Друга сједница првог редовног засиједања - 03.03.2010

БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине предсједавајуци, поштована Скупштино, поштовани градани Црне Горе,
Нова српска демократија сматра да је овај закон потпуно апсурдан. Ту констатацију темељимо на цињеници да се он доноси за једну популацију, а да се не зна ни ко су њени припадници, како се зову, која је њихова национална атрибуција, колико их има у укупном становништву и која је горња граница за припадност некој националној мањини. Основна мањкавост закона је што у њему није дефинисано ко су припадници мањинских народа и мањинских националних заједница. Не постоје критеријуми на основу којих би се одредило ко су припадници мањинских народа.
Ми из Нове српске демократије смо предложили амандман гдје би се то јасно навело. Наш амандман гласи да би требало да се мањинским народом или мањинском националном заједницом сматра онај мањински народ који цини до 10% укупног становништва Црне Горе. Сматрамо да без јасне дефиниције ко су мањине или мањинске националне заједнице у Црној Гори, сва законска рјешења којима се уредују њихова основна и посебна права су неконзистентна и нецјеловита. Квантификовање мањина је европски стандард. Ко прати и познаје ову материју тај зна да је у Европи мањинска национална заједница она мањина која броји око 5% становништва у укупној популацији једне земље. Уважавајуци специфицности Црне Горе, ми смо казали да овдје треба да се мањином сматра она национална заједница која броји до десет одсто становништва. Желимо да уредимо ову материју, уважавајуци специфицности Црне Горе и њену реалност. То смо тражили и тако смо наступали уоци доношења Устава 2007. године, када смо тражили, неко је овдје поменуо, дводомни парламент. Имајуци у виду цињеницу да у Црној Гори нема вецинског народа, па је онда тешко говорити и о мањинским народима, сматрали смо да треба обезбиједити дводомни парламент који би се састојао од дома градана и дома народа. У дому градана важио би елементарни демократски принцип један граданин - један глас, а у дому народу сви народи би били паритетно заступљени и одлуке би се доносиле консензусом. То није прошло, Устав Црне Горе не именује мањине, не наводи ко су припадници мањинских народа. Представници Министарства су на Одбору за људска и мањинска права као противаргумент, оспоравајуци овај наш амандман, говорили да је проблематицан са уставног становишта, дакле да он нема уставни основ, јер у Уставу није наведено ко су припадници мањинских народа. Тацно је да Устав није именовао њиховом етницком атрибуцијом припаднике националних мањина, али то не знаци да то не може да се регулише неким законским актом. Управо законом о цијим измјенама и допунама расправљамо, сматрамо да је најпримјењеније да се та материја дефинише. Такоде је била примједба од стране представника Министарства, на Одбору за људска права, да је закон дефинисао мањине, односно да је понудио критеријум по коме се нека национална заједница може сматрати националном мањином. Рекли су да је то “група људи која се разликује од осталог преовладујуцег становништва“. Сад се поставља питање шта је то преовладујуце становништво. По ком критеријуму се то одредује? По мом суду и по некој елементарној логици, мислим да је преовладујуце становништво апсолутна вецина, дакле 50% плус један. У Црној Гори нема те апсолутне вецине, па нема ни преовладујуцег становништва. Због тога што тај критеријум не важи, што се не жели уопште поставити и одредити неки критеријум на основу кога би се знало ко су националне мањине у земљи, а које не, оставља могуцност разлицитих манипулација и разлицитих комбинација. Онда се може направити, рецимо, сљедеца комбинација. Црногорци у укупној популацији партиципирају са 43% и они су онда мањина у односу на преовладујуце становништво које броји 57%. Овако постављена и недефинисана материја омогуцава и овакву комбинацију, зашто не. Онда је рецено - да би се неко сматрао мањином и да би користио одредена права, треба да то буде група људи која жели да сацува свој идентитет. Зашто се онда не каже која је то група људи. Питао сам - шта ако неко из реда припадника црногорског народа прикупи, на ко зна који нацин, десет хиљада потписа и оснује црногорски национални савјет? Да ли онда они користе права из цлана 79 Устава и да ли онда они спадају у исту категорију као Албанци, Бошњаци, да ли се онда они могу сматрати и могу третирати по том критеријуму оснивања националних савјета, на тај нацин, као припадници мањинског народа? Јасно ми је рецено на Одбору - јесте, тацно је, могу да се тако организују и да се третирају као припадници албанског, бошњацког, хрватског и осталог народа. У реду. Која још ту могуцност постоји? Могу, рецимо, Херцеговци, да се једна група изјасни да су Херцеговци, скупе потписе, оснују национални савјет и исто тако имамо и ту популацију која тражи права. То онда може да иде у бесконацност и да то буде један потпуни апсурд.
Основна мањкавост овог закона је што се не жели казати ко су мањински народи и не желе се они именовати њиховом националном атрибуцијом, што би било потпуно природно и логицно и што постоји, по мом сазнању, у свакој држави. Поставља се сада једно елементарно питање, имајуци у виду ситуацију овдје у Црној Гори и нацин на који режим, по мом дубоком убједењу, манипулише мањинским народима из разлога из којих ову ствар жели да уцини нејасном и мутном, да ли постоји неки народ на свијету који у укупној популацији броји 32% и који по било ком критеријуму може бити третиран као мањински народ. Ми данас у Црној Гори имамо ситуацију да, захваљујуци цињеници да је основан Српски савјет, власт српски народ третира као националну мањину. Тврдим да то нигдје на свијету нема. Шта омогуцава овако нерегулисана материја? Омогуцава да неко од припадника неког народа који може да броји и преко 40%, може да се сматра као мањински, а да нека популација која броји 4% или 7% може да каже - ми се не осјецамо мањинским народом и ми нијесмо мањина. Овако постављајуци ствари, не желеци да регулишете на нацин на који то прописују европски, демократски стандарди, поставља се ствар не на основу објективних критеријума који важе у медународној заједници и у свим земљама, него то препуштате субјективном осјецању. Ја могу субјективно да се осјецам као цар, али постоје неки објективни показатељи на основу којих се уредује нека материја. Не можете ви субјективном осјецању групе људи препустити да се третира овако или онако. Наша примједба је, то је из разлога због којег смо и поднијели овај амандман и због цега нецемо гласати за овај закон, што сматрамо да је ово потпуно злонамјерно, не само према националним мањинама, него према свим народима, према земљи у којој живимо, гдје је ово један од важних закона који уредује живот свих народа у земљи, јер смо сви ми поред тога што смо градани и припадници некога народа. Врло је важно да се овако једна осјетљива материја уреди на системски нацин у складу са европским стандардима, да се зна ко су мањински народи, који нијесу мањиски народи, која права ти мањински народи црпе из Устава Црне Горе и закона, али ви то не желите. Ви желите да ову ствар остављате мутном, а власт у Црној Гори је једна мајсторска власт, да влада по систему „лова у мутном”.
...
БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине Булатовицу, ми се у суштини слажемо. Ви сте рекли да је наш мотив подношења овог амандмана био да се ово питање разбистри, што је тацно. Власт не жели да ово питање дефинише. Због тога не дефинише ко су националне мањине. Из тога проистицу и остали проблеми, па и изборна материја. Овај проблем Закона о избору одборника и посланика о коме се ломе копља и о коме се расправља, можемо слободно реци годинама, да је овим законом дефинисано ко су мањински народи или мањинске националне заједнице, не би онда било ових проблема у погледу доношења Закона о избору одборника и посланика. То је елементарна ствар. Власт неце да именује ко су мањине. Зашто? Због тога што жели да манипулише том проблематиком, и то је основни проблем. То је министар рекао на Одбору за људска и мањинска права врло експлицитно, да ако цлан или предсједник неког мањинског савјета опонира Влади, он не може бити предсједник тога савјета. То је класицни принцип и критеријум морално политицке подобности који је важио у доба комунистицке диктатуре. Јасно је цовјек рекао када је било ријеци о нацину избора националних савјета, избору електора итд, критеријум мора бити да цланови савјета, нароцито предсједници, буду на линији политицких опредјељења политицких странака које конституишу Владу Црну Гору. Сва та прица о мањинама, о мањинским савјетима, о тој проблематици, та материја је у функцији одржавања власти. У цлану 33 овог закона, који сте поменули, а који говори о томе да мањине могу основати савјет, то је у реду и то је тацно. Немам ништа против тога само треба знати ко су мањине. То је оно што власт неце. Они дозвољавају да се по разним критеријумима оснивају савјети. Рекли су да могу и Црногорци да оснују национални савјет и онда да се третирају у истој равни као Албанци или Хрвати којих је 1%, замислите тај апсурд, или српски народ са 32% да се доводи у исту раван. Зашто? Због тога што неце да установе критеријуме, да дефинишу ко су мањине и да регулишу ову материју на један демократски, нормалан нацин, у складу са европским стандардима и европском праксом. Колико знам, свјетска политицка теорија и пракса не познаје и не даје могуцност да неки народ који броји 32% у укупној популацији може бити сматран мањинским народом. Овдје је то могуце из разлога који су свима нама познати.
...
БУДИМИР АЛЕКСИЋ:
Господине Растодер када сте говорили о овој афирмативној акцији која се односи на националне мањине и мањинске националне заједнице, уз пут сте рекли да је непримјерено њихово именовање у закону о коме смо јуце расправљали.
Дакле, јуце сам вам рекао да је у ствари најгоре политицанство од стране вецине ДПС-а и СДП-а. Дакле, желите да ствар оставите нејасном, мутном и да сте ви као власт познати мајстори лова у мутном. Суштина вашег таквог политицког наума је сљедеца, по мом суду, и по мишљењу Нове српске демократије.
Дакле, ви сте мањинским народима обецали све и свашта уоци референдума, а сада када сте у прилици да остварите и реализујете та обецања, ви то не желите, вец желите да задржите постојеце стање. И онда, имајуци то у виду, статус кво по сваку цијену, онда нецете да рашцистите и разјасните своје ствари. Дакле, потпуно би било природно да именујете мањине, њиховом националном атрибуцијом, да одредите који је то цензус који одредјена мањина треба да добије, и онда би се знало.
Говорите, на примјер, о доњој граници за мањине, а зашто нико не помиње горњу границу. Ако постоји доња граница, природно је и логицно да постоји и горња граница. Знаци, овако постављена ствар, овако конципирано право афирмативне акције за које се ви залажете, дакле потпуно недефинисано, ако се изведе до краја бице једна анархија а избори обесмишљени. Ту може свако да се пријави, да пријави мањинску листу и да користи ту афирмативну акцију. Могу Срби којих је 32% да пријаве сјутра мањинску листу, могу Црногорци, као што ми је рецено на Одбору за политицки систем од стране представника власти, то сте цули, ДПС-а да могу и Црногорци да оснују национални савјет и да користе права која користе остале мањине из цлана 79. Знаци могу да поднесу мањинску листу и да онда користе право афирмативне акције. Могу и групе људи које на територијалној основи могу да се прогласе за националну заједницу и да кажу ми смо национална заједница и користимо право националне акције. Могу и Бокељи да пријаве листу и кажу ми смо национална заједница и иду на мандате као Хрвати, Албанци, Бошњаци, могу Херцеговци. Знаци то је онда потпуно обесмишљен цитав изборни процес и сyстем, што би народ рекао, то онда све иде у тиринте.
 



Датум: 09.09.2010
Close
Close