера. Али, податак који сам изнио ни најмање не иде у прилог том обецању. Стога сам Вам се, господине министре, обратио сљедецим питањем: Колико је од станова, ција се изградња планира у овој години, опредијељено за војне пензионере, каква је даља динамика њихове градње за ову групацију у наредних пет година и да ли су, у дијелу буџета који је намијењен Министарству одбране, предвидена и средства за кредите оним војним пензионерима који имају дјелимицно ријешено стамбено питање, али не и у складу са рјешењем које им је додијељено? Одговор сам тражио и у писаној форми. Захваљујем.
...
 ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
 Господине министре, захваљујем Вам се у име војних пензионера на одговору, мада не и на интонацији којим сте га образложили зато што сам стекао утисак да Ви имате одредену сумњу у моје намјере због којих сам поставио ово питање. Ни на крај памети ми није, нити је то моја обавеза и функција као посланика, да омаловажавам било ције па ни напоре Министарства одбране у рјешавању овог проблема. Али, Ви ниједном нијесте 81 81 дематновали податак да више од 300, а то је 10% популације војних пензионера, нема апсолутно никакво ријешено стамбено питање а да њих 560 га има ријешено а не и у складу са рјешењем којим им припада. Оно што сте пропустили да кажете, мада се назире дјелимицно у Вашем одговору, јесте да је проблем највише у томе што не постоји системско рјешење за њихове проблеме. Упорно избјегавате да њихов положај и њихова права ријешите системски, да донесете закон, да направите споразум са Републиком Србијом и да питање војних пензионера Црне Горе или у Црној Гори ријешите једном за свагда. Такоде, господине министре, ускратили сте ме за дио одговора који се односи на број станова који је планиран ове године да се издвоји за потребе пензионера од оних за које сте рекли да је њихова градња у току или је запоцета. Тај дио одговора сте ми ускратили и ја Вас молим да ми, када будете достављали писани одговор, исправите тај дио како бих могао да прослиједим онима у ције име сам ово поставио, јер ја нијесам војни пензионер и немам ту врсту интересовања, али у сваком слуцају заступам овдје и интересе једног броја градана који су се опредијелили да дају подршку и Новој српској демократији и мени, као њеном посланику, па Вас молим када ми будете достављали писани одговор да и овај дио одговора буде у њему садржан. Захваљујем.
...
 ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
 Господине потпредсједнице, донекле сам разумио потребу господина Бардхија да говори на нацин на који је говорио. Донекле разумијем и ваше немушто цутање и однос према његовом нацину третирања овог питања
...
 ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
 Не вриједам уопште.
...
 ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
 Ја нијесам рекао да сте говорили, него напротив, да нијесте говорили.
...
 ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
 Прекршили сте Пословник јер нијесте упозорили господина Бардхија.
...
 ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
 Немојте ме Ви, да Вас замолим, васпитавати и дозволите да искористим своје пословницко право.
...
 ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
 Били сте дужни да упозорите господина министра да није ријец о објекту, па макар он био од метала, вец да је ријец о цркви и да, господине министре, на тај нацин третирајуци цркву заправо подстицете вјерску нетрпељивост и дајете прилог оној интенцији коју има питање господина Бардхија. То ви као министар немате право. Је ли он бесправно подигнут или није, друго је питање. Ено вам је, узимите фино трнокоп па је заједно са Бардхијем склоните оданде, али и тада када је не буде горе, то це бити црква. Потпуно је свеједно од цега је градена и нису се оне кроз историју православља градиле од тврдог материјала.
 



Датум: 24.09.2010
Close
Close