Прва сједница првог редовног засиједања - 02.03.2010.

ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:  
Господине предсједниче, колеге посланици, Мотив да се јавим за дискусију није толико у ономе што се данас измјенама и допунама овог закона предлаже, јер он сам по себи и сам за себе није толико битан. Наиме, потпуно је свеједно да ли ће попис пољопривреде у Црној Гори бити обављен, да ли би био обављен 2009. или ће бити обављен 2010. године, јер је стање у пољопривреди Црне Горе такво да овај закон и овај попис касне најмање двадесет година. Када год буде и како год да буде обављен, неће много допринијети побољшању тога стања.  
Оно што мене као посланика посебно овдје чуди и забрињава јесте крајње ноншалантан однос предлагача закона према самом закону и према ситуацији коју треба да регулише овај закон. Питао сам то и на Одбору и остао прилично ускраћен за одговор, па зато то питање желим да подијелим данас и са осталим колегама: Како је могуће да предлагач закона, који је добро знао у којим материјалним, техничким, кадровским и сваким другим условима треба да се обави ова веома важна, веома сложена и веома обимна операција, с једне стране, да предлагач закона који је знао за услове Свјетске банке за додјелу ових средстава и, што је најважније, који је знао за обавезујућу препоруку Свјетске организације за храну, признаје пописе обављене само у нултим годинама?Како сте онда могли ноншалантно да уђете у цијелу процедуру и да онако олако одредите рок од 2009. године, свјесни да он неће бити испуњен? Такође, дубоко свјесни да нијесте направили ни мали корак у том правцу, а не да имате спремљене све   претпоставке да се овако важна и овако обимна операција обави, ви нас данас олако убјеђујете да ће то бити завршено до јуна мјесеца. Да овог часа имате све и да овог часа ваши пописивачи крену на терен, они то не могу да обаве за ово вријеме. Нијесте ви криви, ово не упућујем само вама. Ово је један општи однос Владе Црне Горе и ове власти према институцији закона и законодавној процедури. Просто смо се сви скупа, на неки начин дио те кривице преузимам и на Парламент у цјелини и на себе као посланика, уљуљкали у једну ситуацију да је важно само донијети закон и просто се утркујемо у њиховом преписивању, јер највећи број њих преписујемо из разноразних агенди, из разноразних мапа путева итд, доносећи их, пратећи једну кубикашку логику и кубикашку норму. Важно је да у току одређене године, због некаквог пописа који обавља неки МАНС, имамо на броју толико и толико, без икаквог увида и једне стварне анализе шта то значи за укупно друштвено-економски амбијент у коме се све ово дешава. Није ово први закон који смо ми усвојили реда ради и није ово први закон који се код прве примјене спотакао о сопствене норме и у недефинисаност и неспособност актуелног режима да га стварно имплементира и да га стварно оствари.  
Господо, веома је озбиљна ствар попис пољопривреде. По мени, то би требало да буде један фундамент, једна база, један темељ за једну конзистентну политику у пољопривреди која је уз туризам препозната као кључна грана развоја Црне Горе. Ако се према томе основу, према том фундаменту односите на овај начин, потпуно ми је јасно какав ће да буде и крајњи резултат, каква ће то да буде подлога и каква ће да буде политика базирана на тој подлози. Уозбиљите се једном, уозбиљите и нас на крају крајева, овдје и не машите оним што нијесте у стању да спроведете. Немојте нас тјерати да се након пола године поново окупимо овдје или у Подгорици и да поново имамо на дневном реду предлог за неке нове рокове и за неке нове измјене и допуне. Захваљујем. 

 




Датум: 06.09.2010
Close
Close