Трећа - посебна сједница првог редовног засиједања -10.03.2010.


БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
 Прво питање гласи: „Да ли це Министарство просвјете и науке приморати директора ЈУ „Средња пољопривредна школа“ у Бару да отклони у судском поступку доказану незаконитост при расподјели станова оглашеној конкурсом број 827 од 08. 10. 2007. године“?
 Наиме, Љиљана Жижиц, професор математике, која више од 26 година ради у тој школи, конкурисала је на поменути конкурс за рјешавање стамбених питања запослених, продајом станова на отплату. Директор ЈУ „Средња пољопривредна школа“, који је одговоран за законитост рада те установе, Љиљану Жижиц је намјерно дисквалификовао и елиминисао са конкурса. Одлуку о рјешавању стамбених питања, број 1146 од 17.12. 2007. године поништио је Основни суд у Бару и потврдио Виши суд у Подгорици као незакониту. Директор школе, Милоје Кнежевиц, не поштује пресуду Вишег суда у Подгорици од 08. 09. 2009. године и пресуду Основног суда у Бару од 20. 01. 2009. године, дакле, пресуде које су извршне. Ниједну незаконитост утврдену судским поступком није отклонио. У судском поступку је утврдено да су од свих пријављених кандидата до закљуцења конкурса само цетири кандидата предала комплетну документацију, меду којима и Љиљана Жижиц. Према Правилнику о стамбеним односима, накнадно достављена документација је невалидна и та одлука је незаконита. Стамбена комисија је требала да бодује само оне кандидате који испуњавају услове конкурса, а меду њима је била и Љиљана Жижиц. Иако их је суд узалудно уцио и указао на друге незаконитости током поступка и образложио то у пресудама, господа из стамбене комисије раде супротно, супротстављајуци се одлукама Суда. Можда та господа никад нијесу видјели пресуде, али су се требали запитати за разлоге због којих је претходна одлука поништена. И та комисија је морала то да исправи. Дакле, директор, као одговорно лице, са новом стамбеном комисијом, да би тобож испоштовао закон, донио је формално Одлуку број 24 од 20. 01. 2010. године, која је потпуно идентицна Одлуци од 17. 12. 2007. године, коју је суд прогласио незаконитом. Доказ за ово су наведене одлуке. Оцигледно је да директор жели да понови судски спор по истој ствари и да тај судски спор траје у недоглед. На новој ранг листи, број 22 од 20. 01. 2010. године додата је посљедња под бројем ...
...
БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
 Схватам да је Министарство формирало комисију која це да размотри ту ситуацију и направи једну праведну расподјелу, пошто их има више. Само да довршим што се тице овог слуцаја, да бих појаснио цитаву ствар. Нови конкурс је расписан. Директор је овог пута маркирао и написао – „условно“ за Љиљану Жижиц. Шта то знаци, то само он зна. Вјероватно је то порука, тим маркирањем даје се до знања да не може да добије стан док је он директор. Знаци, током овог спора суд је указао на незаконитости које су поцинили директор и та комисија, мислеци да их је довољно науцио и да це они отклонити те незаконитости, што они нијесу урадили. Дакле, напротив, они се и даље супротстављају одлукама суда и цине још веце безакоње. Они су, супротно одредби цлана 19, став 4 Правилника о стамбеним односима и условима конкурса којима је предвидено да се пријаве на оглас неце разматрати у слуцајевима непотпуне, неуредне и неблаговремене документације. Они су исте разматрали по сопственом, да тако кажем, цефу и онако како је њима одговарало. За суд је неприхватљив закљуцак стамбене комисије да цланови породице Жижиц не цине њено домацинство, јер због посла и студија не живе тренутно заједно. Такоде, за суд је била неприхватљива констатација стамбене комисије у вези једнократне позајмице коју је школа 1991. године дала Љиљани Жижиц, у цијој одлуци јасно пише да нема карактер стамбеног кредита и која је у цјелости врацена уз обрацунату камату. Суд је даље установио да су записници стамбене комисије о разлозима за елиминисање Љиљане Жижиц контрадикторни, из разлога јер су добијали неконтролисане налоге, без правне основе, само да је дисквалификују незаконито са тог конкурса. И послије завршетка рада стамбене комисије, прибављали су незаконито и друге доказе са којима су мислили да шиканирају и одузму Уставом загарантована права Љиљани Жижиц. Такоде су јој ускратили право на увид у документацију, што је веома индикативно. У истом маниру су донијели још на незаконитији нацин, улазеци у приватност њене породице, Одлуку број 24 од 20. 01. 2010. године, која је потпуно идентицна првој. И допунско питање, знаци још један минут - Колики су судски трошкови?
 Друго питање гласи: „Да ли се Министарство просвјете и науке огријешило о одредбе закона, цињеницом да је координатор Министарства дао сагласност да се за вршиоца дужности директора Основне школе „Јован Гњатовиц“ у Враценовицима код Никшица именује професор разредне наставе Весна Мијушковиц, иако по закону на то право има само ресорни министар (да поставља в.д. директора)“?
 Наиме, као што је познато, данас је 20. дан откако дјеца у школи „Јован Гњатовиц“ у Враценовицима бојкотују наставу због незаконитог рада појединаца из Министарства просвјете, у првом реду Весне Вуцуровиц, Бранке Канкараш и инспектора Миомира Андица. Родитељи те дјеце су поставили сљедеце услове да би се дјеца вратила у уционице, у клупе. Први услов је избор вршиоца дужности из реда запослених радника те школе, а други услов је именовање цланова школског одбора испред Министарства и испред Завода за школство људи у које родитељи имају повјерење. Дакле, да се испред Министарства и Завода у Школски одбор изаберу људи у које они имају повјерење. Цитава прица у Враценовицима је поцела, да тако кажем, незаконитим радњама и одлукама Школског одбора, и то оних цланова Школског одбора који су делегирани испред Министарства просвјете и Завода за школство. Наиме, Школски одбор који није радио по закону и који је и раније доносио незаконите одлуке распуштен је тек 22. фебруара ове године, а требало је да буду замијењени представници у том школском одбору испред Завода и Министарства још у септембру 2009. године, на основу предлога просвјетног инспектора Радана Николица. Након тог 22. фебруара, кад је распуштен Школски одбор, долази до полицијске интервенције и хапшења. Дакле, без икаквога конкретног повода и стварног разлога, полиција приводи у станицу милиције, ранијег директора, Бранислава Мицановица, и 11 родитеља и мјештана који су се нашли у близини школе. Знаци, то је познати рецепт који се дешава у никшицкој општини, гдје полиција хапси цитава села. Имали смо слуцај у Драговољицима, гдје је цитаво село ухапшено
...
...
БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
 Цлан 81 Општег закона о образовању каже да вршиоца дужности искљуциво може именовати министар. Ви нијесте министар, него координатор Министарства. Ви сте координатор који нема право по овом слову Закона да поставља вршиоца дужности директора, као што је то урадено. То је једно. Што се тице манипулација, то је, наравно, инсинуација. Нико не манипулише ни дјецом нити родитељима, него је ријец о демонстрацији силе од стране полиције и од стране Министарства према тој дјеци и њиховим родитељима. Знаци, то су факти у духу слуцаја у Драговољицима, кад је ухапшено цијело село, кад је полиција пребијала бабе, жене, хапсила, цинила цуда, као да су то терористи. То је једна пракса која се, ето, стицајем околности, баш у Никшицу демонстрира на најгрубљи нацин. То се десило и у Враценовицима. Тамо је, рецимо, Весна Вуцуровиц, помоцница у Министарству, псовала и хапсила дјецу по школи и пријетила им пред свима - полицијом, бившим директором и родитељима да це их истјерати из школе. Траума је за дјецу кад доде помоцник министра, хапси и тјера, или, што бисте ви рекли, „цера се по школи“ са дјецом, пријетеци им да це их истјерати. Мислим да је такво понашање примитивизам од стране високог функционера Владе, а од стране полиције то је огољено и брутално насиље. Привели су цистацицу која није предала кљуц, јер је хтјела, у складу са законом, прописима и добрим васпитањем да се изврши примопредаја. И они су ту цистацицу пустили у 11 сати увеце кад нема превоза за Враценовице. Та жена не вози скупе аутомобиле као министри у Влади Црне Горе и тајкуни да може да не мисли о превозу. А то што кажете да це се ред у Црној Гори знати кад је у питању школство - тацно, овдје се зна ред. Овдје је школство, основно, средње и високо, заробљено од стране структура ДПС-а и СДП-а, с тим што ДПС контролише, командује и диригује са основним и средњим школством, а СДП са високим школством и то се види на сваком кораку. Партијски кадрови цуда цине. Ево, овдје имам, рецимо, слуцај овог директора из „Средње пољопривредне школе“, гдје он наредује: „Присуство уценика школском цасу је обавезно“, а „школски цас
... Знаци, имам два минута за ово допунско питање.
...
БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
 Око слуцаја у Бару и директора који тамо командује у тој школи. Колики су трошкови из ове поресуде коју он и цланови те стамбене комисије не уважавају?
 Знаци, трошкови су, сложицете се, били непотребни. Неко их је платио. Не вјерујем да је директор то платио и мислим да је било паметније да су те паре утрошене за нешто друго, а не за бесмислена судења. Макар за креде које, како имам информацију, у тој школи недостају. Дакле, нема креда. Али, зато питај бога колико је утрошено за те судске трошкове. Тамо тај директор обавјештава уценике првог, другог и трецег разреда да доду на школски цас и да саслушају бесједу Слободана Маруновица - Штампар Макарије, Владика Данило и Владика Раде. Он синтетизује те три крупне историјске лицности, прави синтезу, и о њима бесједи. Све то је написано овако нормалним словима, написано, а ово доље вели – „Присуство уценика школском цасу је обавезно. Благајници одјељења треба од уценика да покупе по један евро и предају педагогу школе у цетвртак у седам цасова“. Благајници одјељења, то су дјеца у одјељењу, се позивају да то предају. Присуство је обавезно - да се саслуша Слободан Маруновиц. И друго питање које се тице Враценовица. Пошто знамо да је партијска и национална припадност услов да би неко био на руководецој функцији у школству, да ли је Влада увела и треци критеријум, а то је обавезно неструцност?
 Пошто сте на мјеста директора школа постављали и плагијаторе.



Датум: 24.09.2010
Close
Close