Осма сједница другог редовног засиједања - 22.12.2009.

 ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједниче, колегинице и колеге посланици, господине министре,
Ја лично, а убиједјен сам да дијелим и ставове осталих мојих колега из Клубапосланика Нове српске демократије у приступу овом закону који сте предложили, заправоизмјенама и допунама, имам прије свега на уму једну политичку чињеницу која је намаосновни репер за однос према њему. То је чињеница да Црна Гора спада у ред онихдржава које имају и енорман и екстреман репресивни апарат. Недавно објављен статистичкиподатак да је Црна Гора, по броју полицајаца и полицијских службеника по глави становника,друга у свијету, додатно ме увјерава у оваквом ставу и просто ми дјелује логично да утоликом броју полицајаца по глави становника није ни чудо што се често дешава ,, по главистановника“ и у буквалном смислу.
Такодје, у више наврата смо истицали да тај екстремни и репресивни апарат односи ивелики дио националног буџета, на уштрб много важнијих и много потребнијих области и гранадруштвеног и економског живота Црне Горе, те стога, у принципу бисмо требали да будемонезаинтересовани и за ову шминку која је покушана да се учини овим измјенама идопунама. Али, ја морам да будем поштен и према себи и према вама и да поновим јошједном да сам поздравио овај охрабрујући корак напријед.Нећу да доцирам у смислу је ли он мали или велики, чини ми се да корак напријед,требало би да буде нешто што би морало да добије подршку, и морало да буде поздрављено.Оно што нас и даље буни, с обзиром да имамо апсолутна сазнања о унутрашњемодносу снага у самом министарству, јесу дилеме да ли је овдје ријеч о унутрашњој илиекстерној контроли полиције. Било би логично ,када би Управа полиције била органски диоМинистарства унутрашњих послова, а не само њен формални саставни дио, да ово будеунутрашња контрола. Оно што се тренутно дешава и какав је однос снага тренутно уМинистарству унутрашњих послова каква је позиција Управе полиције у Министарствуунутрашњих послова, ово ће бити својеврстан покушај екстерне контроле Управе полиције закоји ја већ изражавам сумњу да ће бити ефикасан.
Логика ствари би требало да изгледа овако: Ви контролишите њих, ми контролишемо вас, анас овдје контролишу градјани Црне Горе, а воx попули, воx деи. И то би требало да буденекакав иделани склоп односа. Медјутим, у сред тог идеалног склопа односа, господинеминистре, у полицији бију. И није проблем то што бију, осим за оне које бију, јер институтпрекорачења овлашћења, институт прекомјерне употребе силе није нешто што јекарактеристично само за полицију Црне Горе. Све полиције свијета се сусрећу са тиме и свеполиције свијета покушавају, наравно под притиском демократске и градјанске јавности, дасе изборе са тиме. Али оно што је спецификум система и спецификум односа у нашој полицијијесте што овдје углавном бију, да се изразим термином једног од полицајаца који ових данапредмет општег интересовања јавности, по наредјењу ,,одозго.” И све док, господинеминистре, хапсе, бију, подмећу по наредјењу одозго, све ово што покушавате јебезуспјешно.
Ја рачунам и посланички клуб Нове српске демократије, не можемо ово поздравитикао велики искорак напријед. Бићемо вам на услузи, ако успијете да се изборите у оквируваше коалиције, да се ово заиста темељно и системски промијени на начин што ћете ви, наконтога што сте министар унутрашњих послова и јавне управе, коначно постати и министарполиције. Када заиста будете министар полиције и када заиста буде однос снага уМинистарству унутрашњих послова такав да то ви будете не само формално-правно већ ифактички, онда смо спремни, и ја узимам на себе слободу то изјављујем и у име клубапосланика Нове српске демократије, да подржимо и овакав и сваки будући искорак који ћетенаправити у смислу демократизације и појачавања друштвене и цивилне контроле над оним штови тамо радите. До тада, бићемо веома опрезни, посматраћемо то са дистанце и веомапажљиво мјерити сваки ваш корак, не на основу тога како се он формално образлаже ииспољава у овом дому, већ у односу на фактично и стварно стање у Министарствуунутрашњих послова. Све док то буде само плод политичке трговине коју сте ви направили уоквиру министарства и у оквиру ваше владајуће коалиције не можете бити тако здушно подржанис наше стране.
И на крају желим да полемишем са вама поводом једног става који сте изрекли унеком од коментара или вашем уводном образложењу, објашњавајући стање које тренутновлада у Министарству унутрашњих послова Црне Горе, када сте, у смислу афирмације тогастања, рекли да је један од доказа да је то ипак много боље него што ми мислимо,чињеница да ће идуће године овдје бити одржана годишња скупштина или годишњи конгресИнтерпола и да сте ви ових дана потписали и да потписујете бројне протоколе о сарадњи саполицијама из других земаља.
Јесте то охрабрујуће, господине министре, и ми то поздрављамо, али све док стојечињенице, а на жалост стоје, да вас не мислим конкретно на вас, него Министарствоунутрашњих послова Црне Горе,полиције из окружења заобилазе у бројним акцијама заспрјечавање организованог криминала, шверца дроге и тако даље, јер су сигурне даорганизовани криминал има дубоке коријене у Управи полиције и медју оперативцима. То јестање које ми не можемо нити да поздравимо, нити да одобримо и све докле у том правцуне начините један значајнији искорак не можете имати подршку Клуба посланика Нове српскедемократије. Захваљујем.
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине министре, очигледно ме нијесте пажљиво саслушали. Ја нијесам ниједномоспорио да не постоје заједничке акције у којима учествује и полицијски апарат Црне Горе,али сам констатовао жалосну чињеницу да постоје, и то веома озбиљне, полицијске акције укојима учествују полицијске снаге из окружења, а које се тичу и извршилаца и починилаца, илимакар осумњичених, са територије Црне Горе, о којима сте и Ви, а и ја, обавијештени само изновина. Све док постоји једна једина, господине министре, то је нешто што упозорава да је,,нешто труло у држави Данској.” На крај памети ми није да оспорим да сте, наравно, иМинистарство и Управа полиције, учествовали и вјероватно ћете и учествовати у неким другимоперацијама, али постоје врло озбиљне операције из којих је Управа полиције Црне Горе билаискључена због оправдане сумње да би они који су били предмет тих акција и предметнадзора били благовремено обавијештени и вјероватно склоњени на сигурно мјесто.
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједнче, колеге посланици, господине министре,Интервенисали смо са два амандмана на Предлог закона о измјенама и допунамаЗакона о полицији са интенцијом да, без обзира што он за нас генерално није прихватљив, нанеки начин га учинимо бољим зарад оних грађана које ми овдје представљамо, а којих ћесе он, хтјели они или не, ипак тицати.
Првим амандманом интервенисали смо на члан 2 предлога ових измјена којима семијења члан 95 темељног закона, на начин што смо, руковођени инерцијом да је сличнанорма постојала у темељном закону у вријеме када је служба унутрашње контроле билапосебна организациона јединица Управе полиције, сматрали цјелисходним, оправданим да сена исти начин организује и као посебна организациона јединица Министарства унутрашњихпослова, остављајући вама као министру апсолутно право да начин њеног унутрашњегорганизовања, број извршилаца, унутрашња права и друго одредите по сопственомнахођењу. Наравно, водећи рачуна о, прије свега, потреби да то буде ефикасна, стручна, иизнад свега, независна служба, подређена једино вама.
Не видим заиста разлог због чега је овај и овакав амандман био неприхватљив. Јер,кажем, у најмању руку је представљао адресу на коју би они који се сматрајуповријеђеним било којим актом органа полиције, могли да се обрате не обраћајући се вамалично, сматрајући да ви, поред тога што сте одговорни и за ову службу, имате многообимнијих, одговорнијих и сложенијих задатака.
Што се тиче амандмана 2, интервенисали смо на члан 5 Предлога закона којим семијења члан 96а на начин што смо задњи став овог члана допунили само у једној, јединојреченичној конструкцији, а то је да се право полицијског службеника да одбије дапредставнику службеника унутрашње контроле стави на увид све оно на шта овај има право,а под изговором да тиме ремети ток већ започете операције, до, наравно, ваше одлуке, неможе оставити временски недетерминисан рок. Ми смо, уз највећу могућу беневолентностто ограничили, предложили да се ограничи на 24 сата, при чему сматрам да је и тај рок веома,веома широк. Јер се за 24 сата, а могу вам рећи колико су се извјежбали они који то раде, иза много краће, могу уништити, преправити и на други начин опструирати сви они докази озлоупотреби, о незаконитом понашању који би могли бити предмет интересовања унутрашњеконтроле. Заиста, тиме смо на неки начин, заштитили и могућност у коју бисте ви могли дадођете, а то је да, рецимо, будете одсутни, да будете изван земље и да онај службеникунутрашње контроле, буквално, нема коме да се обрати до вашег доласка, и да то будеизговор онима који су предмет унутрашње контроле да за тај период ураде све да прикријутрагове свога незаконитог поступања и прекорачења овлашћења.
Рачунам да ова два амандмана иду само у прилог побољшања овог текста изаиста ми није јасно због чега нијесу наишли на ваше разумијевање. Захваљујем.
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине потпредсједниче, колегинице и колеге посланици,
У дилеми које су врсте предложениа измјена Пословника, да ли се ради само о ономобавезујућем терминолошком усклађивању са Уставом или се ушло у неке дубље измјене идопуне, Клуб Нове српске демократије је одлучио да покуша да са ова два амандманана неки начин уозбиљи и подигне дигнитет прије овог дома. Интервенисали смо и предлажемода се измијене и допуне чланови 131 и 187 Пословника Скупштине Црне Горе на начин, штоби се у члану 131 Пословника, након првог става додао нови који би гласио: "Приликомразматрања Предлога закона о Буџету Црне Горе расправи у начелу и у појединостима,поред овлашћених представника предлагача, присуствује и њој учествује предсједникВладе".
Зашто смо то тражили? Ми сматрамо да је Предлог закона о Буџету Црне Горесвакако један од најважнијих годишњих законских пројеката Владе и више је негооправдано да такозваном другом и трећем читању овог закона обавезно присуствујепремијер, јер је он најодговорнији за свеукупни рад Владе, па самим тим и за Буџет. Недоводећи у сумњу кредибилитет других назначених и овлашћених предлагача закона, више јенего јасно да само предсједник Владе има овлашћења да у њено име прихвати одређене,нарочито финансијске обавезе и измјене, допуне и прерасподјелу средстава по одређенимбуџетским јединицама и ставкама. Осим тога оно што је и главна итенција овогамандмана, на тај начин би се јасно успоставила она обавезујућа динстикција између оведвије власти и јасно се назначило ко кога у овој држави бира и ко кога именује.Амандманом 2, дјелујући на члан 187 Пословника Скупштине Црне Горе, предложилисмо нови став који би дошао послије 4.а који би гласио да након одговора предсједникаВладе на постављено питање, предсједник односно овлашћени представника клубапосланика има право на коментар одговора не дужи од пет минута.
Досадашња пракса примјене пословничког института ,,премијерски сат” недвосмисленоје показала да се читав његов смисао исцпљује у својеврсном политичком маркетингупремијера и Владе. Ма како било постављено и интонирано питање предсједника или овлашћеногпредставника клуба посланика, чињеница да након његовог одговора нема коментараонога ко га је поставио даје примијеру неограничену могућност да у предвиђеномтермину одговара како жели и шта жели. Тиме се апсолутно обесмишљава институт посланичкогпитања, а онај ко одговара на питање, у овом случају премијер, ставља у повлашћениположај у односу на онога ко поставља питање.Овакав начин третирања премијера знатно је либералнији и са мање одговорности уодносу на министре, неприхватљив је и са становишта основне интенције института посланичкогпитања који је осмишљен као инструмент парламентарне контроле и својеврсно тестирањерада Владе, а не додатна прилика за њено некоментарисано и неконтролисаносаморекламирање. Захваљујем.
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Захваљујем.
Мислим да је господин Мугоша у праву што ми је препустио право првенства јер ћуврло кратко. Пошто нијесам био у прилици да, из оправданих разлога, учествујем у расправи уначелу, искористићу ову прилику да укажем на једну дилему и да питам господина министра ињеговог помоћника за став везан за институт опозива предсједника општине. Има једнаправна нелогичност која се, мени се чини, уочава када се направи поређење измеђупозиције скупштине општине и ове скупштине овдје.Наиме, предлогом измјена и допуна Закона о локалној самоуправи поредСкупштине која може да разријеши предсједника кога је она изабрала због неизвршавања,злоупотреба итд, то право има и Влада. Ову скупштину може да распушти Влада, наравно почлану 92 Устава у веома јасно прецизираним условима.
Скупштина општине може да разријеши предсједника општине ако не извршава својеобавезе и задатке и не понаша се у складу са законом. Зашто у том случају, ако Владане може да разријеши предсједника ове скупштине, откуд јој право да разријеши предсједникаскупштине општине, а да при том амнестира Скупштину од сопствене одговорности ичињенице да је жмурила и није искористила своје законско право да интервенише и да, пријесвега, упозори предсједника на незаконите радње неизвршавања обавеза, а онда даискористи законску могућност да га због тога смијени? Чиме објашњавате чињеницу даје, рецимо, у тој ситуацији Скупштина потпуно амнестирана од одговорности, јер то што ћерадити предсједник Скупштине, а чини услов за његов опозив од стране Владе, не може дабуде предмет незаинтересованости органа на чијем је челу. Мени се то чини потпунонелогичним и до краја неизведеним када се узме у обзир сам дух Устава и овог закона.
Захваљујем.
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:Ово је анекс изјаве мога колеге и пријатеља Горана Даниловића. С обзиром да је онвеома кратко и децидно изнио став Нове српске демократије везан за овај предлог, самојош пар напомена зашто не можемо да гласамо за њега.Не знам да ли су колеге посланици обавијештени, данас је Апелациони суд преполовио,не преиначио, иако се то тако правно крсти, преполовио казну једином оптуженом иокривљеном за убиство господина Душка Јовановића. То је резултат рада и полиције, начијем је челу господин Вељовић, а и Ваш, господине министре, иако сте Ви што се каже одскора, и свих оних који су одговорни да у овој држави будемо слободни и заштићени, осим услучају ако радимо неке криминалне радње.
Додатни разлог због кога не можемо да подржимо овај предлог јесте, господинеминистре, што и дан данас о убицама тројице највиших функционера Министарства унутрашњихпослова који су убијени на улицама Подгорице нема ни једног јединог слова. Све докгосподин Вељовић и док Ви не ставите тачку на то, не можете да имате, не подршку Новесрпске демократије, него ја мислим ни једног иоле поштеног грађанина Црне Горе.
Захваљујем.
...
ЕМИЛО ЛАБУДОВИЋ:
Господине предсједниче, позваћу се, прије свега, на члан 8, став 2 којим јерегулисана Ваша обавеза да се старате о примјени Пословника ове Скупштине, а онда начлан 144 такође став 2 овог Пословника гдје је предвидјено: "Ако је на предлог законаподнијет и остао неусаглашен већи број амандмана којима се битно мијења садржинапредлога закона или је ради његовог побољшања нужно извршити већи број измјена, Скупштинаможе на предлог надлежног одбора и уз сагласност предлагача закона одлучити да предлогзакона размотри као нацрт закона". Мислим да су се стварно стекли сви услови из члана 144,тим прије што се ради о изузетно важном закону и није фер и није поштено да кроз мала вратауђе у овај дом.

 




Датум: 03.09.2010
Close
Close